Uspon Kine: 10 ekonomskih čuda

Od početka ekonomske reforme 1978. godine, Kina je doživela eksponencijalni rast svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Sa inicijalnih nekoliko stotina milijardi dolara, BDP Kine je narastao na preko 14 triliona dolara, čime se pozicionirala kao druga najveća ekonomija sveta, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država.Ovaj rast je primarno rezultat prelaska iz agrarne ekonomije u industrijalizovanu, uz masovnu urbanizaciju i investicije u tehnologiju. Povećanje proizvodnih kapaciteta, efikasnije iskorišćavanje resursa i internacionalizacija kineskih preduzeća takođe su ključni faktori koji su doprineli ovom fenomenalnom ekonomskom usponu.

Kina je postala globalni lider u proizvodnji širokog spektra proizvoda, od igračaka i tekstila do elektronike i teške industrijske opreme. Ovaj uspeh je rezultat državne politike koja podstiče razvoj proizvodnih kapaciteta i infrastrukture, kao i niske troškove radne snage koja je privukla mnoge strane investitore.

Do 2010. godine, Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države kao najveći svetski proizvođač, a njena dominacija na globalnom tržištu robe se od tada samo povećavala. Ovo uključuje inovacije u proizvodnim procesima i povećanje kvaliteta proizvoda, što je Kini omogućilo da ojača svoju poziciju kao ključni izvoznik na svetskom tržištu.

Kina je poznata po svojim ambicioznim i obimnim infrastrukturnim projektima koji su preoblikovali kako interni tako i regionalni pejzaž. Ulaganja u infrastrukturu su ključna komponenta kineske ekonomske politike, a uključuju izgradnju mreže visokobrzinskih železnica koja sada obuhvata više hiljada kilometara, povezujući većinu većih gradova.

Pored toga, izgradnja mostova kao što je most preko Zaliva Hangzhou, jedan od najdužih prekomorskih mostova na svetu, i Daxing Međunarodni Aerodrom u Pekingu, jedan od najvećih aerodroma na planeti, demonstriraju kako Kina koristi infrastrukturne projekte za unapređenje svoje ekonomske efikasnosti i globalne povezanosti.

Tehnološki sektor Kine rapidno se razvijao tokom poslednjih decenija, čime je ova zemlja postala jedan od vodećih svetskih centara za inovacije u tehnologiji. Kineske kompanije kao što su Huawei, Tencent i Alibaba na čelu su globalnih tehnoloških inovacija, prvenstveno u oblastima kao što su 5G mreže, vestačka inteligencija, i e-trgovina.

Huawei je ključni igrač u globalnom razvoju 5G tehnologije, dok su Tencent i Alibaba revolucionarizovali digitalno plaćanje i online trgovinu, ne samo unutar Kine već i internacionalno. Ove tehnološke inicijative su poduprte jakim državnim investicijama u istraživanje i razvoj, kao i politici koje favorizuju domaći razvoj visokih tehnologija.

Inicijativa “Jedan pojas jedan put “, koju je Kina lansirala 2013. godine, predstavlja jedan od najambicioznijih međunarodnih razvojnih i ekonomskih projekata u modernoj istoriji. Cilj ove inicijative je da se izgrade nove trgovinske rute koje povezuju Kinu sa preko 60 zemalja u Aziji, Evropi, i Africi kroz mrežu puteva, železnica, luka i gasovoda.

Projekat, koji je često upoređivan sa istorijskim Putem svile, ne samo da jača globalne trgovinske veze Kine, već i povećava njen politički i ekonomski uticaj širom sveta. Inicijativa je takođe prilika za kineske kompanije da učestvuju u inostranim infrastrukturnim projektima, što dodatno podstiče rast kineske ekonomije.

Kina je doživela značajan rast izvoza od početka ekonomskih reformi krajem 1970-ih. Njena sposobnost da masovno proizvodi robu po relativno niskim troškovima omogućila je zemlji da postane “svetska fabrika”.

Modernizacija proizvodnih kapaciteta i unapređenje tehnologije omogućili su Kini da se pozicionira kao ključni izvoznik u mnogim industrijskim sektorima, uključujući elektroniku, tekstil i mašinsku industriju. Ovo je bilo ključno za ekonomski rast zemlje, pogotovo u periodima globalne ekonomske nestabilnosti, jer je izvoz omogućavao priliv deviza i održavanje visokog nivoa proizvodnje.

Dramatična urbanizacija u Kini je jedan od najupečatljivijih aspekata njene ekonomske transformacije. Broj stanovnika u urbanim područjima porastao je sa manje od 20% 1980. godine na preko 60% danas. Mega-gradovi kao što su Šangaj, Peking, i Guangzhou su postali globalni centri finansija, inovacija, i kulture.

Ovi gradovi su takođe ključni za domaću potrošnju i privlačenje stranih investicija, čime podstiču dalji ekonomski rast. Urbanizacija je dovela do izgradnje ogromnih stambenih kompleksa, poslovnih distrikta i infrastrukture, transformišući pejzaž i poboljšavajući životni standard.

Ekonomski bum u Kini je imao dramatičan uticaj na poboljšanje životnog standarda. Prosečni prihod po glavi stanovnika rapidno je porastao, a stopa ekstremnog siromaštva je drastično smanjena. Ovo je rezultat kombinacije visokih stopa rasta BDP-a, povećanja zaposlenosti u proizvodnim i tehnološkim sektorima, i proširenja srednje klase. Takođe, država je investirala u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, i socijalne usluge, što je doprinelo generalnom poboljšanju kvaliteta života.

Kina je postala globalni lider u oblasti obnovljivih izvora energije, investirajući masivno u solarnu, vetroenergetsku, i hidroelektričnu energiju. Kina je najveći svetski proizvođač solarnih panela i vetrogeneratora, i zemlja sa nekoliko najvećih solarnih parkova i hidroelektrana na svetu. Ove inicijative su deo šireg plana za smanjenje zavisnosti od uglja i borbu protiv zagađenja i klimatskih promena, istovremeno podstičući domaću industriju i stvarajući nova radna mesta.

Kina poseduje najveće svetske devizne rezerve, koje su 2020. godine premašile 3 triliona dolara. Ove rezerve su rezultat kombinacije masivnog izvoza i priliva stranih direktnih investicija. Visok nivo deviznih rezervi daje Kini značajnu finansijsku stabilnost i moć u međunarodnim finansijskim tržištima. To Kini omogućava da utiče na globalne ekonomske trendove, štiti svoju ekonomiju od spoljašnjih šokova, i finansira svoje peojekte kao što je inicijativa “Pojas i put”.

• Od 1978. do danas – Kineski BDP porastao je sa manje od 150 milijardi dolara na preko 14 triliona dolara, što predstavlja gotovo 100-puta više nego pre 40 godina.
• Svetska fabrika – Kina proizvodi oko 28% globalne proizvodnje, čineći je najvećim proizvodnim centrom na svetu.
• Infrastrukturna moć – Kina ima više od 37,000 kilometara visokobrzinskih železnica, što je više nego što sve druge zemlje na svetu.
• Tehnološki gigant – U Koni je locirano 9 od 20 najvrednijih tehnoloških kompanija na svetu.
• Trgovinska supersila – Kina je najveći izvoznik na svetu, sa godišnjim izvozom koji prevazilazi 2,5 triliona dolara.
• Energetski lider – Kina je najveći svetski investitor u obnovljive izvore energije, godišnje ulažući preko 100 milijardi dolara.
• Urbanizacija – Više od 60% Kineza sada živi u urbanim oblastima, u poređenju sa samo 19% 1980. godine.
• Rast srednje klase – Kineska srednja klasa broji preko 400 miliona ljudi, što je više od celokupne populacije Sjedinjenih Američkih Država.
• Devizne rezerve – Kina poseduje najveće svetske devizne rezerve, koje iznose preko 3 triliona dolara.
• Digitalna ekonomija – Više od 850 miliona Kineza koristi internet, čineći digitalnu ekonomiju vitalnim delom njihove ekonomske strukture.
• Investicije u obrazovanje – Kina troši oko 4% svog BDP-a na obrazovanje, što je doprinelo stvaranju jedne od najobrazovanih radnih snaga na svetu.
• Automobilska industrija – Kina je najveće svetsko tržište automobila, sa proizvodnjom koja premašuje 25 miliona vozila godišnje.
• Inovacije u patentima – Kina je svetski lider po broju patentnih prijava, sa više od milion podnetih prijava godišnje, što potvrđuje njenu ulogu u globalnim inovacijama.
• Inostrane direktne investicije – Kina privlači preko 140 milijardi dolara inostranih direktnih investicija svake godine, čime potvrđuje svoju atraktivnost za globalne investitore.
• Eksport u tehnologiji – Kina izvozi tehnološke proizvode vredne preko 550 milijardi dolara godišnje, što je znatno više od njenog izvoza tekstila i igračaka.
• Potrošnja na zdravstvo – Godišnje izdvajanja za zdravstvo u Kini su se povećala sa 156 milijardi dolara 2010. godine na više od 750 milijardi dolara, što reflektuje rastuću brigu za zdravlje nacije.
• Turizam – Uprkos domaćim ograničenjima, Kina privlači preko 60 miliona stranih turista svake godine, čime potvrđuje svoj rastući značaj kao globalna turistička destinacija.
• E-commerce lider – Više od 50% globalne e-trgovine se odvija u Kini, sa gigantima kao što su Alibaba i JD.com koji dominiraju tržištem.
• Superkompjuteri – Kina poseduje najveći broj superkompjutera na svetu, uključujući neke od najbržih mašina koje pokreću ključne nacionalne i međunarodne projekte.
• Pojas i put – Preko 3,000 projekata širom sveta finansirano je kroz inicijativu “Pojas i put”, ukupne vrednosti preko 4 triliona dolara, što demonstrira Kinesku ambiciju da oblikuje globalnu ekonomsku infrastrukturu.