10 neobičnih i manje poznatih alergija koje mozete imati

Verovatno jedna od najneobičnijih alergija, alergija na vodu, ili akvagena urtikarija, pogađa izuzetno mali procenat ljudi širom sveta – manje od 0.1%. Osobe sa ovom alergijom doživljavaju osip i iritaciju kože pri kontaktu sa vodom, što može otežati svakodnevne aktivnosti kao što su kupanje i plivanje.

Iako ne postoji lek za akvagenu urtikariju, simptomi se mogu ublažiti upotrebom antihistaminika i steroidnih krema. Osobe sa ovom alergijom često moraju da prilagode svoj život kako bi minimizirale izloženost vodi.

Iako izuzetno retka, alergija na zvuk, poznata kao fonofobija ili akustička alergija, predstavlja stanje gde pojedini zvuci mogu izazvati fizičke simptome poput bolova, migrene, vrtoglavice ili čak paničnih napada kod određenih osoba. Tačan procenat ljudi koji pate od ovog stanja nije poznat, jer se često pogrešno dijagnostikuje ili pripisuje drugim zdravstvenim problemima.

Osobe sa fonofobijom mogu koristiti zaštitne slušalice ili uređaje za blokiranje zvuka kako bi umanjile izloženost neprijatnim zvucima. U nekim slučajevima, terapija za upravljanje stresom i tehnike relaksacije mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Poznata kao hladna urtikarija, ova alergija izaziva reakcije na koži kao što su crvenilo, svrab i oticanje kada je izložena hladnoći. Procenjuje se da mali procenat ljudi pati od ove alergije, ali tačan broj nije poznat.

Osobe sa hladnom urtikarijom trebaju izbegavati izlaganje niskim temperaturama i koristiti antihistaminike za ublažavanje simptoma. U težim slučajevima, lekari mogu preporučiti terapiju koja uključuje postepeno izlaganje hladnoći.

Alergija na sunce, ili fotosenzitivna urtikarija, utiče na ljude čija koža abnormalno reaguje na UV zračenje. Iako je tačan procenat osoba sa ovom alergijom teško odrediti, smatra se da je relativno retka.

Osobe koje pate od fotosenzitivne urtikarije moraju striktno izbegavati izlaganje suncu i koristiti visokofaktorske kreme za sunčanje. U nekim slučajevima, lekari mogu preporučiti terapije koje pomažu koži da postane manje osetljiva na sunčeve zrake.

Jedna od najneobičnijih alergija, alergija na vibracije, izaziva crvenilo, svrab i oticanje kada je koža izložena vibracijama.

Procenat ljudi koji pate od ove alergije je izuzetno nizak. Tretman uključuje izbegavanje aktivnosti koje izazivaju vibracije, kao što su vožnja automobila ili korišćenje električnih alata, i upotreba antihistaminika za kontrolu simptoma.

Alergija na novac, tačnije na metale kao što su nikl i bakar koji se često nalaze u kovanicama, može izazvati dermatis i iritaciju kože kod pojedinaca alergičnih na ove materijale. Procenat ljudi sa alergijom na metale varira, ali alergija na nikl je jedna od najčešćih kontaktnih alergija, pogađajući oko 17% žena i 3% muškaraca.

Osobe sa ovom alergijom trebaju izbegavati direktan kontakt sa metalima koji izazivaju reakcije i koristiti zaštitne kreme ili rukavice. Lekovi kao što su antihistaminici i kortikosteroidne kreme mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Iako kontroverzna i često osporavana u nauci, neki ljudi tvrde da pate od alergije na elektromagnetna polja (EMF), ponekad nazvanu elektrosenzitivnost.

Osobe koje veruju da imaju ovu alergiju izveštavaju o različitim simptomima, uključujući glavobolje, umor i druge fizičke reakcije kada su izloženi poljima koja stvaraju mobilni telefoni, Wi-Fi uređaji i druga elektronska oprema. Precizan procenat ljudi koji navodno imaju ovu alergiju nije dobro dokumentovan zbog sporne prirode stanja. Tretman često uključuje izbegavanje izloženosti poznatim izvorima EMF-a koliko je to moguće.

Ovo stanje, poznato kao autologna urtikarija, je retka i izaziva alergijske reakcije na pojedinca vlastiti znoj, dovodeći do osipa i svraba. Alergija na vlastiti znoj utiče na veoma mali procenat populacije. Ljudi sa ovom alergijom često koriste posebne deterdžente za pranje odeće i izbegavaju aktivnosti koje mogu izazvati znojenje. Lekovi kao što su antihistaminici mogu biti propisani za ublažavanje simptoma.

Alergija na fizički pritisak, ili dermografizam, karakteriše pojava crvenila, otoka ili urtikarije na mestima gde je koža bila izložena pritisku. Iako se ne smatra izuzetno retkom, precizan procenat ljudi koji imaju ovu alergiju nije dobro poznat. Ljudi sa dermografizmom trebaju izbegavati tesnu odeću i druge izvore pritiska na kožu. Uobičajeni tretmani uključuju antihistaminike za kontrolu simptoma.

Alergija na toplotu, ili kolinergična urtikarija, izaziva pojavu sitnih osipa i svraba kada se tela temperatura poveća, na primer, tokom vežbanja ili tuširanja toplom vodom. Ova alergija je relativno česta, iako specifični statistički podaci variraju.

Osobe sa kolinergičnom urtikarijom mogu koristiti hladne obloge za ublažavanje simptoma i izbegavati aktivnosti koje znatno povećavaju telesnu temperaturu. Antihistaminici se često koriste za kontrolu reakcija.