10 zanimljivosi o vinu

Da li znate… da se najstarija poznata boca vina na svetu nalazi u Nemačkoj, u muzeju Speyer?

Ova boca, poznata kao “Speyer vino” ili “Römerwein,” datira iz 325. godine nove ere. Otkrivena je 1867. godine u rimskoj grobnici u blizini grada Speyera, a veruje se da je bila deo pogrebne ponude.

Vino je smešteno u zapečaćenu staklenu bocu zapremine 1,5 litra, sa voskom i maslinovim uljem koje je služilo kao zaštita. Iako se tečnost unutar boce više ne može smatrati pitkim zbog starih hemijskih promena, ona i dalje zadržava svoju istorijsku vrednost i predstavlja fascinantan uvid u rimske običaje i tehniku pravljenja vina pre skoro 1.700 godina.

Da li znate… da postoji vino koje je plave boje?

Gïk, plavo vino iz Španije, izazvalo je pravu senzaciju kada se pojavilo na tržištu. Ovaj neobičan proizvod nastao je kao rezultat inovativnog pristupa proizvodnji vina, gde se crno i belo vino mešaju sa prirodnim pigmentima iz grožđa, kao što su antocijani, da bi se dobila prepoznatljiva plava boja.

Gïk nije samo zanimljivo po svojoj boji, već i po tome što je ciljano na mlađu publiku koja traži nešto drugačije i moderno. Iako je bilo i kritika na račun ovog vina, prvenstveno zbog neortodoksnog pristupa, ono je definitivno privuklo pažnju i otvorilo diskusiju o granicama i eksperimentima u vinskoj industriji.

Da li znate… da je Gruzija mesto gde je vinogradarstvo započeto pre više od 8.000 godina?

Arheološki dokazi ukazuju na to da su najstariji poznati tragovi proizvodnje vina otkriveni u ovoj kavkaskoj zemlji, koja je oduvek imala duboko ukorenjenu vinsku kulturu.

Gruzijski vinari koristili su posebne glinene posude zvane “qvevri” za fermentaciju i skladištenje vina. Ove posude su zakopavane u zemlju kako bi se održavala stabilna temperatura tokom procesa proizvodnje. Ova metoda pravljenja vina još uvek se koristi u Gruziji i priznata je od strane UNESCO-a kao deo svetske kulturne baštine. Ovo čini Gruziju jednom od najvažnijih lokacija i kolevkom jedne od najstarijih vinskih tradicija na svetu.

Da li znate… da belo vino ne mora nužno da potiče od belog grožđa?

Naime, većina belih vina koja pijemo može biti napravljena od crnog ili crvenog grožđa, ali sa uklonjenom kožicom pre fermentacije. Ova tehnika omogućava proizvodnju vina sa svetlom, belom bojom, čak i kada se koristi grožđe koje bi inače dalo crveno ili ružičasto vino.

Proces je sledeći: kada se crno grožđe koristi za pravljenje belog vina, nakon branja, grožđe se brzo presira kako bi se odvojila kožica, gde se nalaze pigmenti odgovorni za tamnu boju vina. Bez kontakta sa kožicom, sok ostaje bistar i dalje fermentira u belo vino. Na ovaj način, vina poput šampanjca mogu biti napravljena od sorti grožđa kao što su Pinot Noir ili Pinot Meunier, koje su crne sorte, ali bez njihove karakteristične boje.

Da li znate… da crveno vino prolazi kroz proces sličan onome koji daje pečenoj hrani njene prepoznatljive arome i ukuse?

Ovaj proces je poznat kao Maillardova reakcija. Maillardova reakcija je hemijski proces koji se dešava kada se aminokiseline i šećeri međusobno povezuju pod uticajem toplote, stvarajući kompleksne arome i smeđu boju koja je karakteristične za pečeno meso, hleb, pa čak i kafu.

Iako se u slučaju vina ne radi o visokoj temperaturi, nešto slično se dešava tokom odležavanja vina u drvenim bačvama. Tanini iz drveta reaguju sa prisutnim šećerima u vinu, što rezultira bogatim, složenim aromama koje se često opisuju kao „dimljene,“ „karamelizovane,“ ili „začinjene.“ Ovaj proces posebno dolazi do izražaja kod crvenih vina koja dugo sazrevaju u hrastovim bačvama, čineći ih složenijim i dubljim u ukusu.

Za ljubitelje vina, ovo znači da vreme odležavanja u bačvama ne samo da omekšava tanine već i dodaje nove dimenzije ukusu, stvarajući bogatiji i uravnoteženiji proizvod. Zato se odležana crvena vina često smatraju vrhuncem vinske umetnosti.

Da li znate… da je vino Château Margaux iz 1787. godine, koje je pripadalo američkom predsedniku Tomasu Džefersonu prodato za 225.000 dolara?

Ova boca vina postala je legendarna zbog svoje istorijske vrednosti i unikatnog porekla.

Tomas Džeferson, treći predsednik Sjedinjenih Američkih Država, bio je veliki ljubitelj vina i poznat kolekcionar. Za vreme svog boravka u Francuskoj, gde je bio ambasador, Džeferson je kupovao najbolje primerke francuskih vina, uključujući i nekoliko boca iz čuvene vinarije Château Margaux.

Godinama kasnije, 1985. godine, jedna od tih boca prodata je na aukciji za neverovatnih 225.000 dolara. Nažalost, vino iz ove boce nikada nije konzumirano jer je boca slučajno razbijena. Ipak, ova boca Château Margaux iz 1787. godine ostaje simbol luksuza i jedinstvenog nasleđa u svetu vina, iako je njena vrednost danas više u njenoj istoriji nego u ukusu.

Da li znate… da je Nemačka jedna od vodećih svetskih zemalja u proizvodnji belih vina, posebno rizlinga?

Nemačka klima, sa hladnim zimama i blagim letima, stvara idealne uslove za uzgoj belih sorti grožđa koje su poznate po svojoj visokoj kiselosti i kompleksnim aromama.

Rizling, najpoznatija sorta belog vina u Nemačkoj, cenjena je zbog svoje sposobnosti da izrazi terroir, odnosno specifične karakteristike tla i klime gde je uzgajan. Rizling može da varira od suvog do veoma slatkog, sa aromama koje uključuju citrusne note, zrele breskve, med, pa čak i minerale.

Osim rizlinga, Nemačka proizvodi i druga vrhunska bela vina poput silvanera, gewürztraminera i müller-thurgaua. Nemački vinogradi, posebno oni smešteni uz reke Rajnu i Mozel, pružaju savršene uslove za uzgoj ovih sorti, što rezultira vinima koja su osvežavajuća, elegantna i dugovečna.

Bela vina iz Nemačke su cenjena širom sveta i često se koriste kao referenca za kvalitet u vinarskoj industriji. Njihova specifična kombinacija svežine, kiselosti i složenih aroma čini ih idealnim izborom za uparivanje sa hranom, ali i za uživanje samostalno.

Da li znate… da crveno vino može imati pozitivan uticaj na zdravlje vašeg srca?

Crveno vino sadrži supstancu poznatu kao resveratrol, koja se nalazi u kožici crnog grožđa. Resveratrol je snažan antioksidans koji može pomoći u zaštiti krvnih sudova, smanjenju lošeg holesterola i sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka.

Brojne studije govore da umerena konzumacija crvenog vina može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Ovaj fenomen je često povezan sa takozvanim „francuskim paradoksom“, gde je zabeleženo da Francuzi, uprkos ishrani bogatoj mastima, imaju relativno nizak stepen srčanih bolesti. Veruje se da je umereno uživanje u crvenom vinu jedan od faktora koji doprinosi ovom paradoksu.

Važno je napomenuti da su koristi povezane sa konzumacijom crvenog vina najefikasnije kada se vino pije umereno, što obično znači jedna čaša dnevno za žene i do dve čaše dnevno za muškarce. Preterana konzumacija alkohola može imati suprotne efekte i dovesti do različitih zdravstvenih problema, pa je ključno pronaći balans.

Da li znate… da postoji vino koje se proizvodi od smrznutog grožđa?

Ovo jedinstveno vino, poznato kao ledeno vino ili “Eiswein,” proizvodi se kada se grožđe zamrzne na lozi pre berbe. Ledeno vino je poseban specijalitet koji potiče iz hladnijih krajeva, kao što su Nemačka i Kanada.

Proces proizvodnje ledenog vina je izuzetno složen i rizičan, jer zahteva specifične vremenske uslove. Grožđe mora ostati na lozi do kasne jeseni ili rane zime, kada temperature padnu ispod nule. Tokom noći, voda u grožđu se zamrzava, dok šećeri i druge supstance ostaju koncentrisani. Ujutru, kada je grožđe još uvek smrznuto, ono se bere i odmah prerađuje.

Rezultat je vino sa izuzetno visokom koncentracijom šećera, što mu daje intenzivnu slatkoću i bogate, kompleksne arome. Ledeno vino često ima note tropskog voća, meda i začina, a zbog svoje retkosti i teškog procesa proizvodnje, smatra se jednim od najprestižnijih slatkih vina na svetu.

Da li znate… da su somelijeri, danas poznati kao stručnjaci za vino, prvobitno bili kraljevski čuvari vina?

Tokom srednjeg veka, somelijeri su imali ključnu ulogu na kraljevskim dvorovima. Oni su bili odgovorni za čuvanje i služenje vina, osiguravajući da se služi samo najbolje i najsigurnije vino.

Uloga somelijera bila je mnogo više od običnog posluživanja vina. Oni su bili zaduženi za proveru kvaliteta i potencijalnih otrova, zbog čega je ovaj posao bio od velikog poverenja. Kraljevi su verovali somelijerima da će odabrati vina koja će upotpuniti svaki obrok, ali i da će se pobrinuti da je vino bezbedno za konzumaciju.

Danas, somelijeri su evoluirali u stručnjake za vino i hranu, sa širokim znanjem o vrstama vina, načinima proizvodnje, i uparivanju vina sa različitim jelima. Njihovo znanje i umeće u izboru i predstavljanju vina čine ih neizostavnim delom vrhunskih restorana i vinskih podruma širom sveta.