10 zanimljivosti o filmu Pijev život (Life of Pi)

Ime bengalskog tigra u filmu ” Pijev život (Life of Pi)” je Richard Parker, što se na prvi pogled može činiti kao neobično ime za tigra. Međutim, postojala je greška u administraciji zbog koje je došlo do zamene imena. Lovac koji je pronašao tigra zvao se Richard Parker, dok je tigar prvobitno nazvan Žedni. Zbog greške u papirima, imena su zamenjena.

Ipak, tigar poznat kao Richard Parker nije jedini Richard Parker koji je bio izgubljen na moru. Godine 1884., brod je potonuo i samo su četiri osobe preživele. Jedan od preživelih, mladić po imenu Richard Parker, bio je ubijen i pojeden od strane ostalih preživelih.

Ova mračna istorijska povezanost dodaje dodatni sloj ironije i sudbinske neizbežnosti u izboru imena za tigra u filmu, te pojačava temu preživljavanja koja je centralna za celokupnu priču filma ” Pijev život (Life of Pi)”.

“Pijev život (Life of Pi)” istražuje duboke i kompleksne teme kao što su vera, identitet i ljudska izdržljivost kroz jedinstvenu priču o preživljavanju. Film je adaptacija istoimenog romana Jana Martela i prati mladog Indijca, Pi Patela, koji preživljava brodolom u Tihom okeanu zajedno sa nekoliko životinja iz porodičnog zoološkog vrta. Kroz svoje putovanje, Pi se suočava sa brojnim izazovima koji testiraju njegovu veru i volju za životom, dok se istovremeno bavi i pitanjima svoje duhovne i fizičke egzistencije.

Ang Lee, poznat po svojoj sposobnosti da stvara vizuelno impresivne i emocionalno snažne filmove, režirao je ” Pijev život (Life of Pi)” i za svoj rad na ovom filmu osvojio je Oskara za najboljeg režisera. Ovo nije bio prvi put da je Lee osvojio ovu prestižnu nagradu; njegov talent i posvećenost detaljima omogućili su mu da stvori film koji je oduševio kritičare i publiku širom sveta.

“Pijev život (Life of Pi)” koristi naprednu 3D tehnologiju kako bi poboljšao vizuelni doživljaj filma, što je omogućilo publici da se oseća kao da su deo Pi-jeve avanture. Ang Lee i njegov tim su koristili 3D da bi stvorili bogate, detaljne slike koje dodatno produbljuju emotivni učinak filma. Ova upotreba 3D-a bila je revolucionarna u to vreme i postavila je nove standarde za upotrebu ove tehnologije u filmskoj industriji.

Pronalaženje pravog glumca za ulogu Pi Patela bio je jedan od najvećih izazova za Ang Leeja. Zanimljivost koja bi mnoge mogla iznenaditi je da Surađ Šarma zapravo nije nameravao da učestvuje na audiciji za film. On je prvobitno došao na audiciju kako bi pružio moralnu podršku svom bratu. Šarmin brat mu je obećao sendvič iz Subwaya ako mu se pridruži kao podrška tokom audicije.

Međutim, stvari su uzele neočekivani obrt kada je menadžer njegovog brata predložio Ang Leeju kao alternativno rešenje za ulogu. Ovaj slučajni izbor se ispostavio kao izuzetno uspešan, jer je Šarma nakon toga ostvario značajne uloge u seriji “Homeland” i čak u neočekivanoj meta-slasher nastavku “Happy Death Day 2U”.

Film “Life of Pi” je priča o mladiću koji posle brodoloma završava sam usred Tihog okeana. Iako su neki delovi priče daleko od realnosti, slični događaji su se dešavali i drugim ljudima u prošlosti. Zapravo, Ang Lee je angažovao nautičkog konsultanta po imenu Stiven Kalahan, koji je bio savetnik na filmu.

Kalahan je preživeo 76 dana u Atlantskom okeanu nakon što mu je brod potonuo, što je učinilo njegovo iskustvo neprocenjivim za dramu i emocije u filmu ” Pijev život (Life of Pi)”. Priča o Kalahanovom preživljavanju opisana je u njegovim memoarima “Adrift: 76 Days Lost at Sea”.

Snimanje na otvorenom moru predstavljalo je jedan od najvećih tehničkih izazova za ekipu filma ” Pijev život (Life of Pi)”. Da bi se izbegli nepredvidivi uslovi na pravom moru i obezbedila kontrola nad okruženjem, većina scena na vodi snimana je u ogromnom bazenu u Tajvanu koji je opremljen mehaničkim uređajima za stvaranje talasa, vetra i kiše. Ovaj pristup omogućio je timu da precizno kreira i ponovi ključne scene, što je bilo ključno za uspešno povezivanje komplikovanih vizuelnih efekata sa live-action snimcima.

Richard Parker, bengalski tigar iz filma, bio je prikazan pomoću inovativnih specijalnih efekata. Iako je pravi tigar korišćen za neke od scena, većina njegovih pojavljivanja u filmu bila je kreirana pomoću napredne CGI tehnologije. Ovo je bila jedna od ključnih komponenti koje su filmu omogućile da ostvari vizuelnu autentičnost i emocionalni uticaj. Digitalni tigar bio je toliko realistično prikazan da je postavio nove standarde za digitalnu animaciju životinja u filmskoj industriji.

Sigurnost na setu bila je izuzetno važna, posebno tokom snimanja scena sa životinjama. Produkcija je uspostavila stroge protokole sigurnosti kako bi zaštitila glumce, posadu i životinje koje su korištene u filmu. Svi uključeni u rad sa životinjama imali su obuku i bili su upoznati sa procedurama koje minimiziraju rizike. Pored toga, većina scena sa tigrom bila je digitalno kreirana, što je dodatno smanjilo potrebu za interakcijom između glumaca i pravih životinja.

“Pijev život (Life of Pi)” postigao je značajan komercijalni uspeh širom sveta, zaradivši preko 600 miliona dolara, što ga čini jednim od najuspešnijih filmova 2012. godine. Film je prihvaćen od strane publike zbog svoje emotivne snage, vizuelne lepote i duboke filozofske poruke. Osim finansijskog uspeha, film je dobio široko priznanje od kritičara i osvojio je nekoliko prestižnih nagrada, uključujući četiri Oskara. Ovaj uspeh je još jednom potvrdio Ang Lee-a kao jednog od vodećih režisera u modernom filmskom svetu.

• 227 dana na moru
  Pi Patel provodi 227 dana plutajući Tihim okeanom sa bengalskim tigrom, što je centralni deo priče o njegovoj borbi za preživljavanje.
• Oskar za 4 kategorije
  Film je osvojio četiri Oskara, uključujući nagrade za najbolju režiju, najbolje vizuelne efekte, najbolju originalnu muziku i najbolju sliku.
• 3D vizuelni spektakl
  “Life of Pi” je jedan od retkih filmova koji je koristio 3D tehnologiju na revolucionaran način, približavajući gledaoce magičnom i opasnom svetu na otvorenom moru.
• 7 miliona dolara po danu snimanja
  Budžet filma bio je oko 120 miliona dolara, a snimanje je trajalo oko 70 dana, što znači da je produkcija trošila približno 1.7 miliona dolara dnevno.
• 600 miliona dolara prihoda
  “Life of Pi” je globalno zaradio preko 600 miliona dolara, čineći ga jednim od finansijski najuspešnijih filmova 2012. godine.
• 70 različitih lokacija
  Iako je većina vodenih scena snimljena u bazenu, film je sniman na preko 70 različitih lokacija širom sveta kako bi se dočarali različiti aspekti Pi-jeve avanture i okruženja.
• 8 miliona pregleda trailera u prvih 24 sata
  Trailer za “Life of Pi” je privukao ogromnu pažnju, sa preko 3.8 miliona pregleda u samo 24 sata nakon objavljivanja na internetu.
• 5 godina u produkciji
  Od koncepta do završne verzije, “Life of Pi” je bio u produkciji pet godina, što uključuje razvoj scenarija, pripreme, snimanje i postprodukciju.
• Oko 15 minuta stvarnih tigrova
  Iako Richard Parker izgleda veoma realistično, pravi tigrovi su korišćeni samo za oko 15 minuta snimljenog materijala, dok je ostatak kreiran pomoću CGI tehnologije.
• 86% pozitivnih kritika
  Film je dočekan sa odobravanjem kritičara, imajući skor od 86% na Rotten Tomatoes, što potvrđuje njegov kvalitet i uticaj na filmsku industriju.