Film Kazablanka (Casablanka): 10 zanimljivosti

Da li znate… da je uloga Ricka Blainea, koju je na kraju besmrtno odigrao Humphrey Bogart, prvobitno bila ponuđena Ronaldu Reaganu?

U to vreme, Reagan je bio etabliran glumac i jedan od najpoznatijih holivudskih lica, pa su producenti ozbiljno razmatrali da mu ponude ovu ulogu. Međutim, Reagan je odbio ovu ponudu jer nije verovao da će film biti uspešan, a bio je i politički aktivan, što mu je oduzimalo vreme.

Odbijanje ove uloge od strane Regana, može se smatrati jednim od presudnih trenutaka u karijeri Humphrey Bogarta, koji je zahvaljujući briljantnoj interpretaciji Ricka Blainea postao jedna od najvećih filmskih ikona svih vremena. Takođe, ovaj trenutak je na neki način utabao put Reaganu prema politici, gde će kasnije postati 40. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Da li znate… da je završetak filma “Kazablanka (Casablanca)” bio obavijen velom tajne čak i za same glumce?

Tokom snimanja, scenarista Howard Koch i producenti nisu bili sigurni kako će se tačno film završiti, pa su napisali nekoliko verzija scenarija. Ovo je stvorilo posebnu napetost na setu, jer niko nije znao da li će Ilsa ostati s Rickom ili će otići sa svojim mužem, Victorom Laszloom.

Glumci su snimali različite scene, ali nisu bili obavešteni koja će verzija biti korišćena sve do završnih dana snimanja. Ova neizvesnost je doprinela autentičnosti njihovih performansa, posebno u ključnim emotivnim trenucima. Odluka da Ilsa napusti Ricka i ode sa Laszloom bila je jedna od najvažnijih i najhrabrijih u istoriji filma, ostavljajući publiku sa osećajem tuge, ali i poštovanja prema žrtvama koje donose pravi heroji.

Da li znate… da je jedna od najpoznatijih rečenica u istoriji filma, “Here’s looking at you, kid”, zapravo bila improvizacija Humphrey Bogarta?

Ova rečenica, koja se danas smatra jednom od najprepoznatljivijih replika iz “Kazablanke (Casablanca)”, nije bila napisana u originalnom scenariju. Bogart je ovu frazu spontano ubacio tokom snimanja scene, inspirisan bliskim odnosom koji je razvio sa svojom koleginicom Ingrid Bergman.

Režiser i scenaristi su prepoznali emotivnu snagu ove rečenice i odlučili da je zadrže u finalnoj verziji filma. Ovaj trenutak predstavlja savršen primer kako ponekad neplanirani trenutci mogu postati ikonični, dodajući filmu dodatni sloj autentičnosti i emocionalne dubine. Danas, ova replika ne samo da definiše karakter Ricka Blainea, već i evocira večni šarm “Kazablanke (Casablanca)”.

Da li znate… da je pesma “As Time Goes By”, koja je postala sinonim za “Casablancu”, skoro izbačena iz filma?

Tokom produkcije, neki producenti su smatrali da pesma, koja je već bila stara i pomalo zaboravljena u vreme snimanja, nije dovoljno moderna za film. Razmatrali su da je zamene novijom melodijom koja bi bolje odgovarala ukusu tadašnje publike.

Međutim, Ingrid Bergman je već snimila svoje scene u kojima peva ovu pesmu, i zbog toga nije bilo moguće ponovo snimiti te delove filma. Na kraju, pesma je ostala i postala srce filma, igrajući ključnu ulogu u stvaranju atmosfere nostalgije i izgubljene ljubavi. Danas, “As Time Goes By” je neodvojiva od same suštine “Kazablanke (Casablanca)””, i postala je jedna od najprepoznatljivijih filmskih pesama svih vremena.

Da li znate… da su mnogi glumci koji su u filmu “Casablanca” igrali naciste zapravo bili nemački i austrijski izgnanici koji su pobegli od nacističkog režima?

Mnogi od njih su bili Jevreji ili politički disidenti koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog progonstava u Hitlerovoj Nemačkoj.

Ironija je u tome što su se ovi glumci, koji su iz prve ruke iskusili brutalnost nacizma, našli u situaciji da igraju upravo one koji su ih progonili. Ovo je dodalo posebnu težinu njihovim performansima, jer su sa strašću i autentičnošću prikazivali zlo koje su lično doživeli. Među najpoznatijim primerima su Conrad Veidt, koji je igrao nemačkog oficira Majora Strassera, i Peter Lorre, koji je igrao Ugartea. Njihovo učešće u filmu “Kazablanka (Casablanca)” predstavlja svojevrsni trijumf nad režimom od kojeg su pobegli.

Da li znate… da su producenti filma “Casablanca” morali da se nose sa strogim pravilima cenzure koja su postojala u Holivudu tokom 1940-ih godina?

U to vreme, Haysov kodeks, skup moralnih smernica koje su regulisale sadržaj u filmovima, strogo je zabranjivao prikazivanje preterane intimnosti između likova na ekranu. Zbog toga su scene između Ricka i Ilse morale biti suptilno snimljene, a svaka aluzija na ljubavnu vezu bila je pažljivo izbalansirana kako ne bi prekršila pravila.

Ovaj izazov je doveo do kreativnih rešenja u scenama u kojima se gradi tenzija između likova, a emocije su često izražavane kroz poglede, ton glasa i neizgovorene reči, umesto kroz fizičku intimnost. Ove restrikcije su, paradoksalno, doprinele da film postane još sofisticiraniji i emotivniji, jer je publika bila prisiljena da čita između redova, što je dodalo dodatni sloj napetosti i misterije u odnos između Ricka i Ilse.

Da li znate… da je Ingrid Bergman, koja je u filmu igrala Ilse Lund, imala problema sa dobijanjem vize za ulazak u Sjedinjene Američke Države tokom snimanja “Casablance”?

Bergman, koja je bila Šveđanka, naišla je na administrativne prepreke zbog strogih imigracionih zakona koji su tada važili. Postojala je realna mogućnost da neće moći da prisustvuje snimanju, što bi ugrozilo celu produkciju filma.

Producenti su se suočili sa ozbiljnim izazovom, ali su uz pomoć uticajnih prijatelja i kontakata uspeli da reše ovaj problem na vreme. Njeno prisustvo na setu nije bilo samo ključno za film, već je i njen performans postao jedan od najvažnijih elemenata uspeha “Casablance”. Bergmanina uloga u ovom filmu učinila ju je svetskom zvezdom i ostavila neizbrisiv trag u filmskoj istoriji.

Da li znate… da je naslov “Kazablanka (Casablanca)” zapravo bio izabran gotovo slučajno, bez ikakve dublje simbolike?

Kada je film bio u ranoj fazi produkcije, radni naziv scenarija glasio je “Everybody Comes to Rick’s”, prema originalnoj pozorišnoj predstavi na kojoj je film baziran. Međutim, studio je smatrao da ovaj naslov nije dovoljno privlačan niti egzotičan da bi privukao publiku.

Kako se radnja filma dešava u marokanskom gradu Kazablanki, odlučili su da koriste ime grada za naslov, verujući da će to dodati dozu misterije i intrige filmu. Iako nije bio prvi izbor, naziv “Kazablanka (Casablanca)” je postao sinonim za ljubav, rat i požrtvovanje, i danas je neizostavan deo filmske istorije. Ovaj jednostavni i elegantni naslov doprineo je stvaranju atmosfere egzotičnog i neizvesnog, što je dodatno pojačalo privlačnost filma.

Da li znate… da producenti “Kazablanke (Casablanca)” nisu očekivali da će film postati jedan od najvećih klasika u istoriji kinematografije?

U vreme kada je film sniman, “Casablanca” je bila samo jedan u nizu ratnih filmova koje je Warner Bros. studio proizvodio tokom Drugog svetskog rata. Bio je zamišljen kao solidan, ali ne naročito spektakularan film, sa ciljem da podrži moral savezničkih snaga.

Međutim, zahvaljujući izvanrednom scenariju, briljantnoj glumi Humphrey Bogarta i Ingrid Bergman, te nezaboravnoj muzici, film je prevazišao sva očekivanja. Premijera je održana 26. novembra 1942. godine, a ubrzo nakon toga, film je postigao ogroman uspeh kod kritike i publike. “Casablanca” je osvojila tri Oskara, uključujući onaj za najbolji film, i zauvek se urezala u srca ljubitelja filma širom sveta.

Da li znate… da je lik Ilse Lund, kojeg je maestralno odigrala Ingrid Bergman, inspirisan stvarnom osobom i pravom ljubavnom pričom?

Scenarista Howard Koch, jedan od koautora scenarija za “Kazablanku (Casablanca)”, stvorio je lik Ilse baziran na ženi u koju je bio zaljubljen tokom svojih mladih dana. Iako nikada nije mogao da bude sa tom ženom zbog okolnosti koje su ih razdvojile, njihova ljubavna priča ostavila je dubok trag na njemu.

Koch je ovu emociju uneo u lik Ilse, stvarajući lik žene koja je razapeta između ljubavi i dužnosti, što je dodatno pojačalo emotivnu težinu filma. Ova pozadina dodaje dodatni sloj stvarnosti i istinske emocije u film, a Ilse postaje simbol svih izgubljenih ljubavi i žrtava koje su ljudi morali da podnesu u teškim vremenima. Njena unutrašnja borba i odluka na kraju filma čine “Casablancu” jednim od najdirljivijih ljubavnih filmova ikada snimljenih.