10 zanimljivosti o gorilama

Da li znate… da gorile nisu samo moćne životinje, već i veoma inteligentne?

Iako se često govori o korišćenju “alata” kod šimpanzi, manje je poznato da i gorile znaju kako da prilagode predmete iz prirode svojim potrebama.

Na primer, istraživanja su pokazala da koriste štapove kako bi testirale dubinu vode pre nego što uđu u reku ili močvaru. Takođe su primećene kako koriste velike listove kao sunđere – skupljaju vodu u njih i zatim piju iz njih, umesto da direktno stavljaju usta u potok ili reku. Ovi primeri pokazuju da gorile imaju visok nivo problema rešavanja i prilagođavanja, što ih svrstava među najinteligentnije sisare na svetu.

Da li znate… da svaka gorila ima jedinstveni uzorak linija i bora na nosu, baš kao što ljudi imaju različite otiske prstiju?

Ova osobina je toliko specifična da naučnici koriste nosne otiske za identifikaciju pojedinačnih gorila u divljini.

Upravo zahvaljujući ovoj metodi, istraživači mogu pratiti kretanje i zdravlje gorila bez potrebe da ih hvataju ili obeležavaju, što je ključno za njihovu zaštitu. Fotografije nosa koriste se u bazama podataka kako bi se razlikovale jedinke u nacionalnim parkovima i rezervatima. Ova tehnika omogućava bolji uvid u njihove društvene strukture i kretanja, čime se doprinosi naporima za očuvanje ove ugrožene vrste.

Da li znate… da gorile proizvode posebne zvuke zadovoljstva dok jedu?

Naučnici su otkrili da ove impresivne životinje mumlaju i pevaju tokom obroka, naročito kada konzumiraju hranu koju vole, poput divljeg celera, bambusa i voća.

Istraživanja su pokazala da ovaj „pevajući“ fenomen nije samo izraz uživanja već i način komunikacije unutar grupe. Mlađe gorile često prate zvuke starijih članova, a neki istraživači veruju da je to način na koji vođa grupe pokazuje da je vreme za jelo i da je obrok siguran.

Ova navika podseća na način na koji ljudi uživaju u hrani – pravimo zvukove zadovoljstva ili komentarišemo koliko je nešto ukusno. Otkriće da gorile imaju sličnu naviku dodatno potvrđuje njihovu složenu socijalnu i emotivnu inteligenciju.

Da li znate… da gorile nisu samo konzumenti biljaka, već i ključni učesnici u održavanju zdravlja šuma?

Kao biljojedi, jedu veliki broj plodova, lišća i biljaka, ali ono što ih čini posebnima jeste način na koji nesvesno pomažu ekosistemu.

Kada gorile konzumiraju voće, one ne vare semenke u potpunosti. Umesto toga, kroz svoj izmet izbacuju ih na različitim mestima u šumi, omogućavajući biljkama da se šire i rastu na novim lokacijama. Ovaj prirodni proces naziva se “zoohohorija” i pomaže obnavljanju šumskih ekosistema.

Zahvaljujući ovoj ulozi, gorile su poznate i kao “vrtlari šume”. Bez njih, mnoge biljke ne bi mogle da se razmnožavaju istom brzinom, što bi vremenom moglo da utiče na biodiverzitet i zdravlje tropskih šuma.

Da li znate… da gorile mogu da izražavaju osećanja na način koji je veoma sličan ljudskom?

Naučnici su primetili da gorile ne samo da pokazuju sreću i radost, već i tugu, saosećanje i čak žalost kada izgube člana svoje grupe.

Postoje zabeleženi slučajevi gde su gorile ostajale pored preminulih članova svoje porodice satima, pa čak i danima. Na primer, poznat je slučaj gorile koja je nežno dodirivala i posmatrala telo svog preminulog mladunca, pokazujući duboku povezanost i emocionalni bol.

Takođe, gorile formiraju jake društvene veze. Mlade gorile se igraju i maze sa starijim članovima grupe, dok se odrasli često grle ili drže jedni druge za ruke kao znak bliskosti i podrške. Ove osobine ih čine jednim od najemotivnijih i najsocijalnijih sisara na svetu.

Da li znate… da su gorile sposobne da nauče i koriste znakovni jezik?

Najpoznatiji primer je gorila Koko, koja je kroz američki znakovni jezik komunicirala sa svojim čuvarima i istraživačima.

Koko je naučila preko 1.000 znakova i razumela na hiljade reči na engleskom jeziku. Mogla je da izrazi svoja osećanja, želje i misli, pa čak i da pravi šale. Na primer, jednom prilikom kada su je pitali šta je pokvarila, ona je pokazala na svog čuvara, pokušavajući da prebaci krivicu!

Njena sposobnost komunikacije otvorila je vrata novim saznanjima o intelektualnim kapacitetima gorila. Koko nije bila jedina – i druge gorile su pokazale sposobnost za razumevanje jezika, što potvrđuje da ove životinje imaju neverovatan kognitivni kapacitet i složen unutrašnji svet.

Da li znate… da je gorila jedno od najjačih stvorenja na planeti?

Iako su poznate po svojoj mirnoj prirodi, njihova fizička snaga je zapanjujuća – odrasla gorila može biti i do deset puta jača od prosečnog čoveka.

Njihovi mišići su izuzetno snažni i prilagođeni za život u divljini. Udarac gorile može proizvesti silu veću od 2.000 kilograma, što znači da bi jednim zamahom mogla da slomi kosti čoveka. Pored toga, njihov ugriz je nevrovatno moćan – sila njihovih čeljusti iznosi oko 1.300 PSI (funti po kvadratnom inču), što je jače od ugriza lava!

Međutim, uprkos svojoj ogromnoj snazi, gorile su retko agresivne. One izbegavaju sukobe i koriste svoju moć samo kada je apsolutno neophodno – obično u borbi za dominaciju ili kada štite svoju grupu od opasnosti. Njihov zaštitnički instinkt prema porodici i mladuncima čini ih izuzetno brižnim i posvećenim vođama.

Da li znate… da dominantni mužjaci gorila, poznati kao „srebrnasti“, ne vladaju samo snagom već i mudrošću?

Ovi mužjaci, koji dobijaju karakterističnu srebrnastu dlaku na leđima oko 12. godine života, preuzimaju ulogu vođe grupe i brinu o njenoj bezbednosti i stabilnosti.

Srebrnasti mužjak donosi važne odluke za celu grupu, uključujući kada i gde će se kretati, šta će jesti i kako će rešavati konflikte. Takođe, on je taj koji brani svoju porodicu od predatora ili drugih gorila koje bi mogle ugroziti grupu.

Zanimljivo je da srebrnasti mužjaci nisu uvek agresivni lideri – oni često koriste telesne signale i vokalizacije kako bi održavali mir. Na primer, ako se pojavi opasnost, prvo će iskoristiti glasne urlike i udaranje u grudi kako bi zastrašili protivnika pre nego što pređu na fizički sukob. Njihova uloga u grupi je ključna, jer od njih zavisi opstanak i harmonija cele zajednice.

Da li znate… da mlade gorile, baš kao i ljudska deca, vole da se igraju i istražuju svet kroz igru?

Iako odrasle gorile provode većinu dana u potrazi za hranom i odmorom, mladunci su puni energije i stalno traže načine da se zabave.

Njihova igra često uključuje kotrljanje, ljuljanje na granama, penjanje i jurnjavu. Naučnici su primetili da mlade gorile prave svojevrsne „igrališne zone“, gde se okupljaju i zajedno provode vreme. Ove igre nisu samo zabavne, već su i važan deo njihovog razvoja – kroz njih uče kako da komuniciraju, razvijaju snagu i pripremaju se za život odraslih gorila.

Smešno je da ponekad i odrasli učestvuju u igri! Starije gorile se često pridružuju mladima, što dodatno jača veze unutar grupe. Ova interakcija pokazuje koliko su gorile društvene i koliko vrednuju odnose unutar svoje porodice.

Da li znate… da su gorile jedne od najugroženijih vrsta na svetu?

Zbog krivolova, gubitka staništa i bolesti poput ebole, njihov broj je drastično opao u poslednjih nekoliko decenija.

Dve vrste gorila – zapadna nizijska gorila i planinska gorila – nalaze se na crvenoj listi ugroženih vrsta. Međutim, zahvaljujući brojnim projektima zaštite i edukaciji lokalnog stanovništva, neke populacije su počele da se oporavljaju.

Nacionalni parkovi i rezervati u Africi igraju ključnu ulogu u zaštiti ovih predivnih stvorenja. Programi kao što su nadgledanje populacije, sprečavanje krivolova i podizanje svesti o njihovom značaju daju nadu da gorile ipak mogu imati budućnost. Svaka akcija za njihovu zaštitu doprinosi očuvanju ne samo jedne vrste, već i celokupnog ekosistema u kojem žive.