10 manje znamih činejnica o filmu “Pulp Fiction”

Scena plesa između Johna Travolte (Vincent Vega) i Ume Thurman (Mia Wallace) u restoranu “Jack Rabbit Slim’s” je jedna od najpoznatijih u “Pulp Fiction”. Međutim, zanimljivo je da Quentin Tarantino, režiser filma, prvobitno nije planirao da Travolta igra ovu scenu. Tarantino, poznat po svom entuzijazmu za uključivanje u filmske projekte, razmatrao je da sam zaigra pored Ume Thurman.

Ipak, na kraju je odlučio da se fokusira na režiju, a Travolta, koji je već bio poznat po svom plesnom talentu iz filmova poput “Saturday Night Fever”, preuzeo je ovu ulogu, dodatno doprinoseći kultnom statusu scene.

U uvodnoj sceni filma, likovi Honey Bunny (Amanda Plummer) i Pumpkin (Tim Roth) sede u kafiću i planiraju pljačku. Na stolu ispred Honey Bunny nalazi se skica. Ta skica, koja je prikazana u nekoliko kadrova, zapravo je delo samog Quentina Tarantina. On je lično nacrtao taj crtež, što je primer njegove detaljne posvećenosti svakom aspektu svojih filmova.

Ovaj mali detalj dodaje dodatni sloj dubine liku Honey Bunny, pokazujući da iza njenog grubog spoljašnjeg izgleda postoji nežnija, kreativnija strana.

Jedan od najintrigantnijih elemenata “Pulp Fiction” je misteriozni koger čiji sadržaj nikada nije otkriven. Ovaj kofer je ključni element u više scena, a njen sjajni, zlatni odsjaj kada se otvori izazvao je mnogo spekulacija među fanovima i kritičarima. Tarantino je svesno odlučio da nikada ne otkrije šta se nalazi unutar kofera, ostavljajući to kao večitu misteriju.

Ovaj potez je postao jedan od njegovih zaštitnih znakova, podstičući gledaoce da sami interpretiraju i diskutuju o značenju i sadržaju kofera. Teorije variraju od duše Marsellusa Wallacea do blaga, ali prava priroda sadržaja ostaje tajna.

Ime lika Johna Travolte, Vincent Vega, ima zanimljivu pozadinu. Quentin Tarantino, poznat po svojim slojevitim referencama u filmovima, inspirisao se imenom čuvenog holandskog slikara Vincenta Van Gogha prilikom odabira imena za ovog lika. Tarantino je želeo da Vega ima umetnički prizvuk u svom imenu, simbolizujući složenost i dubinu njegovog lika, uprkos njegovom nasilničkom zanimanju. Ovo ime odražava kontrast između umetnosti i nasilja, koji je centralna tema u mnogim Tarantinovim delima

Quentin Tarantino je poznat po pažljivom odabiru muzike za svoje filmove, a “Pulp Fiction” nije izuzetak. Naslovna numera filma, “Misirlou”, koju izvodi Dick Dale, predstavlja neobičan izbor. Pesma je zapravo tradicionalna grčka folk pesma, ali u Tarantinovom filmu, izvodi je Dick Dale, američki gitarista poznat kao pionir surf rocka.

Tarantino je izabrao ovu pesmu zbog njenog energičnog ritma i sposobnosti da odmah dočara ton filma. Ovaj izbor je postao ikoničan i pomogao je da se stvori jedinstveni audio identitet filma, koji odražava njegovu eklektičnu prirodu i miks različitih kulturnih uticaja.

Uloga Butcha, koju igra Bruce Willis, imala je značajan uticaj na njegovu karijeru. U trenutku kada je prihvatio ulogu, Willis je bio poznat uglavnom po svojim ulogama u akcionim filmovima i televizijskoj seriji “Moonlighting”. Međutim, njegov uspeh u “Pulp Fiction” pokazao je njegovu sposobnost da igra kompleksnije i ozbiljnije uloge.

Butch je bio ključan lik u filmu, čija je priča bila centralna za povezivanje različitih narativnih linija. Uloga u ovom kultnom filmu pomogla je Willisu da se ponovo pozicionira kao svestran glumac, doprinoseći njegovom dugotrajnom uspehu u Holivudu.

Karakter Julesa Winnfielda, kojeg igra Samuel L. Jackson, ostao je upamćen ne samo zbog svojih replika već i po svom izgledu, posebno po afro frizuri. Ovaj izbor frizure nije bio slučajan. Quentin Tarantino je želeo da Jules ima izgled koji odražava elemente blaxploitation filmova iz 1970-ih, žanra popularnog među afroameričkom publikom.

Afro frizura je bila simbol kulturnog identiteta i otpora tokom tog perioda, a Tarantino je ovim izborom želeo da Jacksonovom liku da ikoničan i prepoznatljiv izgled. Osim toga, frizura je doprinela stvaranju snažne i zapamćene filmske slike koja je odjeknula u pop kulturi

Quentin Tarantino se pojavljuje u “Pulp Fiction” u manjoj, ali zapamćenoj ulozi Jimmieja. Iako je njegov nastup relativno kratak, on ostavlja snažan utisak zahvaljujući Tarantinovom karakterističnom stilu pisanja i glume. U scenama u kojima se pojavljuje, Jimmie je prikazan kao nervozan i pomalo ekscentričan lik, što dodatno unosi humor u film.

Tarantinova odluka da se pojavi u sopstvenom filmu nije neobična; on često ima cameo uloge u svojim projektima, dodajući lični pečat svakom delu. Njegova pojava u “Pulp Fiction” je još jedan primer kako on uspešno spaja režiju sa glumom, čime dodatno obogaćuje svoje filmove.

Kostimi u “Pulp Fiction” igraju ključnu ulogu u stvaranju atmosfere i razvijanju likova. Kostimograf Betsy Heimann pažljivo je izabrala svaki komad odeće kako bi odrazio karakter i psihologiju likova. Na primer, crna odela koja nose Jules i Vincent simbolizuju njihovu profesionalnost i ozbiljnost kao plaćenih ubica. Ova odela su postala ikonična i često se citiraju kao primer stila u filmu. S druge strane, Mia Wallace (Uma Thurman) nosi jednostavnu belu košulju i crne pantalone, što joj daje ležeran, ali istovremeno misteriozan i seksi izgled.

Ovaj izbor odražava njenu složenu i enigmatičnu prirodu. Kostimi su pažljivo odabrani ne samo da definišu likove, već i da doprinesu opštoj estetici i tonu filma, što je ključni element Tarantinovog vizuelnog pripovedanja.

Jedan od najupečatljivijih momenata u filmu je monolog koji izvodi Christopher Walken. Njegov lik, kapetan Koons, govori mladom Butchu (Bruce Willis) o satu koji pripada njegovoj porodici.

Walken je poznat po svom jedinstvenom načinu izražavanja i ritmu govora, a Tarantino je ovu scenu napisao isključivo za njega, želeći da iskoristi njegovu specifičnu karizmu i stil. Monolog o satu postao je jedan od najcitiranijih u savremenoj kinematografiji.