10 Skrivenih Tajni Alkatraza: Ostrvo Misterija

Ime Alkatraz potiče od španske reči “Alcatraces”, što znači “pelikani”. Ostrvo je prvobitno otkriveno 1775. godine od strane španskog istraživača Huana Manuela de Ayala, koji ga je nazvao “La Isla de los Alcatraces” (Ostrvo Pelikana) zbog velikog broja morskih ptica koje su tamo gnijezdile.

Zanimljivo je da je, pre nego što je postalo poznato kao zatvorsko ostrvo, Alkatraz služio kao vojni garnizon i kasnije kao vojni zatvor. Tokom godina, ostrvo je doživelo značajne promene, ali ime je ostalo, podsećajući na njegovu prirodnu istoriju i početke.

Alkatraz nije samo bio federalni zatvor; njegova istorija kao vojne tvrđave seže unazad u 1850-e godine kada je prvi put fortifikovan za odbranu zaliva San Franciska. Zanimljivost je da je Alkatraz tokom Američkog građanskog rata služio kao odbrambena tačka i kasnije kao vojni zatvor za ratne zarobljenike.

Ostrvo je imalo ključnu ulogu u odbrambenom sistemu zaliva zbog svoje strategijske pozicije. Na vrhuncu vojne upotrebe, ostrvo je bilo opremljeno sa više od 100 topova i drugog teškog naoružanja, čineći ga jednom od najnaoružanijih tačaka na zapadnoj obali.

Od 1934. do 1963. godine, Alkatraz je služio kao federalni zatvor namenjen za najopasnije kriminalce. Zatvorenik broj 85, Al Kapone, jedan je od najpoznatijih stanovnika Alkatraza, koji je tu proveo 4,5 godine. Zanimljivo je da je zatvor imao prosečno 260 zatvorenika, ali je najveći broj lica koja su istovremeno izdržavali kaznu iznosio 302.

Unutar zidina Alkatraza, život je bio strogo regulisan, a zatvorenici su provodili do 23 sata dnevno u svojim ćelijama, čije su dimenzije bile samo 1,5×2,7 metara.

Alkatraz je poznat po brojnim pokušajima bekstva. Ukupno je zabeleženo 14 pokušaja bekstva u kojima je učestvovalo 36 zatvorenika. Najpoznatiji pokušaj je onaj iz 1962. godine, kada su Frenk Moris i braća Anglin napravili lutke od papira kako bi zavarali čuvare, a zatim pobegli koristeći improvizovani splav. Iako njihova tela nikada nisu pronađena, zvanično se smatra da su se udavili, ali misterija njihove sudbine i dalje intrigira.

Od 1969. do 1971. godine, Alkatraz je bio mesto okupacije od strane aktivista iz redova američkih Indijanaca. Oni su zahtevali povratak zemlje koja im je oduzeta, kao i veća prava za svoj narod. Tokom 19 meseci okupacije, aktivisti su uspeli da privuku pažnju javnosti na problematiku Indijanaca i doprinesu promenama u politici prema indigenim narodima. Ova okupacija se smatra ključnim trenutkom u borbi za prava američkih Indijanaca.

Postoje brojne priče o duhovima i paranormalnim pojavama na Alkatrazu, posebno u bloku D gde su zatvorenici bili smešteni u samice. Posetioci i radnici često izveštavaju o čudnim zvucima, hladnim talasima i neobjašnjivim vizijama. Iako skeptici ove priče smatraju plodom mašte, one dodaju još jedan sloj misterije istoriji ostrva.

Alkatraz je česta tema u filmovima, serijama i knjigama, što ga čini jednim od najprepoznatljivijih zatvora na svetu. Njegova izolacija, istorija bekstava i čuveni zatvorenici pružaju bogat materijal za stvaralaštvo. Film “Bekstvo iz Alkatraza” sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi, jedan je od najpoznatijih prikaza života na ostrvu.

Tokom svoje istorije, Alkatraz je bio centar za nekoliko tajnih vladinih projekata, uključujući testiranja vojne opreme i obuku za specijalne operacije tokom Drugog svetskog rata. Jedan od manje poznatih projekata bilo je korišćenje ostrva kao laboratorije za testiranje otpornosti različitih materijala na morsku koroziju.

Ove aktivnosti su bile strogo čuvane od javnosti i dodaju još jedan sloj tajanstvenosti istoriji ostrva. Tek nedavno deklasifikovani dokumenti bacaju svetlo na ove aspekte, pokazujući koliko je Alkatraz bio više od samo zatvora.

Iako je opštepoznato da su čuvari sa svojim porodicama živeli na Alkatrazu, manje je poznato kako je izgledao taj život u senci zatvora. Zajednica na ostrvu imala je svoju prodavnicu i čak salu za kuglanje. Deca čuvara išla su trajektom do San Franciska u školu svakog dana.

Ovaj aspekt života na Alkatrazu pruža fascinantan uvid u kontraste između svakodnevnog života i stroge zatvorske discipline. Zajednica je stvorila jedinstven osećaj zajedništva, sa posebnim praznicima i događajima koji su učinili život na ostrvu nezaboravnim iskustvom za mnoge porodice.

Uprkos strogoj reputaciji, Alkatraz je takođe bio mesto gde su zatvorenici imali priliku za obrazovanje i lični razvoj. Zatvor je imao biblioteku sa preko 15,000 knjiga i časopisa, gde su zatvorenici mogli da unaprede svoje obrazovanje i profesionalne veštine. Programi obrazovanja uključivali su kurseve za sticanje srednjoškolske diplome, kao i različite zanatske i umetničke radionice.

Ovi programi su bili deo šireg napora da se zatvorenici rehabilituju i pripreme za život nakon izdržavanja kazne. Dok su mišljenja o efikasnosti ovih programa bila podeljena, oni su svakako pružili značajnu promenu u monotoniji zatvorskog života i omogućili nekima da započnu novi život nakon puštanja na slobodu.