10 kontraverznih podataka o firmi Rio Tinto

Rio Tinto, sa sedištem u Londonu i operativnim centrom u Melburnu, predstavlja jednu od vodećih svetskih rudarskih kompanija koja istražuje, razvija i procesuira mineralne resurse. Kompanija eksploatiše raznovrsne resurse poput gvožđa, bakra, dijamanta, zlata, litijuma i uranijuma.

Međutim, globalni domet Rio Tinta takođe nosi izazove u održavanju standarda u različitim regulatornim okruženjima i često vodi do konflikta s lokalnim zajednicama zbog eksploatacije resursa. Na primer, kompanija je kritikovana za svoje operacije u Africi gde se suočava sa optužbama za korupciju i loše upravljanje prirodnim resursima, što ukazuje na problem u balansiranju korporativnih ciljeva s potrebama lokalnih stanovnika.

Oyu Tolgoi, jedan od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu, predstavlja značajan projekat Rio Tinta u Mongoliji. Projekat je počeo sa radom 2010. godine i predstavljen je kao velika šansa za ekonomski razvoj Mongolije. Međutim, projekat se suočio sa nizom izazova, uključujući sporove oko podele profita između kompanije i mongolske vlade te zabrinutost zbog mogućeg štetnog uticaja na okolinu i vodene resurse.

Lokalne zajednice su izrazile nezadovoljstvo zbog nedovoljnih beneficija koje dobijaju u odnosu na velike ekonomske dobiti koje projekt generiše. Pored toga, postojale su i političke tenzije koje su usporavale razvoj projekta, što dodatno komplikuje ovu veliku investiciju.

Rio Tinto je pionir u primeni automatizacije u rudarskoj industriji, posebno kroz upotrebu autonomnih vozila i voznih sistema koji mogu raditi bez ljudske posade. Kompanija je 2019. godine pokrenula prvi autonomni voz na svetu koji je u potpunosti samostalan u prevozu rudarskog materijala. Iako ove tehnologije pružaju poboljšanje u efikasnosti i sigurnosti, one takođe donose zabrinutost zbog potencijalnog smanjenja broja radnih mesta.

Autonomni sistemi mogu smanjiti potrebu za radnicima u određenim segmentima operacija, što izaziva strah od gubitka poslova među radnicima i povećava pritisak na zajednice koje zavise od rudarskih poslova.

Rio Tinto se često suočava s kritikama zbog svojih interakcija s indigenim zajednicama. Najpoznatiji incident desio se 2020. godine kada je kompanija uništila 46,000 godina stare pećinske lokacije Juukan Gorge u Zapadnoj Australiji. Ove pećine imale su veliki kulturni značaj za narod Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP). Uništenje je dovelo do međunarodne osude i rezultiralo je ostavkama nekoliko visokih direktora, uključujući i CEO-a kompanije. Dogovor je doveo do preispitivanja politike kompanije prema indigenim pravima i naterao firmu da preduzme ozbiljnije korake ka zaštiti kulturnog nasleđa.

Rio Tinto je započeo ulaganja u obnovljive izvore energije kao deo svoje šire strategije za smanjenje emisije ugljen dioksida. Na primer, u Queenslandu, Australija, kompanija je investirala u solarnu elektranu koja snabdeva deo energije potrebne za eksplataciju boksita. Iako su ove inicijative korak ka održivosti, kritikovane su kao neadekvatne s obzirom na veličinu i obim globalnih operacija kompanije. Kritičari navode da bi Rio Tinto trebao uložiti značajnije resurse u obnovljive izvore i smanjiti svoju zavisnost od fosilnih goriva u svim svojim operacijama.

Rio Tinto često ističe svoj doprinos lokalnim ekonomijama kroz otvaranje novih radnih mesta, razvoj infrastrukture i povećanje ekonomskih aktivnosti. Međutim, postoji značajna kritika da kompanija koristi svoj uticaj da smanji svoje fiskalne obaveze kroz složene poreske strukture i dogovore s vladama. Na primjer, u Mongoliji, sporovi oko podele profita iz projekta Oyu Tolgoi izazvali su tenzije između kompanije i vlade.

Lokalne zajednice često se žale da ne vide pravednu raspodelu dobiti, te da kompanija ne doprinosi dovoljno razvoju zajednice u smislu dugoročnih investicija u obrazovanje, zdravstvo i ekološku obnovu.

Rudarske operacije Rio Tinta, kao što je rudnik Grasberg u Indoneziji (kojim upravlja u partnerstvu), suočavaju se s problemima zagađenja vode i vazduha. Na primer, Grasberg je jedan od najvećih svetskih izvora bakra i zlata, ali je takođe kritikovan zbog ogromnih količina otpada koji se ispuštaju u lokalne reke, što dovodi do ekoloških i zdravstvenih problema za lokalne zajednice. Kritike se odnose na to da kompanija nije dovoljno ulagala u tehnologije za prečišćavanje ili adekvatno upravljanje otpadom, što bi smanjilo negativni uticaj na okolinu.

Rio Tinto se trudi da poboljša svoju transparentnost kroz izveštaje o održivosti i korporativnoj odgovornosti, ali se suočava sa kritikama zbog nedostatka jasnoće i detalja u tim izveštajima. Postoje optužbe da kompanija nije u potpunosti transparentna kada su u pitanju negativni ekološki i društveni uticaji njenih operacija. Pritisci od strane investitora i regulativa postaju sve veći, zahtevajući bolje korporativno izveštavanje i veću odgovornost prema okolini i zajednicama.

Delatnosti Rio Tinta, posebno u oblasti rudarstva, imaju dugotrajne efekte na životnu sredinu, koje često traju decenijama nakon što rudnik prestane sa radom. Problemi kao što su erozija, gubitak biodiverziteta i trajne promene u okruženju predstavljaju značajne izazove. Na primer, nakon zatvaranja rudnika, ostaje problem deponija otpada, kontaminiranih voda i rehabilitacije zemljišta, što zahteva velika ulaganja i dugoročno planiranje za remedijaciju.

Rio Tinto je najavio nameru da smanji svoje emisije ugljen-dioksida i postane ugljenično neutralan do 2050. godine. Međutim, postavlja se pitanje koliko su ovi planovi praktični i koliko se brzo implementiraju u svetlu trenutnih operacija kompanije. Kritičari navode da, uprkos postavljenim ciljevima, postoje konkretne strategije i kratkoročni ciljevi koji nisu jasno definisani, što može ukazivati na nedostatak praktične primene deklarisanih ambicija. Ovo dovodi do skepse o stvarnoj posvećenosti kompanije borbi protiv klimatskih promena.

• Osnovan 1873. godine – Rio Tinto je jedna od najstarijih rudarskih kompanija na svetu sa više od 140 godina istorije.
• Poslovanje u 35 zemalja – Rio Tinto posluje u preko 35 zemalja širom sveta.
• 47,000 zaposlenih – Kompanija zapošljava oko 47,000 ljudi, čime ima značajan uticaj na globalno tržište rada.
• $9,5 milijardi prihoda u 2023. – Rio Tinto je generisao prihode od 43,165 miliona dolara u 2020. godini.
• 4 kontinenta – Rio Tinto posluje na četiri kontinenta, uključujući Australiju, Severnu Ameriku, Južnu Ameriku, i Afriku.
• 6 proizvoda – Kompanija se fokusira na šest ključnih proizvoda: gvožđe, bakar, dijamanti, aluminijum, minerali, i uranijum.
• $7,6 milijardi investicija u razvoj – U 2020. godini, Rio Tinto je investirao 7,6 milijardi dolara u razvoj novih projekata i tehnologija.
• 130 lokacija – Kompanija upravlja sa oko 130 rudnika širom sveta.
• 3% svetskog aluminijuma – Rio Tinto proizvodi oko 3% svetskog aluminijuma, čineći ga jednim od ključnih igrača na tržištu ovog metala.
• 300 lokacija za istraživanje – Kompanija vodi oko 300 lokacija za istraživanje širom sveta, što pokazuje njen kontinuirani fokus na proširenje i inovacije u sektoru rudarstva.
• $103 milijardi aktiva – Ukupna vrednost imovine kojom Rio Tinto raspolaže iznosi oko 103 milijardi dolara, dokazujući njegovu finansijsku snagu i stabilnost.
• 2,4 milijardi tona rezervi gvožđa – Rio Tinto raspolaže sa procenjenim rezervama gvožđa od 2,4 milijarde tona, što ga postavlja kao ključnog snabdevača sirovina na globalnom nivou.
• Smanjenje emisija za 15% – Do 2030. godine, Rio Tinto planira da smanji svoje emisije ugljen-dioksida za 15% u poređenju sa nivoima iz 2018. godine.
• $9,8 milijardi za dividende – U 2020. godini, Rio Tinto je isplatio dividende svojim akcionarima u iznosu od 9,8 milijardi dolara, čime potvrđuje svoju reputaciju kao profitabilne kompanije koja ceni svoje investitore.