10 najstrašnijih srednjovekovnih sprava za mučenje

Železni bik, takođe poznat kao Bronzani bik ili Sicilijanski bik, bio je strašan uređaj za mučenje iz antičke Grčke. Izumio ga je Perilos iz Atine, po naređenju tiranina Falarisa iz Agrigenta. Ovaj mučiteljski instrument bio je oblikovan kao šuplja bronzana statua bika, sa vratima sa strane.

Kada bi žrtva bila zatvorena unutar bika, ispod bi se ložila vatra. Metal bi se brzo zagrevao, uzrokujući da osoba unutar bika bude živa pečena. Posebna konstrukcija unutrašnjih cevi i akustičkih uređaja pretvarala je krike žrtve u zvuke koji su nalikovali rici bika, dodajući dodatni sloj užasa ovom okrutnom činu. Falaris je bio toliko oduševljen ovim uređajem da je prvo testirao Perilosa unutar samog bika.

Veštica stolica bila je srednjovekovni instrument mučenja, posebno korišćen tokom suđenja za veštičarenje. Ova stolica, često napravljena od drveta ili metala, imala je stotine šiljaka postavljenih na sedištu, naslonu za leđa, rukohvatima i naslonima za noge.

Žrtva bi bila prisiljena da sedi na stolici i često vezivana kako bi se osiguralo da ne može da se pomera. Dok bi ispitivanje trajalo, šiljci bi se sve dublje zabijali u telo žrtve, uzrokujući strašan bol i krvarenje. U nekim slučajevima, ispod stolice bi se ložila vatra kako bi se dodatno povećao bol i patnja žrtve. Stolica je bila dizajnirana da izazove maksimalnu fizičku i psihičku patnju, a mnoge žrtve bi priznale bilo šta samo da bi zaustavile mučenje.

Železna devica bila je srednjovekovni uređaj za mučenje koji je podsećao na sarkofag. Napravljena od drveta ili metala, unutrašnjost ove sprave bila je obložena šiljcima. Žrtva bi bila stavljena unutar ovog uskog prostora, a vrata bi se polako zatvarala, omogućavajući šiljcima da probiju telo.

Šiljci su bili pažljivo postavljeni tako da izbegnu vitalne organe, čime bi se produžila agonija. Cilj nije bio da se žrtva odmah ubije, već da se nanese dugotrajan i neizdrživ bol. Žrtva bi često umirala od kombinacije bola, gubitka krvi i infekcija koje su nastajale od prljavih šiljaka. Železna devica bila je simbol straha i užasa tokom srednjeg veka, koristeći se za dobijanje priznanja ili kažnjavanje onih koji su smatrani neprijateljima.

Rastezanje, poznato kao „The Rack“ na engleskom, bilo je jedno od najzloglasnijih mučiteljskih sredstava korišćenih tokom srednjeg veka. Ova sprava sastojala se od drvenog okvira sa valjcima na oba kraja. Žrtva bi bila vezana za zapešća i članke, a konopci bi se pričvrstili na valjke.

Mučitelji bi postepeno okretali valjke, rastežući telo žrtve do tačke loma. Kako bi se napetost povećavala, zglobovi bi iskočili, a mišići i ligamenti bi se kidali. Ovaj proces izazivao je neizdrživ bol i često trajne fizičke povrede.

U nekim slučajevima, rastezanje bi se koristilo kao metoda ispitivanja, prisiljavajući žrtvu da prizna zločine koje možda nije počinila, samo da bi zaustavila mučenje. Takođe je bio sredstvo zastrašivanja, demonstrirajući moć i okrutnost onih koji su ga koristili.

Španska čizma, poznata i kao „Spanish Boot“, bila je uređaj za mučenje koji je obuhvatao nogu žrtve. Postojale su različite verzije ovog instrumenta, ali svi su imali isti cilj – izazvati ekstremnu bol i oštećenje.

Najjednostavnija verzija sastojala se od dve metalne ili drvene ploče koje su se pričvršćivale oko noge žrtve. Pomoću šrafova ili poluga, ploče bi se postepeno zatezale, drobeći meso i kosti. Postojale su i složenije verzije koje su uključivale metalne čizme koje bi se zagrevale do usijanja, pržeći noge žrtve.

Španska čizma često se koristila tokom Inkvizicije za prisiljavanje na priznanje ili kažnjavanje osumnjičenih za herezu i druge zločine. Ovaj brutalni instrument ostavljao je trajne povrede, a ponekad i smrt žrtava.

Kola za lomljenje, poznata i kao „Breaking Wheel“, bila su jedan od najstrašnijih načina pogubljenja i mučenja u srednjem veku. Ova sprava sastojala se od velikog drvenog točka na koji bi žrtva bila vezana.

Mučitelji bi koristili palicu ili čekić da polako lome udove žrtve, udarajući između prečki točka kako bi kosti pucale. Ovaj proces bio je izuzetno bolan i dugotrajan, često trajeći satima ili čak danima. Nakon što bi svi udovi bili polomljeni, žrtva bi bila ostavljena na točku da umre od šoka, gubitka krvi ili izloženosti.

Kola za lomljenje često su se koristila kao javna kazna za teške zločine poput ubistava ili izdaje. Javne egzekucije ovom metodom bile su namenjene zastrašivanju i održavanju reda, demonstrirajući sudbinu onih koji bi prekršili zakon.

Drobilica glave, poznata kao „Head Crusher“ na engleskom, bila je strašan instrument mučenja koji je korišćen tokom srednjeg veka. Ova sprava sastojala se od metalne kape koja se stavljala na glavu žrtve, dok bi brada bila postavljena na čvrstu donju ploču.

Pomoću zatezanja šrafa, kapa bi se polako spuštala, vršeći pritisak na lobanju. Kako bi se šraf sve više zatezao, pritisak bi rastao, uzrokujući da lobanja prvo pukne, a zatim se potpuno smrvi. Oči bi često prvo ispale iz duplji, a zubi bi se drobili i ispadali.

Ovaj proces bio je izuzetno bolan, a žrtve bi često gubile svest pre nego što bi došlo do smrtonosnog oštećenja. Drobilica glave nije bila namenjena samo za ubijanje, već i za zastrašivanje i iznuđivanje priznanja. Bilo je dovoljno da žrtva vidi ovaj uređaj kako bi počela da priča sve što mučitelji žele da čuju.

Kineska vodena tortura, poznata kao „Chinese Water Torture“, bila je metoda mučenja koja je koristila naizgled bezopasnu vodu za izazivanje intenzivnog stresa i patnje. Žrtva bi bila vezana tako da ne može da se pomera, dok bi kapljice vode neprestano padale na isto mesto na njenom čelu.

Iako može delovati trivijalno, dugotrajno izlaganje ovoj torturi imalo je razarajuće efekte. Ritmične kapljice izazivale su fizički bol i mentalni stres, dovodeći žrtvu do stanja ludila. Osim toga, vlaga i hladnoća doprinosile su nelagodnosti, a nemogućnost bekstva povećavala je osećaj bespomoćnosti.

Ova metoda mučenja bila je korišćena za ispitivanje i prisiljavanje na priznanje. Često je bilo dovoljno samo pretnja kineskom vodenom torturom da bi se postigao željeni efekat, jer su mnogi znali za njene strašne posledice.

Čerečenje, poznato kao „Drawing and Quartering“, bila je jedna od najbrutalnijih metoda pogubljenja korišćenih u srednjem veku, posebno u Engleskoj. Ova kazna bila je namenjena izdajnicima i uključivala je nekoliko faza mučenja.

Prvo, žrtva bi bila vezana za konja i vučena do mesta pogubljenja. Zatim bi bila obešena, ali ne do smrti, već dovoljno dugo da izazove maksimalan bol i patnju. Nakon toga, žrtva bi bila isečena i iznutrice bi bile izvađene dok je još uvek živa.

Konačno, telo bi bilo podeljeno na četiri dela (četvrtano), često uz pomoć konja koji bi trčali u suprotnim pravcima. Ovi delovi tela bili su javno izloženi kao upozorenje drugima. Ova kazna bila je izuzetno bolna i ponižavajuća, a njen cilj je bio da zastraši sve potencijalne izdajnike.

Vesaliovo tronošac, poznat kao „Judas Cradle“, bio je jedan od najpoznatijih i najstrašnijih mučiteljskih instrumenata iz srednjeg veka. Ova sprava sastojala se od visokog tronošca sa oštrim vrhom na vrhu.

Žrtva bi bila vezana iznad tronošca i polako spuštana na oštar vrh. Vrh bi polako probijao telo, najčešće u analni ili vaginalni otvor, uzrokujući ekstremnu bol i polako nanoseći smrtonosne povrede. Pritisak i bol bili su neizdrživi, a proces spuštanja mogao je trajati satima ili čak danima.

Mučitelji bi ponekad dodatno otežali proces vezivanjem tegova za noge žrtve, što bi ubrzalo probijanje i povećalo bol. Cilj Judašovog tronošca bio je izazivanje maksimalne patnje i psihološkog sloma, često korišćen za dobijanje priznanja ili kao kazna za najteže zločine.