10 zanimljivosti o James Bondu 007

Jedan od najpoznatijih i najikoničnijih citata u istoriji filma jeste jednostavna rečenica „Bond, James Bond“. Iako deluje kao neizostavan deo Bondovog identiteta, ova rečenica se u prvom filmu „Dr. No“ zapravo nije pojavila onako kako je danas prepoznajemo.

U sceni iz filma „Dr. No“ gde Bond prvi put izgovara svoje ime, Sean Connery je to učinio jednostavno, gotovo bez dramatične pauze. Rečenica je prvobitno izgovorena kao „My name is Bond, James Bond,“ a ne sa naglašenom pauzom između imena i prezimena. Ovaj jednostavan način predstavljanja kasnije je evoluirao, pretvorivši se u prepoznatljivu pauzu koja danas nosi posebnu draž i dodatnu težinu.

Zanimljivo je da ta pauza u predstavljanju nije bila planirana, već je spontano nastala u kasnijim filmovima. Ovo je mali, ali važan detalj koji pokazuje kako se Bondova ličnost razvijala zajedno sa serijalom, postajući deo pop kulture i sinonim za šarmantnu misterioznost.

Jedna od manje poznatih tajni filmskog serijala o Jamesu Bondu jeste da ne gledamo uvek ruke i stopala glumaca koji igraju ovu slavnu ulogu. Produkcija koristi posebne dableri za ruke i stopala u specifičnim scenama, a ponekad se snimaju samo te male, ali važnije sekvence. Razlog za ovo je jednostavan – produkcija zahteva savršene kadrove, bilo da se radi o rukama koje savršeno barataju oružjem, ili o preciznim koracima u krupnim kadrovima stopala.

Tako, na primer, u scenama gde Bond postavlja eksplozivne naprave, otvara sefove ili barata sofisticiranim uređajima, ruke koje vidimo nisu uvek ruke glavnog glumca, već iskusnog profesionalca ili čak majstora za određene veštine. Ova pažnja na detalje doprinosi savršenstvu svakog kadra, iako publika retko primećuje ove suptilne zamene.

Rečenica „Shaken, not stirred“ (promućkan, ne promešan) postala je sinonim za Bondovu eleganciju i sofisticiranost, ali malo ko zna da ovakav način pripreme martini koktela zapravo nije tradicionalno ispravan. U svetu koktela, martini se obično promeša kako bi se izbeglo stvaranje mehurića, što pomaže u očuvanju čistoće i glatkoće pića.

Međutim, Bond je poseban slučaj – iako je ispravno pripremljen martini obično promešan, Bondova verzija dodaje oštrinu koju daje mućkanje, stvarajući prepoznatljiv ukus. Ova oštrina može se shvatiti kao deo Bondovog karaktera – on voli da krši pravila i ostavlja svoj pečat, čak i u sitnim, svakodnevnim stvarima. U stvarnom svetu, barmeni se uglavnom ne slažu sa ovim načinom pripreme, ali Bondov način služenja martini koktela postao je jedinstven, skoro kao potpis koji ga izdvaja od drugih filmskih likova.

Kada je Ian Fleming stvarao lik Jamesa Bonda, gotovo je odlučio da ga nazove „James Secretan.“ Iako ovo ime danas zvuči kao neobičan izbor za jednog od najpoznatijih likova u filmskoj industriji, Fleming je u početku želeo jednostavno, ali istovremeno upečatljivo ime. Razmišljao je o različitim mogućnostima pre nego što se odlučio za sada već kultno ime.

Inspiraciju za ime „James Bond“ pronašao je u knjizi o pticama „Ptice Zapadne Indije“ autora Jamesa Bonda, poznatog ornitologa. Fleming je smatrao da je ime James Bond jednostavno, neutralno i lako pamtljivo – sve što je želeo da njegov lik bude na prvi pogled. Smatrao je da taj običan zvuk imena doprinosi realizmu lika, jer nije želeo heroja koji zvuči previše teatralno.

Kasnije se ispostavilo da je ovo ime bilo pun pogodak. Jednostavnost imena omogućila je publici da se lako veže za lik, a kombinacija uobičajenog imena i neverovatnih avantura učinila je Bonda univerzalnim i prepoznatljivim širom sveta. Ironično, ime inspirisano ornitologom postalo je jedno od najslavnijih u pop kulturi.

Jedan od razloga zašto publika voli Bondove filmove su inovativni i često fantastični gadžeti koje Bond koristi u akcijama – od automobila prepunih oružja do satova sa laserskim funkcijama. Međutim, ono što mnogi ne znaju je da su neki od najpoznatijih gedžeta skoro izbačeni iz scenarija, jer su producenti smatrali da će izgledati previše kao naučna fantastika.

Na primer, Aston Martin DB5, automobil sa ugrađenim mitraljezima i preklopnim tablicama, bio je predmet rasprave među producentima. Plašili su se da će publika smatrati da je automobil previše „nerealističan“ i da će gedžeti umanjiti ozbiljnost filma. Međutim, kada je automobil prikazan u filmu „Goldfinger“, postao je ogroman hit među gledaocima i Bond fanovima. Ta odluka da se ipak zadrže gedžeti ne samo da je učvrstila Bondov status kao tehnološkog vizionara, već je otvorila vrata za još odvažnije i naprednije izume u kasnijim filmovima.

Egzotične i raskošne lokacije na kojima se snimaju Bondovi filmovi dodaju poseban pečat avanturama ovog tajnog agenta, ali neka od tih mesta kriju mračne tajne. Na primer, scena iz filma „Live and Let Die“ snimana je na Jamajci, mestu prelepih plaža i prirodnih lepota, ali i mestu sa bogatom, ali tragičnom istorijom koja uključuje ropstvo i kolonijalizam.

Producenti često biraju prelepe lokacije kako bi stvorili kontrast između Bondovih glamuroznih avantura i ponekad surovih stvarnosti ovih mesta. Na Tajlandu, gde su snimane neke scene za film „Čovek sa zlatnim pištoljem,“ lokalne vlasti su upozorile ekipu da ne snimaju na nekim mestima zbog kulturnih i istorijskih osećanja povezanih sa tim lokacijama. Uprkos tome, Bondovi filmovi često uspevaju da prikažu ta mesta u svoj njihovoj lepoti, ali priča o mračnijoj prošlosti i dalje ostaje prisutna, često skrivena iza zavese glamura.

Lik Jamesa Bonda nije samo plod mašte Iana Fleminga, već je inspirisan stvarnom osobom – prijateljem iz vojne službe, komandantom Patrickom Dalzileom Jobbom. Tokom Drugog svetskog rata, Fleming je radio u britanskoj obaveštajnoj službi i upoznao Jobba, koji je bio poznat po svojoj hrabrosti, snalažljivosti i avanturističkom duhu. Ovaj čovek, kojeg su kolege opisivale kao „neustrašivog avanturistu,“ bio je stručnjak za taktiku i strategiju, i upuštanje u riskantne operacije bilo je za njega rutina.

Dalziel Jobb, koji je učestvovao u brojnim misijama koje su zahtevale veliku hrabrost i preživljavanje u opasnim situacijama, postao je inspiracija za mnoge Bondove osobine – njegovu hladnokrvnost, smirenost u opasnosti i specifičan šarm. Fleming je u Jobbovom karakteru prepoznao autentične kvalitete koji su potrebni da bi jedan špijun bio efikasan i ujedno harizmatičan. Tako je Bond dobio realističnu osnovu i postao mnogo više od običnog filmskog heroja, postajući simbol hrabrosti, odanosti i tajanstvenosti, koji je očarao gledaoce širom sveta.

Bondov prepoznatljiv stil i sofisticirana odela nisu samo modni dodaci, već su pažljivo osmišljeni detalji koji doprinosi Bondovoj slici o besprekornom agentu. Svaki film o Bondu ulaže veliki deo budžeta u specijalno krojena odela, prilagođena svakom akcionom kadru i situaciji. Kada je Daniel Craig preuzeo ulogu Bonda, produkcija je često pripremala nekoliko identičnih primeraka svakog odela za jednu scenu, kako bi se osigurali zamenski komadi u slučaju oštećenja tokom dinamičnih akcija.

Na primer, poznati italijanski krojač Brioni, koji je oblačio Piercea Brosnana, i kasnije brend Tom Ford, koji je dizajnirao odela za Craiga, rade sa produkcijom kako bi svaki detalj odela bio savršen. Ukupni trošak ovih odela, uključujući rezervne komade i krojačku izradu, može dostići milione dolara po filmu. Ova pažnja na detalje u odeći odražava Bondov karakter – elegantan, sofisticiran i uvek pripremljen za akciju. Publika, često nesvesno, prepoznaje taj perfekcionizam, koji dodatno doprinosi Bondovoj ikoničnoj slici.

Dok James Bond uvek izgleda kao neustrašivi usamljenik na ekranu, stvarnost iza scene potpuno je drugačija. Iza svakog Bondovog poteza, skoka i borbene scene, stoji tim vrhunskih profesionalaca – dublova, koreografa borbi i tehničara, koji neumorno rade kako bi kreirali impresivne akcione scene. Ovi „nevidljivi junaci“ često preuzimaju najveći rizik kako bi Bond izgledao nepobedivo i savršeno u svakom kadru.

Na primer, tokom snimanja filma „Skyfall,“ Craigov dabler preuzeo je opasnu scenu na krovu voza u Turskoj, dok je kamera beležila Bondovu hladnokrvnost. Slično tome, u filmu „Casino Royale,“ čuvene scene parkoura u kojima Bond juri kriminalce kroz grad zapravo su kombinacija Craigovog i dablerovog truda. Bez ovih veštih profesionalaca, Bondove scene ne bi bile tako realistične i uzbudljive, a publika možda ne bi bila toliko uverena u Bondovu nepobedivost.

Iako se avanture Jamesa Bonda ponekad čine kao čista fikcija, istina je da su mnoge Bondove misije inspirisane stvarnim događajima iz perioda Hladnog rata. Ian Fleming, koji je radio u britanskoj mornaričkoj obaveštajnoj službi tokom Drugog svetskog rata, bio je svedok mnogih špijunskih operacija i tajnih misija. Njegovo iskustvo i saznanja o opasnim poduhvatima korišćeni su kao osnova za Bondove avanture.

Na primer, Fleming je bio upoznat sa operacijama koje su uključivale sabotiranje neprijateljskih objekata, atentate, pa čak i tajne misije koje su imale za cilj obmanjivanje neprijatelja. Bondov lik svedoči o ovom svetu tajnih operacija, iako su filmske verzije često dramatizovane za potrebe zabave. Fleming je kroz Bonda preneo fascinaciju svetom špijunaže, dodajući autentičnost fikciji koju gledamo na ekranu.

Tako Bondov svet i danas deluje kao spoj realnosti i fikcije, gde se granica između onoga što je stvarno i onoga što je izmišljeno često briše. Ove mračne i neizvesne priče doprinose Bondovom mističnom karakteru, koji fascinira publiku širom sveta, podsećajući nas na neispričane tajne i opasnosti u svetu špijunaže.