10 ključnih dogadjaja u razvoju interneta

Dana 29. oktobra 1969. godine, ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) uspostavio je prvu uspešnu komunikaciju između dva kompjutera locirana na Univerzitetu u Kaliforniji, Los Angeles i Univerzitetu u Utahu. Poruka koja je poslata bila je jednostavna – reč “login”. Međutim, sistem se srušio nakon prva dva slova.

Uprkos ovom tehničkom problemu, događaj je označio prvi korak ka stvaranju globalne mreže koja će radikalno promeniti način na koji ljudi komuniciraju i pristupaju informacijama. Ovo je bila prva demonstracija mogućnosti povezivanja računara na daljinu, čime je postavljen temelj za budući razvoj interneta.

TCP/IP, skraćenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol, predstavlja temeljnu arhitekturu interneta. Ovaj protokol je zvanično implementiran u operacijama ARPANET-a 1. januara 1983. godine, što je označilo prelazak sa ranijih protokola na univerzalni sistem koji može da poveže različite mreže širom sveta u jedinstvenu mrežnu.

TCP/IP omogućava efikasnu i pouzdanu razmenu podataka tako što pakete podataka deli, šalje ih različitim putevima, i ponovo ih sastavlja na odredištu. Ovo je bio ključan korak za masovnu adopciju i širenje interneta, čineći ga dostupnim ne samo akademskim i vladinim institucijama već i široj javnosti.

Tim Berners-Lee, tadašnji zaposleni u CERN-u (Evropski laboratorij za fiziku čestica), predstavio je 1991. godine projekt pod nazivom World Wide Web. Web je zamišljen kao sistem za razmenu informacija putem interneta koristeći hipertekst (tekstualne veze ili linkove), što omogućava lako povezivanje i pristup različitim dokumentima.

Prvi web pretraživač i editor, nazvan “WorldWideWeb”, omogućio je korisnicima da kreiraju i pregledaju web stranice. Ova inovacija je učinila internet vizuelno privlačnim i lako dostupnim za ne-tehničke korisnike, dramatično proširujući njegovu primenu i popularnost. WWW je posledično postao dominantan način pristupa informacijama na internetu, pretvarajući ga u nezaobilazni resurs u svakodnevnom životu.

Archie, prva web pretraživačka mašina, kreirana je 1990. godine od strane Alana Emtagea, studenta Univerziteta McGill u Montrealu. Ovaj sistem je bio dizajniran da automatski pretražuje internet direktorije i indeksira fajlove smeštene na javno dostupnim FTP serverima. Iako nije bio sposoban za pretraživanje sadržaja web stranica, Archie je omogućio korisnicima da efikasno lociraju i preuzmu različite fajlove putem interneta.

Korišćenjem Archie-a, korisnici su mogli da unesu ključne reči koje bi se potom uporedile sa spiskovima dostupnih fajlova, čime je značajno olakšan proces pronalaženja potrebnih resursa. Ova inovacija postavila je temelje za razvoj složenijih pretraživačkih alata i predstavljala ključan korak u evoluciji digitalne pretrage i navigacije na internetu.

Google, osnovan u septembru 1998. godine od strane Larryja Pagea i Sergeya Brina, brzo se istakao svojom sposobnošću da pruži relevantne i precizne rezultate pretrage zahvaljujući sofisticiranim algoritmima rangiranja kao što je PageRank. Googleova efikasnost i brzina učinili su ga liderom na tržištu pretraživača, fundamentalno menjajući pristup informacijama na internetu i postavljajući nove standarde za online pretraživanje.

Pojava Facebooka u februaru 2004. godine, koji je osnovao Mark Zuckerberg sa svojim koledž kolegama, označila je početak nove ere u komunikaciji na internetu. Facebook je brzo postao platforma za masovnu društvenu interakciju, omogućavajući korisnicima da dijele informacije, održavaju kontakt sa prijateljima, i organizuju događaje. Društvene mreže su promenile način na koji ljudi komuniciraju i dele informacije, postavši nezaobilazni deo digitalne svakodnevice.

Lansiranje prvog iPhone-a od strane Apple-a 29. juna 2007. godine predstavlja prekretnicu u evoluciji mobilnih telefona. Ovaj uređaj nije bio samo telefon već i moćan računar, koji je korisnicima omogućio pristup internetu, multimedijama i aplikacijama bilo kada i bilo gde. Inovativni multi-touch ekran, estetski dizajn i intuitivni korisnički interfejs postavili su novi standard u industriji. iPhone je ubrzao širenje mobilnog interneta, čineći digitalne usluge i društvene mreže dostupnim u pokretu, što je uticalo na promenu navika potrošača i način na koji komuniciramo, radimo i zabavljamo se.

Uvođenje Amazon Web Services (AWS) u avgustu 2006. godine označilo je početak ere cloud computinga. AWS je pružio set distribuiranih IT usluga koje su kompanije mogle koristiti preko interneta, što je umanjilo potrebu za fizičkom IT infrastrukturom. Ovo je omogućilo organizacijama svih veličina da skaliraju resurse prema potrebi i optimizuju troškove.

Cloud computing je revolucionizirao IT industriju, omogućavajući brži razvoj aplikacija, povećanu pouzdanost sistema i bolju dostupnost podataka. Danas, cloud platforme podržavaju širok spektar usluga od skladištenja podataka i web hostinga do mašinskog učenja i veštačke inteligencije, što čini cloud neophodnim za moderno poslovanje.

Transformacija medijske industrije započela je 2007. godine kada je Netflix prešao sa distribucije DVD-ova na strimovanje video sadržaja preko interneta. Ovaj potez nije samo promenio način na koji Netflix posluje, već je i pokrenuo globalnu revoluciju u načinu konzumiranja zabavnog sadržaja.

Strimovanje je omogućilo korisnicima instantan pristup širokom spektru filmova i Netflix TV serija bez potrebe za fizičkim medijima, što je dovelo do masovnog prihvatanja ovog modela širom sveta. Strimovanje je takođe podstaklo pojavu drugih servisa poput Amazon Prime, Hulu i kasnije Disney+, koji su dodatno obogatili medijski pejzaž i učinili strimovanje dominantnim oblikom medijske potrošnje.

Internet je originalno dizajniran sa ograničenim brojem IP adresa (IPv4), koji su počeli da se iscrpljuju kako je broj uređaja povezanih na internet rastao. Usvajanje IPv6 protokola 2012. godine donelo je rešenje ovom problemu, obezbeđujući gotovo neograničeni broj adresa.

IPv6 omogućava svakom uređaju na planeti da ima svoju jedinstvenu IP adresu, što je ključno za dalje širenje interneta stvari (IoT) i razvoj mrežnih tehnologija. Pored toga, IPv6 poboljšava sigurnost i efikasnost mrežnog saobraćaja, čineći internet bržim i pouzdanijim. Usvajanje ovog novog protokola je ključan korak ka budućnosti interneta koji može podržati sve veći broj povezanih uređaja i usluga.

• Više od 5 milijardi korisnika: Internet koristi više od 5 milijardi ljudi širom sveta, što je oko 63% svetske populacije.
• 60 triliona web stranica: Internet sadrži preko 60 triliona individualnih web stranica, iako manje od 0,1% čini većinu internet saobraćaja.
• 306,4 milijarde e-mailova dnevno: Svaki dan se šalje preko 306,4 milijarde e-mail poruka, a očekuje se da će ta brojka rasti.
• Više od 500 sati videa svaki minut: Na YouTube se svakog minuta otpremi više od 500 sati video sadržaja.
• 5,20 milijardi mobilnih korisnika: Više od 5,20 milijardi ljudi koristi mobilne uređaje za pristup internetu.
• Više od 1 milijardu web sajtova: Na internetu je registrovano više od 1 milijardu domena, ali mnogi od njih su pasivni ili neaktivni.
• Internet stvari (IoT): Procenjuje se da će do 2025. godine na internet biti povezano preko 75 milijardi uređaja, uključujući sve od pametnih frižidera do automobila.
• 91,5% saobraćaja dolazi sa Google pretrage: Većina internet saobraćaja dolazi sa Google-a, što potvrđuje njegovu dominaciju kao pretraživača.
• 40 zetabajta podataka godišnje: Procenjuje se da globalni internet saobraćaj generiše oko 40 zetabajta podataka svake godine, što je ekvivalentno sa 40 triliona gigabajta.
• Više od 3 sata dnevno na društvenim mrežama: Prosečan korisnik interneta provodi više od 3 sata dnevno surfujući društvenim mrežama.
• Dve trećine stanovništva online: U razvijenim zemljama, više od dve trećine stanovništva koristi internet svakodnevno, dok u zemljama u razvoju ova brojka brzo raste.
• Najbrži internet u Južnoj Koreji: Južna Koreja ima najbrži prosječni internet u svetu, sa brzinama koje redovno premašuju 100 Mbps, što znatno poboljšava online iskustvo korisnika.
• Najviše online kupovina u Kini: Kina prednjači u online kupovini, sa stotinama miliona aktivnih korisnika e-trgovine koji godišnje potroše milijarde dolara.
• Skoro 70% saobraćaja na internetu je video: Video sadržaj dominira internet saobraćajem, čineći skoro 70% ukupnog saobraćaja, sa platformama kao što su Netflix, YouTube i Facebook.