10 arhitektonskih čuda rimskog Koloseumu

Hipogeum Colosseum (Koloseum) bio je zapravo složena mreža podzemnih prolaza i prostorija koje su se nalazile direktno ispod arene. Ovaj sistem je omogućavao organizovanje igara tako što su ljudi i životinje mogli neočekivano da se pojave na areni kroz različite otvore.

Hipogeum je bio sastavljen iz dva nivoa i sadržao je “liftove” i mehaničke uređaje kojima su se prevozili rekviziti, životinje i gladijatori tokom predstava. Složeni sistem korišćenja hipogeuma omogućavao je brzo i efikasno izvođenje spektakularnih scena, što je dodatno pojačavalo dramatičnost i neizvesnost igara.

Velarium” je bio inženjerski podvig koji je uključivao veliku platnenu tendu koja se razvlačila preko gornjeg dela Colosseuma (Koloseuma) kako bi se zaštitili gledaoci od sunca i kiše. Ovaj pokretni krov operisalo je više od 1.000 mornara iz rimske flote, koji su koristili složeni sistem užadi i kolotura za kontrolu pokrivača. Sama tkanina velariuma bila je izrađena od lanenog platna i mogla je efikasno da blokira sunčeve zrake, a pritom je pružala dovoljno hladovine da učini gledanje igara udobnijim u vrelim rimskim letima.

Jedan od razloga za dugovečnost Colosseuma (Koloseuma)jeste upotreba betona, materijala koji su Rimljani koristili. Beton je korišćen za konstrukciju temelja i nekih zidova arene, što je omogućilo bržu gradnju i veću fleksibilnost u dizajnu u odnosu na tradicionalne tehnike koje su se oslanjale isključivo na kamen.

Upotreba betona takođe je omogućila kreiranje masivnih struktura koje su bile otpornije na požare i zemljotrese, što je dodatno pojačalo funkcionalnost i izdržljivost ovog monumentalnog objekta.

Colosseum je bio dizajniran da primi veliki broj posetilaca, sa procenama koje variraju od 50.000 do 80.000 ljudi. Ova impresivna kapacitet je omogućavao masovno okupljanje rimskih građana za gledanje igara koje su uključivale gladijatorske borbe, lov na divlje životinje i dramatizacije poznatih bitaka. Sedista u Colosseumu (Koloseumu)bila su podeljena prema društvenom statusu, sa najboljim pozicijama rezervisanim za visoke zvaničnike i aristokratiju, dok su obični građani sedeli na višim nivoima, dalje od arene.

Postoje zapisani izvori koje govore da je Colosseum (Koloseum) mogao biti korišćen za naumahije, ili simulirane morske bitke. Prema nekim istoričarima, tokom ranijih dana svog postojanja, arena je mogla biti poplavljena kako bi se omogućilo održavanje ovih spektakularnih predstava. Međutim, većina stručnjaka danas smatra da su prave naumahije održavane u posebno dizajniranim objektima kao što je Naumahija Augusta. Nema čvrstih arheoloških dokaza koji potvrdjuju teoriju da je Colosseum redovno korišćen za ovu svrhu.

Colosseum (Koloseum) je imao različite sekcije sedišta dizajnirane da odraze složenu hijerarhiju rimske društvene strukture. Najprestižnija mesta bila su na najnižem nivou, blizu arene, i bila su rezervisana za senatora i visoke zvaničnike. Iznad njih nalazila su se sedišta za bogate građane i vitezove.

Najviši rangovi, koji su bili najudaljeniji od arene, bili su namenjeni običnom narodu i ženama. Ovaj raspored je omogućavao da svi slojevi društva prisustvuju javnim spektaklima, ali i održavao jasnu društvenu podelu čak i u zabavi.

Nakon pada Rimskog carstva, Colosseum (Koloseum) je prestao da se koristi za svoju prvobitnu svrhu održavanja igara. Tokom srednjeg veka, struktura je bila prilagođena za različite druge funkcije; transformisan je u stambeni kompleks, radionicu, pa čak i u tvrđavu. Različite frakcije i plemićke porodice koristile su ga kao svojevrsnu bazu za odbranu ili kontrolu nad delovima Rima.

U jednom periodu, Colosseum (Koloseum) je čak bio korišćen kao groblje i kao prostor za verske aktivnosti, što ukazuje na njegovu svestranost i značaj u različitim istorijskim razdobljima.

Colosseum (Koloseum) je dizajniran sa 80 ulaza i izlaza, što je omogućavalo efikasno kretanje velikog broja ljudi. Sedamdeset šest od 80 ulaza u Koloseum korišćeno je za širu javnost, dok su ostale četiri kapije imale jedinstvenu ulogu. Plemstvo jei koristilo severnu i južnu kapiju. Dve preostale kapije bile su za gladijatore, ali su služile u dve veoma različite svrhe. Kapija života, koja se nalazi na istočnoj strani Koloseuma, je mesto gde bi gladijatori ulazili pre početka spektakla I izlazili ukoliko bi preživeli. Kapija smrti, koja se nalazi na zapadnoj strani, je mesto gde su izvođeni nesrećni gladijatori.

Iako je tokom vekova oštećen u nekoliko zemljotresa, Colosseum (Koloseum) je pokazao izuzetnu otpornost. Delimično je to zbog korišćenja fleksibilnih materijala kao što je travertin, tehnike gradnje koja je omogućavala apsorpciju seizmičkih talasa, i inovativnih građevinskih rešenja koja su uključivala korišćenje “železnih šipki” za povezivanje kamenih blokova. Ti elementi su omogućili da struktura ostane relativno stabilna i funkcionalna uprkos prirodnim katastrofama koje su pogađale Rim.

Carevi i senatori su koristili arenu za promovisanje svoje politike, tako da je ulaz na igre bio besplatan za sve Rimljane. To pravilo nije vazilo za strance koji su bili obavezni da plate odredjeni iznos kako bi mogli da prisustvuju ovim dogadjajima.

• 80 ulaza – Colosseum je imao 80 ulaza, što je omogućavalo brz pristup i izlaz velikom broju ljudi.
• 160 statua – U svoje vreme, fasada Colosseuma bila je ukrašena sa 160 statua koje su predstavljale različite bogove i mitološke figure.
• 12 metara – Zidovi arene dostizali su visinu od 12 metara, što je dodavalo dramatičnost i sigurnost spektaklima.
• 4 sprata – Struktura Colosseuma sastojala se od četiri nivoa, sa ukupnom visinom od oko 48 metara.
• 5 miliona tona – Ukupna težina materijala koji su korišćeni za izgradnju Colosseuma procenjuje se na 5 miliona tona.
• 100 dana igara – Kada je Colosseum otvoren, održane su igre koje su trajale 100 dana tokom kojih su hiljade gladijatora i životinja učestvovale u borbi.
• 240 jarbola – Za postavljanje i upravljanje velariumom, ogromnom pergolom koja je pokrivala gledalište, koristilo se 240 jarbola.
• 3 miliona kubnih stopa travertina – Korišćeno je preko 3 miliona kubnih stopa travertina u izgradnji spoljnih zidova Colosseuma.
• 2 nivoa podzemlja – Hipogeum, podzemni sistem hodnika i soba, sastojao se od dva nivoa koji su se koristili za smeštaj životinja i gladijatora pre njihovih borbi.
• 2000 godina – Iako je izgrađen pre oko 2000 godina, Colosseum i dalje stoji kao jedan od najznačajnijih simbola rimske arhitekture i inženjeringa.
• 1.000 mornara – Tokom događaja, više od 1.000 mornara bilo je potrebno za upravljanje velariumom, sistemom koji je štitio gledaoce od sunca.