10 zanimljivosti o zločinu i kažnjavanju u različitim kulturama

Da li znate… da su u srednjovekovnoj Mongoliji kriminalci kažnjavani bez prolivanja kapi krvi? Mongolska kultura smatrala je krv svetom, a prolivanje krvi bilo je tabu, posebno kada se radilo o pogubljenjima.

Zbog toga su osuđenici često gušeni, zgnječeni pod teškim predmetima ili ostavljeni da umru od gladi i žeđi u zatvorenim sanducima ili vrećama. Jedna od najčešćih metoda bila je davljenje konopcem ili omčom, što se smatralo “čistim” načinom izvršenja kazne. Ove metode su bile primenjivane ne samo na obične kriminalce, već i na političke neprijatelje i pobunjenike.

Čak i Džingis-kan, osnivač Mongolskog carstva, primenjivao je ovakve metode kažnjavanja kako bi održao strogu disciplinu u svojoj vojsci i carstvu. Ovakav pristup razlikuje se od mnogih drugih kultura gde su pogubljenja često bila javna i krvava.

Da li znate… da su u carskoj Kini korumpirani zvaničnici i prevaranti često kažnjavani jednom od najbrutalnijih metoda egzekucije – “lingchi” ili “smrću hiljadu rezova”?

Lingchi je bio oblik sporog sakaćenja gde bi se zločinac postepeno sekao dok ne bi preminuo. Prvo bi mu se uklanjali delovi kože i mišića, zatim udovi, a na kraju bi mu bio zadat smrtonosni udarac. Ova kazna je bila rezervisana za izuzetno teške zločine protiv države, uključujući izdaju i korupciju na visokom nivou.

Pored toga, porodica kažnjenog često je trpela posledice – imovina bi im bila zaplenjena, a deca bi mogla biti proterana ili čak osuđena na slične kazne. Ovaj surovi sistem trebao je da služi kao upozorenje ostalima i da spreči buduće zločine.

Lingchi je ukinut tek početkom 20. veka, ali je dugo bio simbol krajnje okrutnosti kineskog pravosudnog sistema. Danas, Kina i dalje ima stroge kazne za korupciju, uključujući i smrtnu kaznu u ekstremnim slučajevima.

Da li znate… da u Norveškoj pojedini zatvorenici imaju sopstvene ključeve od ćelija i mogu slobodno da se kreću tokom dana?

Norveški zatvorski sistem temelji se na principima rehabilitacije umesto kažnjavanja. Zatvorenici u modernim zatvorima, poput onih na ostrvu Bastoj, imaju pristup obrazovanju, sportskim aktivnostima i čak mogu da rade na farmama ili u radionicama. Cilj ovakvog sistema je da se osuđenici vrate u društvo kao funkcionalni i rehabilitovani građani.

Ovi zatvori nisu klasične ustanove sa visokim zidovima i rešetkama – ćelije su često slične studentskim sobama, sa televizorima, radnim stolovima i prozorima sa pogledom na prirodu. Istraživanja su pokazala da ovakav pristup smanjuje stopu povratka kriminalu, čineći Norvešku zemljom sa jednom od najnižih stopa recidivizma u svetu.

Iako ovakav sistem deluje neobično u poređenju sa zatvorima u drugim državama, norveške vlasti veruju da on dugoročno doprinosi sigurnijem društvu i efikasnijoj reintegraciji bivših zatvorenika.

Da li znate… da su u starom Rimu oni koji su ubili svog oca bili kažnjavani na jedan od najstrašnijih načina – metodom poznatom kao poena cullei?

Ova kazna je bila namenjena ljudima koji su počinili paricid – ubistvo roditelja, što je smatrano jednim od najtežih mogućih zločina u rimskoj kulturi. Smatralo se da osoba koja ubije svog oca narušava sam temelj društva, jer je porodica bila ključna jedinica rimske civilizacije.

Kazna se sprovodila tako što bi osuđenik bio vezan, zatvoren u veliku vreću (culleus), a zatim bi sa njim u istu vreću stavljali četiri životinje – zmiju, psa, majmuna i petla. Ova kombinacija je imala simboličku vrednost: smatralo se da su to životinje haosa i nesreće. Nakon toga, vreća bi bila bačena u reku ili more, gde bi osuđenik umro ili od davljenja, ili od napada uplašenih životinja.

Ova brutalna kazna nije bila često sprovođena, ali je služila kao moćno sredstvo odvraćanja. Tokom vekova, metode kažnjavanja su se menjale, ali poena cullei ostaje jedna od najpoznatijih i najsurovijih kazni iz perioda starog Rima.

Da li znate… da se u Saudijskoj Arabiji i danas primenjuju šerijatski zakoni, koji uključuju stroge kazne za krađu, pa čak i amputaciju ruke u ekstremnim slučajevima?

Šerijatski zakon (islamsko pravo) temelji se na verskim tekstovima i propisima koji regulišu ponašanje pojedinaca i društva. Prema ovom zakonu, ako se utvrdi da je neko počinio krađu bez opravdanog razloga i ako su ispunjeni svi strogi pravni uslovi, sud može izreći kaznu odsecanja desne ruke kao sredstvo odvraćanja od kriminala.

Međutim, važno je napomenuti da se ovakve kazne danas veoma retko sprovode, jer sudovi često uzimaju u obzir okolnosti i koriste alternative, poput zatvorskih kazni ili bičevanja. Takođe, vlada Saudijske Arabije sve više modernizuje pravni sistem, pa se kazne ovog tipa sve ređe primenjuju, naročito u urbanim sredinama.

Ipak, ovakvi strogi zakoni i dalje postoje i simbolizuju tradicionalni islamski pristup pravdi, koji je usmeren na strogu disciplinu i odvraćanje potencijalnih prestupnika.

Da li znate… da Japan ima jednu od najnižih stopa kriminala na svetu, do te mere da neki zatvori ostaju gotovo prazni?

Japansko društvo karakteriše visoka disciplina, jak osećaj kolektivne odgovornosti i stroga zakonska regulativa. Postoje tri ključna razloga zbog kojih Japan ima izuzetno nisku stopu kriminala:

1. Strog zakonski sistem – Japan ima veoma stroge kazne i visoku stopu osuđivanja. Više od 99% optuženih na sudu bude proglašeno krivim, što pokazuje koliko se ozbiljno tretiraju čak i manji prestupi.
2. Kultura discipline i poštovanja – Japansko društvo neguje vrednosti kao što su poštovanje autoriteta, moralna odgovornost i sram kao sredstvo kontrole ponašanja. Ljudi su motivisani da poštuju pravila ne zbog straha od kazne, već zbog osećaja odgovornosti prema društvu.
3. Niska stopa siromaštva i visok nivo zaposlenosti – Finansijska stabilnost i pristup obrazovanju smanjuju motive za kriminal, što doprinosi sigurnijem društvu.

Zanimljivo je da, zbog ovako niske stope kriminala, neki zatvori u Japanu počinju da primaju starije ljude koji namerno počine manje prekršaje samo da bi imali smeštaj i brigu. S obzirom na to da Japan ima veliki broj starijih stanovnika i rastuće probleme sa osamljenošću, zatvori postaju mesto gde mnogi stariji ljudi nalaze sigurnost i osnovnu negu.

Iako Japan ima izuzetno nizak kriminal, sistem i dalje ostaje veoma strog – policija može da zadrži osumnjičene u pritvoru do 23 dana bez formalne optužnice, što je znatno duže nego u mnogim drugim državama.

Da li znate… da se u mnogim delovima Etiopije kriminal ne rešava kroz klasične sudove, već kroz tradicionalne verske i plemenske starce, poznate kao šimagles?

U ruralnim oblastima Etiopije, gde moderni pravni sistem nije lako dostupan, šimagles (stariji i mudri ljudi iz zajednice) služe kao posrednici u rešavanju sporova i donošenju presuda. Njihov autoritet zasnovan je na mudrosti, iskustvu i poštovanju koje uživaju u zajednici.

Umesto zatvorskih kazni, oni često nalažu pomirenje, novčanu nadoknadu ili društveno iskupljenje, kao što je pomaganje oštećenoj porodici. Ovakav pristup smanjuje broj zatvorenika i održava društvenu stabilnost, jer su presude usmerene na očuvanje zajednice, a ne samo na kažnjavanje počinioca.

Zanimljivo je da ovakav sistem funkcioniše vekovima i da i danas ima veliki uticaj, uprkos tome što Etiopija ima i zvanične državne sudove. Mešavina modernog i tradicionalnog pravosuđa čini etiopski pravni sistem jedinstvenim u svetu.

Da li znate… da u nekim delovima Nigerije sudovi i dalje koriste drevne metode, uključujući rituale i tradicionalnu magiju, kako bi utvrdili da li je neko kriv?

U plemenskim zajednicama Nigerije, gde su tradicionalna verovanja i dalje snažna, često se primenjuju metode koje uključuju testove zasnovane na magiji. Jedan od najpoznatijih rituala je tzv. “Božji test”, gde optuženi mora da prođe kroz ispit koji se smatra natprirodnim.

Na primer, u nekim zajednicama osoba osumnjičena za krađu može biti naterana da pije posebno pripremljen napitak – veruje se da će krivac imati fizičku reakciju na piće, dok će nevini ostati nepovređeni. U drugim slučajevima, optuženi može biti primoran da stavi ruku u kipuće ulje – ako ne zadobije opekotine, to se smatra dokazom njegove nevinosti.

Iako ovakve metode nisu deo modernog pravnog sistema Nigerije, one se i dalje praktikuju u pojedinim zajednicama kao oblik tradicionalne pravde. Kritičari tvrde da su ovakvi testovi nepravedni i opasni, dok zagovornici kažu da su oni deo kulturnog identiteta i da pomažu u održavanju društvenog reda.

Da li znate… da zatvorenici u Tajlandu mogu smanjiti svoje zatvorske kazne učestvovanjem u profesionalnim bokserskim mečevima?

Ovaj program, poznat kao “Prison Fight”, omogućava zatvorenicima da se takmiče u tradicionalnoj borilačkoj veštini Muay Thai, a ako pobede, mogu dobiti smanjenje kazne ili čak prevremeno oslobađanje.

Tajlandske vlasti veruju da ovakvi turniri pomažu zatvorenicima da nauče disciplinu, fokus i izgrade sportski duh, dok istovremeno pružaju priliku da na zakonit način skrate vreme provedeno u zatvoru. Mnogi učesnici ovih borbi, nakon izlaska na slobodu, postaju profesionalni borci i nastavljaju karijeru u borilačkim sportovima.

Ipak, program nije bez kontroverzi – kritičari tvrde da se zatvorenici iskorišćavaju zarad zabave i da su borbe često brutalne. Ipak, mnogi učesnici vide ovo kao drugu šansu u životu i mogućnost da kroz sport steknu novo dostojanstvo.

Da li znate… da su u srednjovekovnoj Veneciji građani mogli anonimno prijaviti kriminalce putem specijalnih sandučića poznatih kao “Boche dei leoni” (Lavlje usta)?

Ovi kameni sandučići, koji su imali oblik lavljih glava sa otvorenim ustima, bili su postavljeni širom grada, a ljudi su u njih mogli da ubace anonimne poruke sa optužbama protiv osoba za koje su smatrali da su počinile zločin ili se ponašale protivno zakonima Republike Venecije.

Vlasti su ozbiljno shvatale ove prijave i mnogi ljudi su privođeni ili čak pogubljeni na osnovu anonimnih dojava. Iako je ovaj sistem omogućavao brzo otkrivanje kriminalaca, često je zloupotrebljavan – ljudi su koristili sandučiće za lažne optužbe protiv svojih neprijatelja, suparnika ili političkih protivnika.

Uprkos tome, “Lavlja usta” su ostala simbol venecijanskog pravnog sistema i pokazatelj koliko je tajna prijava bila moćno sredstvo u tadašnjem društvu.