18 zanimljivosti o tome kako pivo oblikuje svet

Pivo je jedno od najstarijih alkoholnih pića koje datira još iz perioda od pre 5,000 godina. Prvi zapisi o pravljenju piva pronađeni su u drevnoj Mesopotamiji, gde su Sumerci pravili napitak od ječma. Pivare su tada bile centri zajednice, a pivo je bilo deo svakodnevne ishrane. Interesantno je da su Sumerci imali čak i posebnu boginju piva, Ninkasi, i posvećivali su joj himne koje su ujedno bile i recepti za pravljenje piva.

Egipatski radnici koji su gradili piramide dobijali su pivo kao deo dnevne ishrane. Smatralo se osnovnim prehrambenim artiklom, pružajući potrebnu energiju i hranljive materije. Svakog dana radnici su dobijali tri obroka piva: jedno ujutro, jedno tokom dana i jedno uveče. Pivo je bilo hranljivo i bogato kalorijama, što je bilo važno za radnike koji su obavljali teške fizičke poslove. Postoje zapisi koji pokazuju da je pivo tada bilo toliko važno da su radnici čak organizovali štrajkove kada im isporuke piva nisu bile redovne.

U srednjem veku, metode konzervacije hrane često su uključivale soljenje, što je povećavalo žeđ ljudi, a mnogi izvori vode bili su kontaminirani različitim bakterijama i parazitima, uzrokujući bolesti. Zbog toga je ljudima bilo bezbednije da piju fermentisano pivo umesto kontaminirane vode. Tadašnje pivo imalo je mnogo niži sadržaj alkohola nego današnje, ali je fermentacija uništavala mnoge štetne mikroorganizme, čineći ga sigurnijim za piće. Pivo je tako postalo svakodnevni napitak, čak i za decu, jer je bilo znatno sigurnije od dostupne vode.

Oktoberfest u Minhenu je najveći pivski festival na svetu. Svake godine, više od šest miliona ljudi poseti ovaj događaj, gde se potroši preko sedam miliona litara piva. Festival traje 16 do 18 dana, počinje krajem septembra i završava se početkom oktobra. Tokom Oktoberfesta, posetioci mogu uživati u raznovrsnim pivima, tradicionalnoj bavarskoj hrani kao što su perece, kobasice i pečena piletina, kao i u raznim muzičkim i zabavnim programima. Oktoberfest je postao simbol nemačke kulture i tradicije, privlačeći ljude iz celog sveta koji dolaze da osete jedinstvenu atmosferu i uživaju u vrhunskom pivu.

Najjače pivo na svetu zove se “Brewmeister Snake Venom” i ima čak 67,5% alkohola. Ovo pivo dolazi iz Škotske i poznato je po svom intenzivnom ukusu i visokom sadržaju alkohola. Proizvedeno je koristeći jedinstvenu tehniku fermentacije i destilacije, što mu daje izuzetno jak alkoholni sadržaj. Ovo pivo se ne preporučuje za svakodnevnu konzumaciju i obavezno dolazi sa upozorenjem da se pije u malim količinama. Pored visokog procenta alkohola, “Snake Venom” ima bogat i kompleksan ukus sa notama hmelja, ječma i raznih začina.

U Nemačkoj postoji zakon poznat kao Reinheitsgebot ili Zakon o čistoći piva, koji datira iz 1516. godine. Ovim zakonom je propisano da se pivo može praviti samo od tri sastojka: ječma, vode i hmelja. Kasnije je dodat i kvasac, koji je u to vreme bio nepoznat. Cilj ovog zakona bio je da se obezbedi kvalitet piva i zaštite potrošači od nekvalitetnih proizvoda. Danas, mnoge nemačke pivare i dalje poštuju ovaj zakon, ponoseći se tradicijom i kvalitetom svojih piva. Reinheitsgebot je postao simbol nemačke pivske kulture i sinonim za čistoću i kvalitet.

Češka je zemlja sa najvećom potrošnjom piva po glavi stanovnika. Prosečan Čeh popije oko 140 litara piva godišnje, što ih čini najstrastvenijim pivopijama na svetu. Pivo u Češkoj nije samo piće, već deo nacionalne kulture i svakodnevnog života. Pivare su prisutne u gotovo svakom gradu i selu, a pivske bašte su popularna mesta za druženje. Češko pivo je poznato po svom kvalitetu i raznolikosti, sa mnogim različitim stilovima i ukusima koji zadovoljavaju ukuse svih ljubitelja piva.

U prošlosti, pravljenje piva je bilo ženski posao. U drevnoj Mesopotamiji i Egiptu, žene su bile glavne pivarice i smatralo se da imaju poseban dar za pravljenje ovog napitka. Čak i u srednjovekovnoj Evropi, žene su bile te koje su najčešće pravile pivo kod kuće. Pivarstvo je bilo deo kućnih poslova, a žene su često prodavale višak piva kako bi doprinele kućnom budžetu. Mnoge poznate pivare današnjice započele su kao male kućne proizvodnje koje su vodile žene. Danas se sve više žena vraća pivskoj industriji, donoseći inovacije i nove pristupe u proizvodnji piva.

Pivo nije tako kalorično kako mnogi misle. Na primer, jedna standardna boca piva od 0,33 litra sadrži oko 150 kalorija, što je manje od iste količine soka od narandže. Naravno, kalorijski sadržaj može varirati u zavisnosti od vrste piva – svetla piva obično imaju manje kalorija, dok tamnija i jača piva mogu imati više. Važno je napomenuti da, iako pivo sadrži kalorije, takođe pruža i određene nutritivne vrednosti, kao što su vitamini iz grupe B i minerali poput magnezijuma i kalijuma. Umerena konzumacija piva može biti deo uravnotežene ishrane, posebno kada se kombinuje sa zdravim načinom života.

Najveća pivska flaša ikada napravljena bila je visoka 3,2 metra i u koju je moglo je da drži oko 1.500 litara piva. Napravljena je u Nemačkoj i ušla je u Ginisovu knjigu rekorda. Ova gigantska flaša bila je izložena na raznim pivskim festivalima i događajima, privlačeći pažnju posetilaca i medija. Izrada ovako velike flaše zahtevala je specijalne materijale i tehnike, a njen dizajn je morao biti pažljivo isplaniran kako bi izdržala pritisak i težinu tečnosti. Ovo je samo jedan od primera kako pivska industrija često kombinuje kreativnost i tehničke veštine kako bi stvorila nešto zaista jedinstveno i impresivno.

Pivo je čak otišlo i u svemir. Australijska pivara “4 Pines” je u saradnji sa kosmičkom agencijom proizvela pivo koje se može piti u bestežinskom stanju, omogućavajući astronautima da uživaju u pivu čak i u orbiti. Ovo pivo je posebno dizajnirano da zadrži svoj ukus i karbonaciju u uslovima mikrogravitacije. Pivara je testirala pivo na nultoj gravitaciji kako bi se osiguralo da se mehurići pravilno rasporede i da ukus ostane postojan. Ova inovacija otvara vrata za nove načine uživanja u pivu, bez obzira na to gde se nalazimo, čak i ako je to van naše planete.

Američki proizvođač elektromobila Tesla, za kojim stoji svetski poznati vizionar Elon Mask, počeo je da prodaje pivo pod nazivom Gigabier. Radi se o limitiranoj ediciji pilsner piva koje se proizvodi u Berlinu. Ovo pivo je namenjeno evropskom tržištu i prodaje se samo u pakovanjima od tri flaše, koje košta oko 90 evra. Gigabier se nudi u modernim, futurističkim flašama koje reflektuju brend Tesla, čineći ga ne samo pićem, već i kolekcionarskim predmetom za ljubitelje piva i fanove kompanije.

Iako svetlo i tamno pivo imaju sličan sadržaj vitamina i minerala, tamno pivo sadrži više hranljivih materija i antioksidanasa, posebno fenola, koji su snažni antioksidansi koji štite telo od slobodnih radikala. Tamno pivo takođe ima veći sadržaj gvožđa, koje je potrebno za formiranje crvenih krvnih zrnaca i podršku imunološkom sistemu. Ova svojstva čine tamno pivo boljim izborom za one koji žele da unesu dodatne nutritivne vrednosti kroz svoje omiljeno piće.

Pivo sadrži niz korisnih supstanci, uključujući vitamine iz B grupe, minerale, ugljene hidrate, proteine i antioksidanse, koji mogu zaštititi telo od štetnih slobodnih radikala. Umerena konzumacija piva može imati pozitivan uticaj na zdravlje i zaštititi nas od bolesti modernog doba. Može smanjiti rizik od ateroskleroze, poboljšati cirkulaciju krvi, podržati probavu i smanjiti nivo stresa. Naravno, ključ je umerena konzumacija, jer prekomerno uživanje u pivu može imati suprotne efekte.

Tajlandski monasi su bili zabrinuti zbog količine otpada u njihovom okruženju, pa su 1984. godine zamolili lokalno stanovništvo da im pomogne u sakupljanju praznih pivskih flaša. Tokom dve godine, sakupili su 1,5 miliona pivskih flaša i izgradili budistički hram poznat kao Hram milion flaša. Osim flaša, monasi su koristili i čepove od pivskih flaša kako bi napravili mozaik na hramu. Oni nisu stali samo na tome – nastavili su sa gradnjom i podigli još 20 dodatnih građevina koristeći isti materijal. Ovaj hram je postao simbol ekološke svesti i kreativnosti, pokazavši kako se otpad može pretvoriti u nešto prelepo i značajno.

Pivo nije samo popularno piće, već i izvor inspiracije za umetnike širom sveta. U mnogim zemljama, pivske flaše, čepovi i limenke se koriste za stvaranje umetničkih dela, skulptura i instalacija. Na primer, u Brazilu postoji umetnik koji stvara prelepe mozaike od čepova pivskih flaša, dok su u Americi popularni festivali gde umetnici izlažu svoja dela napravljena od pivskih limenki. Ova umetnička ne samo da promovišu reciklažu i ekološku svest, već i pokazuju kako pivo može biti deo kulture i kreativnog izražavanja.

U Češkoj Republici, zemlji poznatoj po svojoj ljubavi prema pivu, postoji nekoliko banja koje nude jedinstveno iskustvo kupanja u pivu. Posetioci ovih banja mogu se opustiti u drvenim kadama punim piva, hmelja i kvasca, dok uživaju u neograničenom konzumiranju svežeg piva. Veruje se da kupanje u pivu ima brojne zdravstvene prednosti, uključujući poboljšanje cirkulacije, detoksikaciju kože i opuštanje mišića. Ovo jedinstveno iskustvo privlači turiste iz celog sveta, koji dolaze da se opuste i uživaju u blagodatima ovog neobičnog tretmana.

Navikli smo da pijemo gorka piva, a sve popularnija postaju i piva gornjeg vrenja tipa IPA. Međutim, u Africi su banane glavni sastojak za proizvodnju piva. Banansko pivo je alkoholno piće koje se dobija fermentacijom izgnječenih banana, uz dodatak sirka, prosa ili kukuruznog brašna. Ovo pivo je popularno u mnogim afričkim zemljama, gde banane rastu u izobilju.

U SAD postoji neobično pivo pod nazivom “Mamma Mia! Pizza Beer”, koje ima ukus pice. Pored tradicionalnih sastojaka za pivo, ovo pivo sadrži beli luk, origano, paradajz i čak komadiće pice. Ovo neobično pivo je osmišljeno kao eksperiment, ali je ubrzo postalo popularno među ljubiteljima piva koji su u potrazi za novim i jedinstvenim ukusima. Nazdravlje!

• 140 litara – Prosečan stanovnik Češke popije oko 140 litara piva godišnje, što ih čini najvećim potrošačima piva po glavi stanovnika na svetu.
• 6 miliona posetilaca – Oktoberfest u Minhenu, najveći pivski festival na svetu, privuče preko 6 miliona posetilaca svake godine.
• 1,5 miliona flaša – Budistički hram u Tajlandu, poznat kao Hram milion flaša, izgrađen je od 1,5 miliona praznih pivskih flaša.
• 7 miliona litara – Tokom Oktoberfesta se potroši preko 7 miliona litara piva.
• 1 milion hektolitara  – Nemačka pivara “Weihenstephan” se smatra najstarijom pivovarom na svetu, proizvodeći pivo neprekidno od 1040. godine, danas proizvodi preko 1 milion hektolitara piva godišnje.
• 500 pivara  – Belgija, zemlja poznata po svojoj pivskoj tradiciji, ima preko 500 aktivnih pivara.
• 7,000 vrsta piva – Postoji više od 7,000 različitih vrsta piva širom sveta, od svetlog lagera do tamnog stouta.
• 400 miliona hektolitara – Kina je najveći proizvođač piva na svetu, proizvodeći preko 400 miliona hektolitara piva godišnje.
• 17. vek – Pivo se prvi put počelo konzervirati u flašama tokom 17. veka.
• 1040. godina – Weihenstephan pivara u Nemačkoj, osnovana 1040. godine, najstarija je aktivna pivara na svetu.
• 1 sekunda – Svakog sekunda se u svetu popije oko 50,000 limenki piva.
• 12.000 pivskih etiketa – Najveća kolekcija pivskih etiketa na svetu ima preko 12.000 različitih etiketa iz celog sveta.
• 6.000 godina – Prvi poznati recept za pivo star je preko 4.000 godina i pronađen je na glinenim pločama iz drevne Mesopotamije.
• 180.000 boca – Najveći pivski festival u SAD, Great American Beer Festival, svake godine ponudi više od 180.000 boca piva za degustaciju.
• 35.000 dolara – Najskuplje pivo na svetu, “The Antarctic Nail Ale”, prodato je za 35.000 dolara po flaši, a sav prihod je doniran za očuvanje Antarktika.
• 700 različitih piva – Belgijska pivara “Delirium Café” nudi preko 700 različitih piva iz celog sveta, držeći Ginisov rekord za najveći izbor piva.
• 8 milijardi dolara – Industrija piva u SAD godišnje doprinosi ekonomiji sa preko 8 milijardi dolara.