10 Vatikanskih tajni koje se kriju od javnosti

Arhiva Vatikana čini jedan od najznačajnijih i najobimnijih arhivskih fondova na svetu, ali veći deo njenog sadržaja ostaje nedostupan javnosti. Dokumenti unutar ove arhive datiraju unazad preko 1.000 godina i obuhvataju širok spektar tema, uključujući verske, političke, i kulturne aspekte. Međutim, samo mali deo arhive je otvoren za istraživače, dok su mnogi dokumenti još uvek čuvani kao stroga tajna. Spekulacije o tome šta tačno arhiva sadrži stvaraju misteriju oko Vatikana, a mnogi veruju da se u njoj kriju informacije koje bi mogle promeniti tumačenje istorijskih događaja ili čak uticati na savremene događaje.

Konspirativni teoretičari veruju da arhitektura i umetnost Vatikana sadrže skrivene simbole i znakove misterioznih Illuminata. Ova teorija duboko prožima društvo, izazivajući različite reakcije i spekulacije. Mnogi smatraju da je uticaj Illuminata duboko ukorenjen u politici, ekonomiji i kulturi širom sveta.

Zagovornici ove teorije često ističu da su ključne institucije, poput banaka i vlada, pod njihovim uticajem. Tvrdi se da se Illuminati koriste svojim tajnim moćima kako bi oblikovali svetske događaje i usmeravali tok istorije prema svojim ciljevima. Ova opsednutost širom sveta dodatno se produbljuje putem interneta i društvenih medija, gde se teorije zavere brzo šire.

Iako većina ljudi odbacuje ove tvrdnje kao fantastične, ne može se poreći da su one postale sastavni deo savremenog diskursa. Pitanja o uticaju Illuminata pokreću znatiželju i podstiču ljude da preispitaju događaje i institucije oko sebe. Bez obzira na to da li je reč o stvarnoj sili ili proizvodu mašte, uticaj Illuminata ostaje intrigantan deo savremenog društva.

Finansijske operacije Vatikana su obavijene velom tajne, što je izvor mnogih spekulacija i kontroverzi. Iako je Vatikan razvijao svoje finansijske sisteme i reforme, postoji tvrdnja da se i dalje održava skrivena mreža finansijskih transakcija koja nije transparentna. Ovi tajni fondovi i transakcije mogu uključivati ne samo crkvene aktivnosti već i investicije i poslovanje van okvira javnog znanja. Pitanja o transparentnosti vatikanskih finansija izazivaju debate o odgovornosti Crkve i njenom odnosu prema novcu, postavljajući izazove pred instituciju koja je i verska i politička.

Vatikan često profitira od stvari koje se su u suprotnosti sa njegovim stavovoma. Na primer, verovatno niste znali da je Vatikan investirao milione evra u produkciju filma “Rocketman”. Ovo deluje kao sukob interesa s obzirom da je “Rocketman” film o Eltonu Džonu koji pronalazi sreću u braku sa svojim suprugom Dejvidom, što je nedopustiva veza prema crkvi.

Pored javnih liturgijskih obreda, postoji tvrdnja da unutar Vatikana postoje tajni verski rituali koji su van dometa javnosti. Ovi rituali mogu uključivati posebne ceremonije, molitve ili prakse koje nisu deo standardnog verskog repertoara. O tajnim ritualima se malo zna, a njihova misteriozna priroda može imati uticaj na tumačenje verskih doktrina i tradicija. Pitanja o razlozima skrivanja ovih rituala i njihovom uticaju na vernike dodatno doprinose tajanstvenosti koja okružuje verske prakse Vatikana.

Diplomatski odnosi Vatikana često su obavijeni velom tajne. Iako je Vatikan država sa svojim diplomatskim predstavništvima, postoje tvrdnje da se iza zatvorenih vrata odvijaju tajni pregovori i sporazumi koji nisu deo javnog diskursa. Ova diplomatska tajnovitost može uključivati različite aspekte, od odnosa s drugim državama do rešavanja unutrašnjih pitanja Crkve. Nedostatak transparentnosti u vatikanskim diplomatskim naporima izaziva pitanja o pravilima i etici koja vode međunarodne odnose, dodatno naglašavajući kompleksnost uloge Vatikana kao suverene države i verske institucije.

Tokom Drugog svetskog rata, Vatikan je bio umešan u kompleksne međunarodne odnose, a njegova uloga bila je predmet različitih tumačenja. Papa Pio XII, koji je bio na čelu Vatikana tokom rata, često je bio kritikovan zbog navodnog nedostatka otvorenog protivljenja nacističkom režimu. Iako su neki istraživači tvrdili da je Vatikan bio suzdržan ili blago naklonjen nacističkom režimu, drugi ukazuju na tajne napore pape Pija XII da pruži pomoć Jevrejima i drugim progonjenim grupama.

Takodje se spekulise da je Vatikan “posredovao” u bekstvu ratnih zločinaca za Južnu Ameriku, pružajuci im utočiste, kako bi izbegli sud pravde. Razumevanje umešanosti Vatikana u Drugi svetski rat ostaje složeno pitanje, a istoričari se i dalje bave analizom arhivskih dokumenata kako bi rasvetlili ove kontroverzne događaje.

Dok istorijski zapisi o Inkviziciji pružaju uvid u mračno razdoblje crkvenih progona, postoji tvrdnja da Vatikan čuva niz neobjavljenih dokumenata koji dodatno osvetljavaju ovu kontroverznu epohu. Inkvizicija, kao instrument borbe protiv hereze, pratilo je suđenje, mučenje i egzekucije, ali mnogi detalji o ovim događajima još uvek nisu javno dostupni.

Spekulacije o tajnim dokumentima ukazuju na mogućnost da Vatikan poseduje značajne informacije o internim odlukama, sudskim postupcima i ličnostima uključenim u Inkviziciju. Otvaranje ovih arhiva može izazvati reviziju našeg razumevanja ovog perioda i baciti svetlo na dosad nepoznate aspekte Crkvene istorije.

1684 godine, Vatikan je izbacio 14 knjiga iz Svetog Pisma, poznatih kao Apokrifi. Nema objašnjenja za ovaj potez, a razlog ostaje nepoznat. Originalno je bilo 80 knjiga u Svetom Pismu pri prevodu s latinskog na engleski 1611. godine, ali danas ih je samo 66. Izgubljene knjige obuhvataju Ezdru, Tobiju, Juditu, Mudrost Solomunovu, Pesme Troje Sveta Deca, Bela i Zmaja, Makabejce i Molitvu za Manasa.

Zanimljivo je da je Isusovo ime pre izbacivanja ovih knjiga bilo napisano kao Lesus. Različite teorije pokušavaju objasniti zašto su ove misteriozne knjige uklonjene, ali pravi odgovor ostaje nejasan.

Sveštenik Gabriele Amorth bio je glavni egzorcista u Vatikanu, sa istorijom lečenja preko 70.000 slučajeva đavolskog opsjednuća.

U intervjuu za italijanski list La Repubblica 2010, sveštenik je branio svoj stav o postojanju djavola. Činjenica da je Vatikan odobrio preko 70.000 egzorcizama već je prilično šokantna, ali možda je još šokantnije kada je sveštenik govorio o napadu đavola 1981. godine. Gabriele Amorth tvrdio je da se te gpdine đavo infiltrirao u Vatikan i pokušao direktno napasti papu Jovana Pavla II, a zatim, 2008. godine, đavo se ponovo vratio u Vatikan i obliku švajcarsko-italijansku žene po imenu Susanna Maiolo.

Dve uzastopne godine, na Badnje veče, pokušala je ubiti papu Benedikta XVI, ali ju je sprečila švajcarska garda. Vrlo je verovatno da je Susanna patila od neke vrste mentalne bolesti, ali prema rečima sveštenika, ona je bila sluga đavola. Sveštenik je preminuo 2016. godine, ostavljajući za sobom prilično čudno nasleđe đavolske paranoje u Vatikanu.

Tri tajne Fatime predstavljaju seriju proročanstava koja su, prema katoličkom verovanju, data troje mladih portugalskih pastira – Luciji Santos i njenim rođacima Hiacinti i Franji Marto. Ova proročanstva potiču iz poseta koje su deca navodno imala sa Marijom, Djevicom Marijom, između maja i oktobra 1917. godine u selu Fatima, Portugal.

Prva Tajna: Vizija Pakla
Prva tajna bila je vizija pakla, koju je Lucija opisala u svojim memoarima. Tokom ove vizije, deca su navodno videla pakao, mesto gde su duše grešnika osuđene. Ova vizija je opisana kao veoma uznemirujuća i užasna, sa ciljem da upozori ljude na ozbiljnost posledica greha.

Druga Tajna: Predviđanje Ratova
Druga tajna povezana je sa svetovnim događajima, posebno sa Prvim i Drugim svetskim ratom. Lucija je navodno predvidela da će Prvi svetski rat završiti, ali je upozorila da će uslediti drugi rat ako ljudi nastave da uvređuju Boga. Ovo je shvaćeno kao poruka o potrebi za pokajanjem i molitvom kako bi se izbegle katastrofalne posledice.

Treća Tajna: Prognoza Progona Hrišćana i Vizija Apokalipse
Treća tajna izazvala je najviše kontroverzi. Lucija je odbila otkriti ovu tajnu sve do 1941. godine, nakon niza zahteva od strane Vatikana. U svojoj trećoj tajni, Lucija je opisala progone hrišćana u 20. i 21. veku, kao i viziju Apokalipse. Postoji kontroverza oko toga da li je Vatikan u potpunosti objavio ono što je Lucija napisala ili je zadržao neke informacije.