10 fasctinatnih zanimljivosti o okeanima

70% naše planete čine okeani. U njima žive stotine hiljada najraznovrsnijih i najneobičnijih životinjskih i biljnih vrsta. Pretpostavlja se da je njihov stvaran broj 10 puta veci.

Najveci okean je Tihi okean koji pokriva 30% površine Zemlje. U Tihom okeanu nalazi se preko 25000 ostrva.

Najdublje izmereno mesto iznosi 11000 metara (Marijanski rov), a nalazi se u Tihom okeanu istočno od Marijanskih ostrva.

Najveći planinski venac na zemlji nalazi se ustvari ispod površine okeana. Zovu ga Mid-Oceanic Ridge (Centralno-okeanski greben), a prostire se sredinom Atlantika, preko Indijskog okeana pas ve do Pacifika u dužini od 65.000 kilometara.

Čak 94% svih živih bica na planeti živi u okeanima. Najveća živa forma, odnosno živa celina, je Veliki koralni greben (the Great Barrier Reef), koji se prostire obalama Australije dužinom od 2030 km. Na Velikom koralnom grebenu živi 400 vrsta korala, a moguce ga je videti i iz svemira.

Čovek je istražio manje od 5% okeana, što znači da je čak 95% okeana za nas i dalje velika nepozananica… U suštini bolje poznajemo Mars nego dno okeana.

U okeanima se nalazi mnogo podvodnih vulkana. Prilikom erupcije oni ne izbacuju lavu već blato i metan. Oko 90% vulkanske aktivnosti na zemlji odvija se pod vodom…

Pod površinom okeana nalazi se veliki broj toplih izvora, Iz nekih od njih izvire voda toplote preko 300C.

Vulkani, zemljotresi i klizišta koji nastaju na dnu okeana, mogu da izazovu tsunami sa ogromnim talasima. Kada dodju do obale mogu da se kreću brzinom od nekolioko stotina kilometara na sat.

Prema navodima James Delgada, direktora Agencije za Okene i Atmosveru (Maritime Heritage Program at the National Oceanic and Atmospheric Administration), na dnu okeanna leži približno 1 milion brodskih olupina i preko 60 milijardi dolara u zlatu koji čekaju da ih neko otkrije…

• 332 miliona kubnih kilometara – Ukupna zapremina vode u svetskim okeanima procenjuje se na oko 1.332 miliona kubnih kilometara.
• 97% vode – Okeani sadrže oko 97% svih vodenih rezervi na Zemlji.
• 90% trgovine – Preko 90% svetske trgovine se obavlja vodenim putem, čineći okeane ključnom tranzitnom rutom za globalnu ekonomiju.
• 50-80% kiseonika – Fitoplankton u okeanima proizvodi između 50% i 80% kiseonika koji dišemo, igravši ključnu ulogu u globalnom ekosistemu.
• Oko 4 kilometra – Prosečna dubina okeana je oko 4 kilometra, što ukazuje na ogromne i teško dostupne podvodne prostore.
• Plastični otpad – Procenjuje se da se u okeanima nalazi više od 5 triliona komada plastičnog otpada, što predstavlja ozbiljnu ekološku pretnju za morski život.