10 zanimljivosti o gojaznosti za koje morate znati

Gojaznost se kategorizuje prema indeksu telesne mase (BMI), koji se izračunava na osnovu odnosa težine i visine. Osoba sa BMI između 25 i 29,9 se smatra prekomerno težkom. Osobe sa BMI od 30 do 34,9 su kategorizovane kao gojazne, a oni sa BMI od 35 ili više su ekstremno gojazni.

Svaka od ovih kategorija nosi različite zdravstvene rizike, a kako BMI raste, tako se povećava i rizik od hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes tipa 2, i bolesti srca. Rizik od dijabetesa je 93 puta veći ako je vaš BMI 30 ili veći.

Indeks telesne masese izračunava tako sto se kilaža podeli sa visinim na kvadrat. Na primer:

Tezina= 80;

Visina 175cm.

Rezultat: 80/( 1.75*1.75 ) = 26.12.

Istraživanja su pokazala da genetika igra značajnu ulogu u razvoju gojaznosti. Postoji više od 400 genetskih lokacija koje su povezane sa težinom tela. Ovi geni mogu uticati na različite aspekte metabolizma, uključujući apetit, osećaj sitosti, spaljivanje masti, i raspodelu masti u telu. Nasleđivanje određenih gena može povećati šanse osobe za akumulaciju viška telesne masti pod uticajem istih spoljašnjih faktora u poređenju sa drugima.

Kvalitet i dužina sna su direktno povezani sa telesnom težinom i opštim zdravljem. Nedostatak sna može poremetiti hormone koji regulišu glad i apetit, posebno grelin, koji stimulira apetit, i leptin, koji signalizira sitost. Kada su ovi hormoni izvan ravnoteže, povećava se žudnja za hranom bogatom kalorijama i ugljenim hidratima.

Takođe, manjak sna može smanjiti energiju potrebnu za fizičku aktivnost, dodatno doprinoseći riziku od gojaznosti. Nedostatak sna tokom jedne nedelje, može povecati kilažu i do 1 kilograma.

U svetu više ljudi ima problem sa gojaznošcu nego sa gladom. Svaki treci Amerikanac je gojazan. Oni pojedu u proseku 11 kilograma slatkiša godišnje.

Najveci problém predstavlja dečije gojaznost, što preti da dovede do ozbiljnih kardiovakularnih i druguh problema još u najmladjem veku. Procenjuje se da je 2013 godine u svetu bilo 42 milina gojazne dece. Očev način ishrane pre začeca, igra presudnu ulogu u zdravlju deteta.

„Cezar salat“ iz McDonaldsa, sadrži više masnoća nego hamburger. Da bi ste sagoreli jednu porciju „Big McMenu“ (Big Mc, Cola, pomfrit), potrbno je da prepešačite 7 sati brzim tempom.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i drugih zdravstvenih istraživanja, Meksiko se često rangira kao zemlja sa najviećim brojem gojaznih ljudi. Na drugom mestu su Sjedinjene Američke države, gde je svaki treći stanovnik gojazan.

Gojaznost nosi sa sobom značajan ekonomski teret, uključujući povećane troškove zdravstvene zaštite i izgubljenu produktivnost na radu. Ljudi sa gojaznošću troše skoro 1.500 eura godišnje više na lekove medicinsko lečenje od ljudi sa normalnom težinom.

Piletina sadrži tri puta više masnoće nego pre 40 godina. Ovaj fenomen je posledica promena u uzgoju i ishrani pilića. Moderna industrijska proizvodnja piletine često uključuje hranjenje pilića visoko-kaloričnom hranom, što dovodi do većeg udela masnoća u mesu. Ove promene su usmerene na povećanje brzine rasta i veličine pilića, što je ekonomski povoljno za proizvođače, ali može imati implikacije na nutritivnu vrednost mesa koje konzumiramo.

Kad gubite težinu, vecinu masti iz tela izbacite izdisanjem ugljen dioksida. Ostatak masti telo oslobodi u obliku vode: mokrenjem ili znojenjem.

• Globalna prevalencija: Preko 650 miliona odraslih širom sveta je gojazno.
• Deca i gojaznost: Oko 340 miliona dece i adolescenata uzrasta 5-19 godina bilo je prekomerno teško ili gojazno 2016. godine.
• Ekonomski troškovi: Gojaznost košta globalnu ekonomiju oko 2 triliona dolara godišnje, što je oko 2,8% globalnog BDP-a.
• Rizik od smrti: Osobe sa visokim BMI-om (preko 30) imaju za 50% veći rizik od prerane smrti u poređenju sa osobama normalne težine.
• Gojaznost i dijabetes: Oko 90% osoba sa tipom 2 dijabetesa su prekomerno teške ili gojazne.
• Povećanje stope gojaznosti: U poslednjih 40 godina, stopa gojaznosti se više nego udvostručila u više od 70 zemalja širom sveta.
• Gojaznost i COVID-19: Studije su pokazale da gojazne osobe imaju veći rizik od težih oblika COVID-19 i veću verovatnoću da će završiti u bolnici.
• Povećanje u dečjoj gojaznosti: Broj gojazne dece širom sveta je porastao sa 11 miliona 1975. godine na preko 124 miliona 2016. godine.
• Životni vek i gojaznost: Gojaznost može skratiti očekivani životni vek do 8 godina, zavisno od stepena gojaznosti i ostalih zdravstvenih problema.
• Gojaznost u Evropi: Više od polovine odraslog stanovništva u Evropskoj uniji je prekomerno teško ili gojazno.
• Operacije za mršavljenje: Godišnje se širom sveta izvede oko 228.000 operacija za mršavljenje, kao što su gastrički bajpas i operacije smanjenja želduca.