10 zanomljivosti film Psiho (Psycho)

Da li znate… da je “ Psiho (Psycho)” prvi američki film koji je prikazao toalet na ekranu, i to u potpunosti funkcionalan?

U to vreme, Holivud je imao striktna pravila kada je reč o sadržaju koji može biti prikazan na filmu. Prikazivanje toaleta, pa čak i samo zvuk puštanja vode, bilo je smatrano nepristojnim ili suvišnim. Alfred Hičkok, poznat po svojoj želji da šokira i pomera granice, insistirao je da scena u kojoj Marion baci cepkani papir u WC, a zatim pusti vodu, bude zadržana u filmu.

Ovaj mali, naizgled beznačajan trenutak postao je revolucionaran u filmskoj industriji jer je označio kraj jednog od besmislenih tabua u kinematografiji. Publika je bila zapanjena ovom smelom odlukom, a ” Psiho (Psycho)” je time ušao u istoriju kao film koji je oslobodio prikaz svakodnevnih trenutaka u svetu filma.

Da li znate… da je legendarna scena ubistva u tuš kabini, iako traje samo 45 sekundi na ekranu, zahtevala čak 7 dana snimanja?

Alfred Hičkok je bio perfekcionista kada je reč o kreiranju napetosti i horor atmosfere. Za ovu kultnu scenu, koristio je više kamera i snimio preko 70 različitih kadrova kako bi postigao savršenu dinamiku između nasilja, straha i šoka.

Svaki detalj je bio pažljivo planiran, od ugla kamere, do osvetljenja, do tačne pozicije tela Janet Leigh. Korišćeni su različiti specijalni efekti, poput čokoladnog sirupa umesto krvi (jer je film bio crno-beli), a muzika koja prati scenu, čuveni zvuk violina, dodatno je pojačala napetost. Uprkos svojoj kratkoj dužini, ova scena je postala jedna od najikoničnijih u istoriji filma, a mnogi je i danas smatraju savršenim primerom kako se horor može kreirati kroz sugestiju, a ne direktno nasiljem.

Da li znate… da Alfred Hičkok prvobitno nije želeo muziku tokom scene tuširanja?

Njegova originalna zamisao bila je da scena bude potpuno tiha, jer je smatrao da će to doprineti realističnijem osećaju užasa kod publike. Međutim, njegov kompozitor, Bernard Herman, imao je drugačiju viziju. Herman je verovao da bi scena imala mnogo jači utisak sa zvučnom podrškom i, uprkos Hičkokovom prvobitnom neslaganju, komponovao je čuvenu muzičku temu, koju danas prepoznajemo po prodornim zvucima violina.

Kada je Hičkok čuo Hermanu muziku uz scenu, odmah je promenio mišljenje i složio se da muzika ostane. Ovaj trenutak pokazuje koliko je važna saradnja režisera i kompozitora, a Hermanova kompozicija ne samo da je unapredila scenu, već je postala simbol horor žanra. Čuveni “škripavi” zvuci violina danas su sinonim za napetost i opasnost u filmovima.

Da li znate… da je Alfred Hičkok kupio prava na knjigu “Psiho (Psycho)“ autora Roberta Bloha potpuno anonimno?

Kada je pročitao knjigu, Hičkok je odmah prepoznao njen potencijal za filmsku adaptaciju, ali je želeo da zadrži priču u tajnosti. Kako bi to postigao, kupio je prava na knjigu za skromnih 9.000 dolara, i to putem svojih agenata, bez toga da bi njegovo ime bilo povezano s transakcijom.

Zanimljivo je i to da je Hičkok nakon toga pokušao da otkupi sve dostupne kopije knjige iz prodavnica, kako bi osigurao da publika ne sazna kraj priče pre nego što film izađe. Njegova ideja bila je da šokira gledaoce nepredvidljivim preokretima u filmu, posebno kada je reč o smrti glavnog lika na samom početku. Ovaj potez je samo jedan od mnogih primera Hičkokove genijalnosti u marketingu i izgradnji napetosti pre nego što publika uopšte pogleda film.

Da li znate… da je Hičkok postavio veoma stroga pravila kada je reč o projekciji filma “ Psiho (Psycho)”?

U to vreme, bilo je uobičajeno da publika ulazi u bioskop tokom trajanja filma, čak i nakon što je projekcija već počela. Međutim, Hičkok je to strogo zabranio za svoj film. On je zahtevao da se niko ne pušta u bioskop nakon što film počne.

Hičkok je čak snimio posebne poruke za bioskope u kojima je apelovao na vlasnike i radnike da poštuju ovo pravilo. Njegova ideja bila je da gledanje ” Psiho (Psycho)” bude iskustvo koje publiku od samog početka uvlači u napetost i misteriju. Na taj način je osigurao da svaki gledalac bude potpuno koncentrisan na priču od prvog do poslednjeg trenutka. Ovaj pristup je bio inovativan za to vreme i doprineo je stvaranju posebne atmosfere oko filma, gde je samo iskustvo gledanja postalo deo marketinške strategije.

Da li znate… da je u čuvenoj sceni ubistva u tuš kabini korišćen čokoladni sirup umesto lažne krvi?

Budući da je film bio snimljen u crno-beloj tehnici, boja krvi nije bila važna, ali je Hičkoku bilo važno da tečnost ima pravu gustinu i konzistenciju kako bi izgledala realistično na ekranu.

Čokoladni sirup je bio savršen izbor jer je, zahvaljujući svojoj gustini i tamnoj boji, izgledao kao krv na crno-belom filmu. Takođe, bilo je lakše snimati scene sa sirupom jer nije ostavljao mrlje ili se teško čistio sa seta. Ovaj jednostavan, ali efektivan trik postao je jedan od simbola kreativnosti filmske industrije u tom periodu i pokazao je koliko je Hičkok bio vešt u pronalaženju rešenja koja će na ekranu izgledati savršeno, iako su iza kulisa bila mnogo jednostavnija.

Da li znate… da je “Psiho (Psycho)” prvobitno trebalo da bude snimljen u boji?

Alfred Hičkok je isprva razmatrao mogućnost da film bude u punom koloru, kao što je to već bio slučaj sa mnogim tadašnjim filmovima. Međutim, doneo je ključnu odluku da snimi film u crno-beloj tehnici. Razlog za ovu odluku bio je, pre svega, finansijski – Hičkok je želeo da smanji troškove produkcije jer je ” Psiho (Psycho)” bio niskobudžetni film u poređenju s njegovim prethodnim ostvarenjima.

Još jedan razlog za crno-beli format bio je sama scena tuširanja. Hičkok je smatrao da bi ubistvo u boji bilo previše krvavo i grafičko, što bi moglo odbiti publiku i izazvati probleme sa cenzurom. Crno-bela tehnika omogućila je da film bude stilizovaniji, a sama krv (u stvarnosti čokoladni sirup) izgledala je uverljivije u ovom formatu. Ova odluka se ispostavila kao ključna za stvaranje jezive i atmosferski bogate estetike filma, što je dodatno pojačalo njegov horor efekat.

Da li znate… da je Janet Leigh, koja je igrala Marion Crane, imala ozbiljne traume nakon snimanja scene ubistva u tuš kabini?

Sama scena postala je ikonična u filmskoj istoriji, ali je za Leigh ona ostavila trajne psihološke posledice. Iako je scena pažljivo snimana pod nadzorom, Leigh je kasnije priznala da je postala izuzetno plašljiva dok se tušira.

Posle snimanja filma, izjavila je da više nikada nije mogla opušteno da uđe u tuš kabinu. Umesto toga, počela je da koristi kadu za kupanje, jer se osećala nesigurno pod tušem, što pokazuje koliko je snimanje takve intenzivne scene ostavilo utisak na nju. Ova scena postala je simbol horor žanra i oblikovala percepciju o osećaju ranjivosti, ali je za Leigh ona imala i vrlo realne posledice.

Da li znate… da Alfred Hičkok ima kratku, ali nezaboravnu ulogu u filmu?

Hičkok je poznat po tome što se u mnogim svojim filmovima pojavljuje kao statista, pa nije iznenađenje da je odlučio da se pojavi i u ovom kultnom filmu. On se može videti vrlo rano u filmu, u sceni kada Marion Crane ulazi u svoju kancelariju. Hičkok stoji ispred zgrade, obučen u sivi kaubojski šešir, i suptilno posmatra šta se dešava.

Ovo njegovo “gostovanje” nije imalo nikakav uticaj na radnju, ali je postalo neka vrsta igre za filmske fanove, koji su uživali u pronalaženju njegovih kameo uloga. U ” Psihu (Psycho)”, njegova pojava dodaje poseban šarm filmu, iako traje samo nekoliko sekundi. Ovaj mali detalj je još jedan primer Hičkokove igre sa publikom i njegove želje da se u svakom svom filmu pojavi makar na trenutak.

Da li znate… da je “Psiho (Psycho)”, uprkos svojoj ogromnoj popularnosti i uticaju, bio nominovan za samo jednu Oskar nagradu?

Danas smatran jednim od najvažnijih filmova u istoriji kinematografije, ” Psiho (Psycho)” nije bio prepoznat od strane Akademije u meri u kojoj je zaslužio. Alfred Hičkok je bio nominovan za najbolju režiju, ali nije osvojio nagradu. Iako su kritike bile pomešane kada je film prvi put izašao, vremenom je postao prava kulturna ikona i jedan od najboljih trilera ikada snimljenih.

Ironično, film koji je bio toliko inovativan i koji je pomerio granice horora, prošao je gotovo nezapaženo na dodeli Oskara. Čak ni Janet Leigh, koja je bila pohvaljena za svoju ulogu Marion Crane, nije dobila nominaciju. Tek godinama kasnije, “Psycho” je dobio zasluženo priznanje kao jedan od najvećih filmova svih vremena.