Factum List

10 pitanja na koja tražite odgovor pre nego što sednete u avion

10 pitanja na koja tražite odgovor pre nego što sednete u avion
10 pitanja na koja tražite odgovor pre nego što sednete u avion

Kvar motora, razbijeno staklo u kokpitu su defekti koji za moderne putničke avione ne predstavljaju niakkav problém. Prema statistikama samo je bezbednije sedeti kući u fotelji…

10. Da li je letenje bezbedno?

Avion je najbezbednije prevozno sredstvo na svetu. Dnevno se avionom preveze 12.33 miliona ljudi. 2023 godine svetske avio kompanije prevezle su 4.5 milijardi ljudi i obavile 33.8 miliona letova od kopjih je samo 1 završilo fatalno(72 žrtve).

09. Koliko se često dešavaju nesreće?

U avionskom prevozu nesreće su veoma retke. Šansa da se desi neka nesreća je 1:3.000.000. To znači, da bi ste doživeli jednu nesreću potrebno je da putujete svaki dan avionom i da se doživite 8200 godina.

Šansa da se desi neka nesreća je 1:3.000.000
Šansa da se desi neka nesreća je 1:3.000.000

08. Da li je vrmenom letenje rizičnije ili ne?

Pre trideset godina, u proseku jedna avio nesreća dešavala se nakon 200 miliona preletenih kilometara. U današnje vreme jedna nesreća nastane nakon 2 milijarde kilometara. Letenje je danas 10 puta bezbednije nego ranije.

07. Da li je sigurnije letenje od vožnje kola?

U SAD, prema navodima Nacionalnog Saveta za Bezbednost (US National Safety Council), letenje je 22 puta sigurnije od drumskog saobraćaja. U poslednjih 60 godina u avio nesrećama poginulo je isti broj ljudi kao u saobraćajnim nesrećama za samo 3 meseca.

06. Šta je najčešći razlog pada aviona?

Razlozi avionskih nesreća mogu biti razni. U najvećem broju slučajeva glavni krivac je ljudski faktor. Većina modernih aviona opremljena je uredjejima koji prate stanje u avionu i na vreme daju informacije o mogućim kvarovima.

05. Koja je najrizičnija faza leta?

Najopasnije faze svakog leta su uzletanje i sletanje. Dok je prilikom uzletanja sva pažnja usmerena na motor, dotle je prilikom sletanja sve u rukama članova posade.

04. Kako putnici da znaju da je avion u „dobrom stanju“?

Veoma je važno da putnici imaju poverenje u ispravnost aviona i obučenost posade. Predstavnici aviokompanija i vlade regulisali su to pitanje uvodeći propise kojima se reguliše bezbednost leta i postupak utvrdjivanje ispravnoasti aviona, kako bi se eventualni nedostatci otkrili pre nego što dodje do nesreće.

Veoma je važno da putnici imaju poverenje u ispravnost aviona i obučenost posade
Veoma je važno da putnici imaju poverenje u ispravnost aviona i obučenost posade

03. Kakvi koraci se preduzimaju prilikom održavanja aviona?

Postoje dve vrste održavanja: redovno i vanredno – fokusrano na one probleme koji se trenutno dese. Kod redovne kontrole koju vrše posebne stručne ekipe, sprovosdi se kompletna „dijagnostika“, a posebno se obraća pažnja na: starost aviona, broj letova, kilometražu, servis…

02. Da li su pojedini avioni bezbedniji od drugih?

Ne. Bez obzira na proizvodjača svi putnički avioni iste klase moraju da ispunjavaju stroge ulove proisane zakonom. Pored toga svi avioni moraju da prodju stroge kontrole pre nego što dobiju sertifikat za komercialnu upotrebu. Od svih avionskih nesreća samo je u 10% slučajeva uzrok nesreće bio kvar na avionu.

01. Da li su stariji avioni manje bezbedni u odnosu na nove?

Starost aviona ne igra značajnu ulogu prilikom bezbednosti leta. Daleko je važnije kvalitetno održavanje i profesionalan i obučen kadar. Pojedine tehničke inovacije se vremenom ugradjuju i u starije avione.

BONUS

  • Najduži Let Bez Presedanja: Najduži non-stop komercijalni let povezuje Singapur i Njujork, prelazeći više od 15,000 kilometara bez zaustavljanja, što putnicima omogućava direktan let između dva udaljena kontinenta​.
  • Ekstremne Visine: Komercijalni avioni lete na visinama između 10.000 i 12.000 metara, gde je pritisak toliko nizak da bi voda prokuvala na temperaturi ljudskog tela.
  • Impresivna Brzina: Putnički avioni obično lete brzinom od oko 900 kilometara na sat, što znači da mogu da prelete Atlantski okean za manje od 8 sati.
  • Ogromna Potrošnja Goriva: Boeing 747 troši oko 12 litara goriva po kilometru, ali s obzirom na to da može da preveze do 660 putnika, to iznosi oko 0.02 litara goriva po putniku po kilometru.
  • Učestalost Letova: Na svakih 0.8 sekundi poleti ili sleti jedan komercijalni avion negde u svetu.
  • Težina aviona: Težina praznog aviona Boeing 747 je oko 183.500 kilograma, a može nositi do 440.000 kilograma pri punom opterećenju.
  • Najveći Aerodromi: Hartsfield-Jackson Atlanta International Airport je najprometniji aerodrom na svetu, sa preko 107 miliona putnika godišnje.
  • Dnevni Letovi: Svakog dana se u svetu obavi oko 100,000 komercijalnih letova, prevozeći milione putnika na različite destinacije​.
  • Ekonomičnost Putovanja: Najduži non-stop komercijalni let, koji traje oko 18 sati, troši manje goriva po putniku nego vožnja automobilom na istoj udaljenosti.
  • Kapacitet Putnika: Airbus A380, najveći komercijalni avion, može da preveze do 853 putnika u konfiguraciji sa jednom klasom, što ga čini avionom sa najvećim kapacitetom na svetu​.
  • Kontrola Vazdušnog Saobraćaja: U svakom trenutku, oko 5,000 aviona je u vazduhu širom sveta, što zahteva preciznu koordinaciju od strane kontrolora vazdušnog saobraćaja​.
  • Letenje po Vremenskim Zonama: Komercijalni letovi često prelaze više vremenskih zona, pa neki putnici mogu doživeti dolazak na destinaciju pre nego što su poleteli zbog vremenske razlike.
  • Najveći Teretni Avion: Antonov An-225 Mriya, najveći teretni avion na svetu, može da nosi do 250 tona tereta, uključujući i druge avione.
  • Brzina Zvučnog Zida: Concorde, jedan od retkih nadzvučnih putničkih aviona, leteo je brzinom od preko 2,180 kilometara na sat, što je više nego dvostruko brže od brzine zvuka.
  • Letenje u Brojkama: Globalna avioindustrija preveze više od 65 miliona tona tereta godišnje, omogućavajući brzu distribuciju robe širom sveta​
  • Godišnji Prihodi: Avioindustrija generiše više od 800 milijardi dolara godišnjeg prihoda, što je čini ključnim sektorom globalne ekonomije​
  • Godišnja Potrošnja Goriva: Komercijalni avioni širom sveta potroše oko 300 milijardi litara avio-goriva godišnje, što predstavlja značajan deo globalne potrošnje fosilnih goriva​​.
  • Letenje i Vreme: Avioni putuju brže od rotacije Zemlje, što znači da možete leteti unazad kroz vremenske zone i stići pre nego što ste poleteli, kao što je slučaj sa letovima koji putuju iz Japana u Sjedinjene Američke Države.
  • Ekološki Uticaj: Iako avioni čine samo 2-3% globalnih emisija CO2, industrija je posvećena smanjenju svog ekološkog otiska kroz razvoj održivih avio-goriva i efikasnijih letelica​.
  • Letenje i Higijena: Unutrašnjost aviona se čisti i dezinfikuje nakon svakog leta, a moderni avioni opremljeni su HEPA filtrima koji uklanjaju 99.97% čestica u vazduhu, uključujući bakterije i viruse​.
  • Letenje na Solarnu Energiju: Solar Impulse 2, avion na solarnu energiju, uspeo je da obleti svet bez kapi fosilnog goriva, što pokazuje potencijal budućih tehnologija u avijaciji.
  • Najprometnija Ruta: Najprometnija avionska ruta na svetu je između Seula i Jeju Ostrva u Južnoj Koreji, sa više od 200 letova dnevno​.
  • Najviša Postignuta Visina: Komercijalni avioni lete na visinama između 10.000 i 12.000 metara, ali Concorde je mogao da dostigne visinu od 18.300 metara, leteći brzinom od 2.180 km/h​.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)