10 fascinantnih podataka o Viliamu Šekspiru (William Shakespear)

Šekspir se oženio sa  Anne Hathaway kada je imao samo 18 godina. Ona je imala 26 godina i bila je u trećem mesecu trudnoće kada su se venčali. Njihovo prvo dete Susanna rođena je šest meseci nakon venčanja. Šekspir i Anne Hathaway su imali troje dece – sina Hamneta, koji je umro 1596. godine, i dve ćerke, Susanna i Judith.

Šekspir je imao ogroman uticaj na engleski jezik, i njegov doprinos se ogleda ne samo u broju novih reči koje je uveo, već i u načinu na koji je oblikovao fraze koje su danas deo svakodnevnog govora. Kreirao je oko 1,700 reči kroz različite metode, uključujući prevođenje reči iz stranih jezika, promenu upotrebe postojećih reči, spajanje reči ili dodavanje prefiksa i sufiksa.

Neki od primera reči koje je Šekspir uveo su “assassination” (atentat), “bedroom” (spavaća soba), i “lonely” (usamljen). Ovaj inovativni pristup jeziku omogućio je bogatije izražavanje u književnosti i govoru, i još uvek utiče na način na koji koristimo engleski jezik.

Postoji teorija da je William Shakespeare koristio pseudonim “William Shakespeare” kako bi sakrio svoj pravi identitet. Ova kontroverza se zove “Shakespeare Authorship Question.” Neki kritičari veruju da je pravi autor Shakespeareovih dela neko drugi, dok drugi tvrde da su dela napisana zajedničkim radom različitih autora.

Na primer, studije bazirane na stilometrijskoj analizi (analiza teksta na osnovu jezičkih obrazaca) ukazuju da su delovi “Henrija VI” i “Tita Andronika” mogli biti napisani u saradnji s drugim dramaturzima kao što su Kristofer Marlo i Tomas Nas. Ova praksa nije bila neuobičajena u elizabetansko vreme; često su dramaturzi radili zajedno na delima, delili scenarije ili dopunjavali jedni druge kako bi zadovoljili zahteve pozorišta i publike.

Iako je većina stručnjaka složna da je William Shakespeare autor tih dela, misterija oko njegovog pravog identiteta i dalje intrigira mnoge.

Jedna od značajnih činjenica o Shakespeareu je da ne postoje originalni rukopisi njegovih dela. Sva njegova dela koja su sačuvana dolaze iz štampanih izdanja. Ovo je prilično neobično za pisca tog vremena, jer su mnogi drugi pisci čuvali svoje rukopise. Odsustvo originalnih rukopisa dodatno podstiče teorije zavere i tajanstvenost oko njegovog života i autorske karijere. Srećom, njegova dela su opstala zahvaljujući štampanju i zainteresovanosti kasnijih generacija.

Iako je Vilijam Šekspir učio latinski jezik u lokalnoj školi, pravopis nije bio deo nastavnog programa, pa su svi pisali reči onako kako su želeli. Zamislite to! Šekspir je svoje ime pisao na različite načine, uključujući: Willm Shakp, William Shaksper, Wm Shakspe, William Shakspere i Willm Shakspere!

Ova raznolikost u pravopisu imena odražava opštu praksu tog vremena, kada pravila pravopisa nisu bila standardizovana kao danas. To nam pokazuje da je i sam Šekspir bio fleksibilan i kreativan ne samo u svom književnom radu, već i u načinu na koji je potpisivao svoje ime.

William Shakespeare je bio suvlasnik “Globus teatra” u Londonu. Ovaj teatar je bio jedan od najpoznatijih i najvažnijih teatara u Engleskoj tokom elizabetanske ere. Globusov teatar je otvoren 1599. godine i postao je centralno mesto za izvođenje Shakespeareovih drama. Neki od njegovih najpoznatijih komada, poput “Hamleta” i “Romea i Julije,” prvi put su izvedeni u ovom teatru. Globusov teatar je simbol Shakespeareove trajne ostavštine u svetu pozorišta.

Tragični požar koji je uništio teatar 1613. godine dogodio se tokom izvođenja drame “Henri VIII”. Top koji je korišćen za specijalne efekte slučajno je zapalio slamnati krov, što je rezultiralo kompletnim uništenjem teatra. “Globe” je kasnije obnovljen i danas stoji kao replika, privlačeći posetioce zainteresovane za Šekspirovo nasleđe i elizabetansko pozorište.

Vilijam Šekspir bio je pionir u mnogim aspektima teatarske produkcije, posebno u tehničkim inovacijama koje su pomogle u razvoju pozorišta. Jedna od tih inovacija bila je upotreba ”improvizovanih tehnika” za stvaranje specijalnih efekata, kao u slučaju duhova i vizija u drami “Macbeth”.

Tehnike koje su koristile efekte dima i zvuka pomogle su da se stvore nezaboravne i vizuelno impresivne scene koje su pojačale dramatičnost i atmosferu predstava. Ove inovacije su postavile osnovu za mnoge moderne teatarske tehnike koje se koriste i danas.

Period između 1585. i 1592. godine u životu Vilijama Šekspira često se naziva “izgubljenim Šekspirovim danima” jer ne postoji dokumentacija koja bi osvetlila šta se tačno dešavalo sa Šekspirom u tim godinama. Nakon što su mu rođena deca u Stratfordu, on iznenada nestaje iz javnih zapisa, da bi se ponovo pojavio u Londonu krajem 1592. godine kao uspešan pisac i glumac.

Ovaj period intrigira istoričare jer nema pisanih tragova koji bi ukazivali na to kako je Šekspir započeo svoju karijeru u pozorištu, kako se preselio iz Stratforda u London, ili kako je stekao obrazovanje i veštine koje su mu bile potrebne za pisanje svojih dela. Različite teorije govore da je mogao putovati, raditi kao učitelj, ili čak biti uključen u pozorišne krugove u tajnosti, ali dokazi su i dalje neuhvatljivi.

Datum i uzrok Shakespeareove smrti su i dalje obavijeni tajnom. Smatra se da je William Shakespeare preminuo 25. aprila 1616. godine, na svoj rodjendan, ali precizan uzrok smrti nije poznat. Neki veruju da je umro od tifusa ili upale pluća, ali istorijski zapisi iz tog vremena su nepotpuni, tačan uzrok nije mogao biti sa sigurnošću utvrđen.

Jedan od najintrigantnijih detalja Vilijama Šekspira vezanih za njegov lični život jeste njegov testament, koji je zavrstio neposredno pre svoje smrti 1616. godine. U testamentu, Šekspir je svojoj supruzi Ani Hetavej ostavio “polovan krevet” (second-best bed). Ovaj gest je izazvao mnogo spekulacija među istoričarima i kritičarima, jer se smatra neobičnim da pisac svojoj supruzi ne ostavi nešto vrednije ili značajnije. Neki tumače ovaj čin kao mogući znak napetosti u njihovom braku, dok drugi smatraju da je polovan krevet možda imala sentimentalnu vrednost za par.

Ova misterija dodatno povećava interesovanje za život i karijeru ovog izuzetnog pisca, čineći ga intrigantnom figurom iz istorije književnosti.

Šekspir je napisao kletvu za svoj grob, osuđujući bilo koga ko pomeri njegovo telo sa tog poslednjeg počivališta. Njegov epitaf je bio:

Dobri prijatelji Isusovi,

Da iskopate prašinu priloženu ovde:

Neka je blagosloven čovek koji poštedi ovo kamenje,

I proklet bio onaj koji mi pomera kosti.

Iako je bilo uobičajeno da se iskopaju kosti iz prethodnih grobova kako bi se napravilo mesta za druge, ostaci u Šekspirovom grobu i dalje su neometani.

• 38 drama – Tokom svoje karijere, Vilijam Šekspir je napisao 38 drama koje su preživele do današnjih dana, uključujući neizbrisive klasike kao što su “Hamlet”, “Otelo” i “Romeo i Julija”.
• 154 soneta – Šekspir je autor 154 soneta, koji su objavljeni 1609. godine i smatraju se jednim od najlepših ljubavnih pesama u literaturi.
• 1,700 novih reči – Šekspir je u engleski jezik uveo oko 1,700 novih reči, koristeći se kreativnim metodama kao što su transformacija postojećih reči, pozajmljivanje iz stranih jezika i stvaranje potpuno novih termina.
• 3 glavna žanra – Njegova dela su uglavnom kategorisana u tri glavna žanra: tragedije, komedije, i istorijske drame.
• 2 izgubljene drame – Postoji sumnja da dve Šekspirove drame, “Love’s Labour’s Won” i “Cardenio”, za koje se veruje da su izgubljene jer ne postoji sačuvan tekst ovih dela.
• 26 godina karijere – Šekspir je svoju pozorišnu karijeru započeo oko 1590. godine i nastavio da piše sve do svoje smrti 1616. godine, što ukazuje na oko 21 godinu plodnog stvaralaštva.
• 2 epa – Osim drama i soneta, Šekspir je napisao i dva velika narativna epa: “Venera i Adonis” i “Silovanje Lukrecije”.
• 14 stihova u sonetu – Šekspirovi soneti poznati su po specifičnoj strukturi od 14 stihova, koja je postala standard za ovaj oblik poezije.
• 2 glavna pozorišta – Šekspir je bio aktivno uključen u londonski teatarski život, najviše kroz dva glavna pozorišta: “The Globe” i “The Blackfriars”. Oba pozorišta su imala ključnu ulogu u predstavljanju njegovih dela.
• 3 grada u kojima se najčešće dešavaju radnje – Radnje mnogih Šekspirovih drama postavljene su u tri glavna grada: London, Rim i Verona, pokazujući njegovu fascinaciju kako engleskom tako i klasičnom istorijom.
• 27 godina nakon smrti prvi Folio – Prvo kompletno izdanje Šekspirovih drama, poznato kao Prvi Folio, objavljeno je 1623. godine, 27 godina nakon njegove smrti. Ovo izdanje je ključno za očuvanje mnogih njegovih dela koja možda ne bi preživela do modernog doba.
• 80 kopija Prvog Folija koje danas postoje – Od prvobitno štampanih, preživelo je samo oko 235 kopija Prvog Folija, od čega se 80 nalazi u bibliotekama i privatnim kolekcijama širom sveta.
• 2 portreta za koja se veruje da predstavljaju Šekspira – Postoje samo dva portreta za koje se sa izvesnošću veruje da prikazuju Šekspira: portret Droeshout, koji se pojavljuje u Prvom Foliju, i portret iz Chandos, koji se trenutno nalazi u Nacionalnoj portretnoj galeriji u Londonu.
• 4 perioda pisanja – Šekspirovo delo se može podeliti u četiri različita perioda, koji odražavaju njegov razvoj kao pisca: rani period, srednji period, period velikih tragedija i kasni period.