Hiperinflacija: 10 slučajeva ekonomske propasti

Posle Prvog svetskog rata, Nemačka se suočila sa ogromnim ratnim reparacijama koje je morala da plati prema Versajskom ugovoru, što je ozbiljno oslabilo njenu ekonomiju. Kako bi finansirala ove dugove, Nemačka je počela da štampa novac u velikim količinama, što je dovelo do hiperinflacije.

U novembru 1923, stopa inflacije je bila toliko visoka da su cene rasle i po nekoliko puta u toku jednog dana. Ova situacija je dovela do toga da novac postane gotovo bezvredan, a stanovništvo je koristilo novčanice za ogrev ili ih jednostavno bacalo. Inflacija je konačno obuzdana uvođenjem nove valute, Rentenmark, koja je bila vezana za vrednost zlata.

Ekonomija Zimbabvea počela je da se urušava nakon programa prisilnog preuzimanja farmi od strane vlade, koji je započeo 2000. godine. Oduzimanje farmi od iskusnih farmera i dodeljivanje zemljišta manje iskusnim radnicima dovelo je do pada poljoprivredne proizvodnje, ključnog sektora ekonomije. Vlada je reagovala štampanjem sve više novca za finansiranje svojih potreba, što je izazvalo hiperinflaciju.

Na vrhuncu krize 2008. godine, cene su se udvostručavale svakih 24,7 sati. Zimbabve je na kraju morao da obustavi štampanje svoje valute i počeo je da koristi strane valute, uključujući američki dolar i južnoafrički rand, kako bi stabilizovao svoju ekonomiju.

Hiperinflacija u Jugoslaviji bila je posledica kombinacije ekonomskih sankcija Ujedinjenih nacija, neprestanih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, i ekstremno loše monetarne politike. Jugoslovenska vlada, suočena sa izolacijom i troškovima rata, počela je da štampa novac kako bi pokrila svoje izdatke, što je brzo dovelo do devalvacije novca.

Na vrhuncu krize, u januaru 1994. godine, izdata je novčanica od 500 milijardi dinara, a inflacija je dostigla 313 miliona procenata na mesečnom nivou. Inflacija je obuzdana tek uvođenjem nove valute, novog dinara, koji je bio vezan za nemačku marku.

Mađarska je doživela najgori slučaj hiperinflacije ikada zabeležen u istoriji. Ovo je bio posledica Drugog svetskog rata, tokom kog je Mađarska pretrpela velika razaranja, a ekonomska infrastruktura zemlje bila je devastirana. Vlada je počela masovno da štampa novac kako bi pokrila troškove obnove i socijalnih programa, što je dovelo do nekontrolisane inflacije.

U julu 1946. godine, inflacija je dostigla vrhunac kada je mađarska valuta, pengo, izgubila svaku vrednost. Najveća novčanica koja je izdata imala je nominalnu vrednost od 100 kvintiliona pengoa. Situacija je stabilizovana uvođenjem nove valute, forinta, koja je imala stvarnu podršku u robi i devizama.

Argentina je tokom 1980-ih godina prošlog veka iskusila period hiperinflacije, koji je bio jedan od najtežih u njenoj istoriji. Ova hiperinflacija bila je posledica niza ekonomskih politika koje su dovele do velikog javnog duga, smanjenja stranih investicija, i političke nestabilnosti.

Inflacija je 1989. godine dostigla 5000% na godišnjem nivou. Ovo je dovelo do široko rasprostranjenog siromaštva, masovnih protesta, i socijalnih nemira. Ekonomija se stabilizovala tek početkom 1990-ih, nakon što je Carlos Menem preuzeo predsedništvo i uveo seriju ekonomskih reformi.

Brazil je prošao kroz period hiperinflacije tokom ranih 1990-ih, koja je kulminirala 1994. godine. Inflacija je dostigla vrhunac kada je godišnja stopa prešla 2000%, što je bilo posledica dugotrajne ekonomske nestabilnosti, fiskalnog deficita i nedovoljno efikasne monetarne politike. Hiperinflacija je ugrozila ekonomski život, smanjivala realne dohotke i erodirala štednju stanovništva.

Situacija se promenila uvođenjem “Plano Real”, ekonomske reforme koja je uključivala uvođenje nove valute, reala, i niz mera za stabilizaciju ekonomije. Reformska politika uspešno je obuzdala inflaciju i postavila temelje za budući ekonomski rast Brazila.

Krajem Drugog svetskog rata, Grčka je doživela ekstremnu hiperinflaciju usled kombinacije ratnih razaranja, političke nestabilnosti i masovnog štampanja novca od strane okupacionih sila i kasnije post-ratne vlade.

Inflacija je dosegnula svoj vrhunac 1944. godine, kada je mesečna stopa inflacije dostigla 8,5 milijardi procenata. Ovo je dovelo do totalnog kolapsa kupovne moći drahme, masovnog siromaštva, i zavisnosti stanovništva od međunarodne pomoći. Ekonomija je počela da se stabilizuje tek sa političkim smirenjima i finansijskom pomoći koja je stigla nakon rata.

Nikaragva je tokom kasnih 1980-ih prošla kroz tešku ekonomsku krizu, pogoršanu dugotrajnim građanskim ratom i eksternim sankcijama. Vlada Sandinista, suočena s visokim troškovima sukoba i izolacijom, finansirala je svoje izdatke štampanjem novca, što je dovelo do hiperinflacije.

Godišnja inflacija je u jednom periodu dostigla preko 30,000%. Ovo je dovelo do ekstremne devalvacije nacionalne valute, cordobe, i velike ekonomske nestabilnosti. Reforme i promene političke klime na početku 1990-ih dovele su do postepene stabilizacije ekonomije.

U periodu nakon raspada Sovjetskog Saveza, Belorusija je iskusila značajnu ekonomsku nestabilnost koja je dovela do hiperinflacije. Loše ekonomske odluke, očuvanje starog sovjetskog ekonomskog modela, i politička nestabilnost doprineli su inflaciji koja je na godišnjem nivou prelazila 2,000%.

Hiperinflacija je naročito bila izražena u prvoj polovini 1990-ih, sa vrhuncem 1994. godine. Postepena ekonomska reforma i bolja monetarna politika pomogli su da se inflacija stavi pod kontrolu početkom 2000-ih.

Peru je krajem 1980-ih doživeo period hiperinflacije, tokom kojeg je inflacija dostigla preko 7,000% godišnje. Ova kriza bila je rezultat dugogodišnjih ekonomskih problema, uključujući visoki spoljni dug, fiskalne deficite i političku nestabilnost.

Inflacija je dosegla vrhunac pod predsedništvom Alana Garcíe, koji je pokušao da implementira različite neefikasne ekonomske strategije za stabilizaciju. Situacija se počela stabilizovati s dolaskom Alberta Fujimorija na vlast, koji je uveo stroge ekonomske reforme, uključujući stabilizaciju valute i smanjenje inflacije.