10 najvrednijih artefakta sa broda Titanik

Originalni porcelan i escajg White Star Linije, koji se koristio na Titanicu, razlikovao se u zavisnosti od klase putnika, odražavajući društvene razlike tog vremena. Putnici prve klase uživali su u obrocima na finom porcelanu, druga klasa na plavo-belom delft porcelanu sa logom White Star Linije, dok je treća klasa koristila jednostavan beli porcelan sa crvenim logom.

Ova raznolikost posuđa simbolizuje pažnju koju je White Star Linija posvetila detaljima, čak i u razlikovanju klasa putnika, pružajući uvid u socio-ekonomske strukture početka 20. veka.

Pismo Dr Johna Simpsona, belfastskog pomoćnog hirurga broda, svojoj majci, napisano na papiru sa zaglavljem RMS Titanic, pruža intiman uvid u poslednje trenutke života na brodu. Dr Simpson je jedan od 1,500 ljudi koji su izgubili živote kada je Titanic potonuo.

Pismo, koje je preživelo tragediju i vratilo se u Belfast, svedoči o dubokoj emocionalnoj vezi između grada i broda, predstavljajući dragocen lični dokument iz jednog od najtragičnijih događaja u pomorskoj istoriji.

Poslednji meni za ručak na Titanicu, koji su uživali putnici prve klase na dan kad je brod udario u santu leda, otkriva luksuz i sofisticiranost koju je Titanic nudio svojim najprivilegovanijim putnicima.

Meni, za koji se veruje da je kupljen za 122,000 dolara, detaljno opisuje raznovrsnost i kvalitetu jela koja su se servirala, pružajući uvid u svet koji je nestao zajedno sa brodom. Na poleđini menija nalazi se rukom napisana poruka stjuarda, što dodaje ličnu notu ovom retkom artefaktu.

Poslednje pismo napisano na Titanicu, samo osam sati pre nego što je brod udario u santu leda, predstavlja trag preživljavanja i tragedije. Esther Hart i njena sedmogodišnja ćerka Eva, obe su preživele katastrofu, dok je pismo trebalo da bude poslato njenoj majci.

Pismo je preživelo zato što je bilo u džepu kaputa koji joj je dao njen suprug, koji je bio jedan od više od 1,500 ljudi koji su izgubili život. Ovaj artefakt predstavlja emotivan podsetnik na poslednje trenutke mira pre tragedije.

Originalna stolica sa palube Titanic-a, koja je pronađena na površini mora nakon tragedije, jedan je od samo šest poznatih primjeraka koji su preživeli. Opremljena karakterističnim insignijom White Star Linije, stolica služi kao tih svedok luksuza i udobnosti koja je bila dostupna na brodu, kao i trajni podsjetnik na katastrofu koja se dogodila.

Osobni zlatni džepni sat Lorda Pirriea, predsednika Harland and Wolff-a, ne samo što je bio simbol statusa i prestiža, već i svedočanstvo o težnji i ambicijama koje su vodile izgradnju Titanic-a. Sat, ukrašen inicijalima W.J.A. Pirrie, verovatno je bio prisutan na ključnim događajima koji su oblikovali sudbinu Titanic-a, uključujući i porinuće broda, pružajući ličnu vezu sa jednim od glavnih aktera iza projekta Titanic-a.

Izuzetno retke VIP ulaznice za prvu plovidbu Titanic-a, sa očuvanim perforiranim delom, retki su dokumenti koji odražavaju iščekivanje i optimizam koji su pratili brod pre njegove tragične sudbine. Ove ulaznice, koje se mogu direktno povezati sa pojedincima koji su prisustvovali prvoj plovidbi, nude jedinstveni uvid u istorijski trenutak nastanka jednog od najpoznatijih brodova u istoriji.

Serija veoma retkih fotografija porinuća Titanic-a pruža nezamenljiv vizuelni zapis o jednom od najvažnijih trenutaka u istoriji brodogradnje. Fotografije, koje prikazuju trup broda kako klizi niz skliske staze, veličanstvenu konstrukciju i platformu za spustanje, otelotvoruju tehničko dostignuće i veličinu ambicija koje su stajale iza izgradnje Titanic-a.

Originalni Fosbery spasilački prsluk sa Titanic-a, proizveden od lana i pluta, jedan je od samo dvanaest poznatih koji su sačuvani, postavljajući se kao tihi svedok nezamislive tragedije i podsetnik na ljudske živote koji su se izgubili. Ovaj retki artefakt, pronađen na mestu olupine, predstavlja direktnu fizičku vezu sa putnicima i posadom koji su se našli u srcu jedne od najvećih pomorskih katastrofa.

Violina Wallacea Hartleya, lidera orkestra na Titanicu, predstavlja jedan od najikonijičnijih predmeta 20. veka, simbolizujući hrabrost i duh orkestra koji je nastavio da svira sve do kraja. Dok je brod tonuo, Hartli je slavno počeo da svira, a njegovi drugovi iz benda su mu se pridružili. Poslednja melodija koju su odsvirali ostaje nepoznata – ali legende i svedoci govore da je to bila pesma “Nearer My God to Thee”.

Violina je vraćena Hartlijevoj verenici, Mariji Robinson (koja mu je tu violinu i poklonila), da bi nakon njene smrti završila je u crkvi Vojske spasa. 2013 je prodata na aukciji za 1.7 miliona dolara.