10 zanimljivosti o Prohibiciji u SAD

Da li znate… da je prvi zabeleženi koktel bar u Sjedinjenim Državama otvoren tokom Prohibicije?

U periodu od 1920. do 1933. godine, mnogi ilegalni barovi, poznati kao speakeasies, služili su koktele kako bi prikrili loš kvalitet alkohola koji su krijumčarili. Kvalitet alkohola bio je često upitan zbog nelegalnih metoda proizvodnje, pa su barmeni počeli da mešaju alkohol sa raznim sokovima i aromama kako bi poboljšali ukus. Ovi kokteli su postali veoma popularni i zapravo su postavili temelje za modernu koktel kulturu koju poznajemo danas. Mnogi klasični kokteli, poput Martini i Manhattan, potiču upravo iz ovog perioda.

Da li znate… da su speakeasies često koristili tajne kodove ili lozinke za ulazak?

Zbog straha od hapšenja i zatvaranja od strane policije, vlasnici ovih ilegalnih barova razvili su sofisticirane metode za filtriranje svojih posetilaca. Ulaz u speakeasy često je bio sakriven iza neobeleženih vrata ili u podrumima zgrada, a gosti su morali znati tačnu lozinku ili imati preporuku kako bi im bio omogućen ulaz. Neki speakeasies su čak koristili tajne znakove ili specijalne ulaznice koje su se davale stalnim gostima. Ova tajnovitost i ekskluzivnost dodali su posebnu draž i uzbuđenje poseti ovim mestima.

Da li znate… da su ljudi mogli dobiti alkohol na recept tokom Prohibicije? \

Iako je Prohibicija zabranila proizvodnju, transport i prodaju alkohola, postojale su određene izuzetke. Jedan od najpoznatijih bio je medicinski alkohol. Lekari su mogli prepisivati viski kao “lek” za razne bolesti, uključujući anksioznost, depresiju, visok krvni pritisak, pa čak i grip. Ovaj recept je omogućavao pacijentima da legalno dobiju alkohol iz apoteka. Takođe, farmaceutske kompanije su proizvodile “medicinski” viski koji se prodavao u apotekama. Na ovaj način, mnogi ljudi su uspevali da zaobiđu zabranu i dođu do alkohola, koristeći zakonske rupe koje su postojale u zakonima o Prohibiciji.

Da li znate… da Prohibicija zapravo nije ukinula konzumaciju alkohola?

Zakon poznat kao Volsteadov akt, koji je stupio na snagu 1920. godine, zabranio je proizvodnju, transport i prodaju alkohola, ali nije kriminalizovao konzumaciju alkohola koji su ljudi već posedovali pre Prohibicije.

To znači da je svako ko je imao zalihe alkohola kod kuće pre nego što je zakon stupio na snagu, mogao da ga konzumira bez ikakvih posledica. Ovo je dovelo do toga da mnogi ljudi naprave velike zalihe pića pre nego što je zabrana počela, što je dodatno otežalo sprovođenje zakona. Takođe, zakon je imao brojne rupe i izuzetke, kao što su religijske ceremonije koje su dozvoljavale korišćenje vina.

Da li znate… da su mnoge žene postale krijumčarke alkohola tokom Prohibicije?

Žene su često koristile svoju odeću, poput suknji i korseta, kako bi sakrile flaše alkohola i izbegle hapšenje.

Policija je ređe pretresala žene, što je omogućilo krijumčarkama da iskoriste ovu prednost. Neke žene su nosile specijalno napravljene haljine sa skrivenim džepovima, dok su druge koristile torbe i kutije za šešire kako bi prikrile alkohol. Osim toga, žene su često radile kao kuriri, prenoseći alkohol između različitih tačaka distribucije.

Jedan od poznatijih slučajeva je priča o “Cleo Lythgoe”, poznatoj kao “Kraljica Ruma”, koja je upravljala mrežom krijumčara alkohola i postala simbol ženske snalažljivosti i hrabrosti u ovom periodu.

Da li znate… da su mnogi speakeasies imali tajne tunele i prolaze?

Ovi tajni prolazi su bili neophodni kako bi vlasnici barova i gosti mogli brzo da pobegnu u slučaju policijske racije.

Tokom Prohibicije, speakeasies su često bili smešteni na skrivenim mestima, kao što su podrumi ili iza lažnih zidova. Kada bi policija sprovela raciju, vlasnici su koristili tajne tunele da pobegnu iz zgrade i izbegnu hapšenje. Ovi prolazi su obično vodili do susednih zgrada ili uličica, omogućavajući brz i neprimećen izlazak. Takođe, mnogi speakeasies su imali tajne vrata, sklopive stepenice ili čak ormane koji su se otvarali u skrivene prolaze.

Ova mreža tajnih prolaza i tunela nije samo služila kao sredstvo za beg, već je omogućavala i krijumčarenje alkohola bez privlačenja pažnje vlasti. Neki od ovih prolaza su bili toliko dobro izgrađeni i sakriveni da su otkriveni tek mnogo godina nakon završetka Prohibicije.

Da li znate… da je Prohibicija dovela do porasta organizovanog kriminala?

Iako je zakon bio namenjen smanjenju kriminala i poboljšanju moralnog stanja društva, u stvarnosti je imao suprotan efekat.

Prohibicija je stvorila unosno crno tržište za alkohol, što su brzo iskoristile organizovane kriminalne grupe. Gangsteri poput Al Caponea su postali izuzetno bogati i moćni zahvaljujući krijumčarenju alkohola. Ove kriminalne organizacije su kontrolisale proizvodnju, distribuciju i prodaju ilegalnog alkohola, često koristeći nasilje i korupciju kako bi zaštitile svoje poslove.

Porast nasilja bio je evidentan, sa čestim pucnjavama, bombaškim napadima i ubistvima koji su postali svakodnevna pojava u velikim gradovima. Takođe, korupcija je postala široko rasprostranjena, jer su kriminalne grupe podmićivale policajce, političare i sudije kako bi osigurale nesmetano poslovanje.

Prohibicija je, umesto smanjenja kriminala, zapravo stvorila plodno tlo za njegov procvat, što je na kraju doprinelo njenom ukidanju 1933. godine.

Da li znate… da je kućna proizvodnja alkohola postala popularna tokom Prohibicije?

Mnogi ljudi su se okrenuli domaćoj proizvodnji alkohola kao načinu da zaobiđu zakon i obezbede sebi piće.

Ljudi su koristili jednostavne sastojke i opremu za destilaciju alkohola u svojim domovima. Najpoznatiji domaći alkohol bio je “moonshine” ili mesečina, koji se često pravio od kukuruznog šećera ili voća. Iako je proizvodnja alkohola kod kuće bila ilegalna, vlasti su često imale problema da pronađu i uhapse sve one koji su se bavili ovom praksom, s obzirom na brojnost i raširenost takvih aktivnosti.

Osim moonshine-a, mnogi su pravili i “bathtub gin” ili džin iz kade, koji je naziv dobio zbog činjenice da su ljudi mešali sastojke u velikim kadama. Ova pića su bila često lošeg kvaliteta i mogla su biti opasna po zdravlje zbog nepravilnog procesa destilacije.

Proizvodnja alkohola kod kuće postala je simbol otpora prema zakonima Prohibicije i dovela do brojnih nezgoda i zdravstvenih problema, ali je takođe omogućila mnogim porodicama da prežive teško vreme.

Da li znate… da su mnoge pivare preživele Prohibiciju prelaskom na proizvodnju drugih proizvoda?

Kada je Prohibicija stupila na snagu, mnoge pivare su morale da pronađu alternativne načine da ostanu u poslu.

Jedan od najčešćih načina bio je proizvodnja bezalkoholnog piva, poznatog kao “near beer”. Ovo pivo je imalo vrlo nizak sadržaj alkohola, obično ispod 0,5%, što ga je činilo legalnim za proizvodnju i prodaju. Pored bezalkoholnog piva, pivare su se preusmerile na proizvodnju sode, tonika, ekstrakta slada i drugih prehrambenih proizvoda.

Neke pivare su čak počele da proizvode led ili da se bave maloprodajom hrane kako bi prebrodile teškoće izazvane Prohibicijom. Zahvaljujući ovoj prilagodljivosti, mnoge pivare su uspele da prežive period Prohibicije i nastave sa proizvodnjom piva nakon njenog ukidanja 1933. godine.

Da li znate… da su se pojavila lažna medicinska istraživanja koja su tvrdila da alkohol ima izuzetno štetne efekte?

Ove studije su bile deo propagande za podršku Prohibicije, ali su kasnije diskreditovane.

Zagovornici Prohibicije su koristili lažne ili preuveličane medicinske izveštaje kako bi pridobili javnost na svoju stranu. Ovi izveštaji su tvrdili da konzumacija alkohola izaziva brojne zdravstvene probleme, uključujući mentalne bolesti, fizičke deformacije i društvenu degeneraciju. Neki su čak tvrdili da alkohol može promeniti ljudsku genetiku i preneti negativne posledice na potomstvo.

Međutim, nakon što je Prohibicija ukinuta, mnogi od ovih istraživača i njihovih studija su bili diskreditovani. Pokazalo se da su njihovi zaključci bili zasnovani na nepreciznim podacima ili su bili svesno manipulativni kako bi podržali političke ciljeve Prohibicije. Ova otkrića su dodatno oslabila podršku za Prohibiciju i doprinela njenom kraju.