Istorija mode: 10 ludih trendova koji su oblikovali društvo

Petar Veliki, ruski car u 17. veka, bio je odlučan u nameri da modernizuje Rusiju po uzoru na zapadnoevropske zemlje. Jedna od njegovih najkontroverznijih reformi bila je naredba da svi muškarci obriju brade. Brada je tada bila simbol tradicije i religioznosti, pa je ovaj zakon naišao na ogroman otpor, naročito među plemstvom i običnim ljudima. Da bi ublažio otpor, Petar je uveo porez na bradu, što je značilo da su muškarci koji su želeli da zadrže bradu morali da plaćaju visoku sumu novca.

Tokom 18. i 19. veka, ulice evropskih gradova bile su preplavljene konjskim izmetom, jer su konji bili glavno prevozno sredstvo. U tim uslovima, nošenje čizama postalo je neophodno za sve društvene slojeve, od siromašnih radnika do bogatih aristokrata. Čizme su pružale zaštitu ne samo od prljavštine, već i od opasnih bolesti koje su mogle da se šire kroz zagađene ulice. Tako je čizma, koja je prvobitno bila praktična obuća, postala i statusni simbol.

Visoke potpetice, koje danas često povezujemo sa ženskom modom, zapravo imaju vojno poreklo. U 16. veku, vojnici iz Persije nosili su obuću sa visokim potpeticama kako bi im pružila stabilnost dok su jahali konje, posebno tokom borbe. Potpetice su omogućavale da stopalo čvrsto ostane u uzengiji, čime su vojnici mogli preciznije rukovati svojim oružjem. Kasnije, ovaj stil obuće našao je svoj put do Evrope, gde je postao simbol statusa i moći, pre nego što je evoluirao u deo ženske mode.

Do ranog 20. veka, dečja moda nije bila opterećena polnim stereotipima kao što je to slučaj danas. Dečaci i devojčice često su nosili sličnu, ako ne i istu, odeću tokom prvih godina života. Bebe su uglavnom bile obučene u bele haljinice, koje su bile praktične zbog lakšeg održavanja i omogućavale jednostavniji pristup prilikom menjanja pelena. Ovakva praksa trajala je do početka 20. veka, kada su se rodne norme počele postepeno oblikovati kroz modu, uvodeći različite boje i stilove za dečake i devojčice.

Puderisane perike, koje su bile u modi tokom 17. i 18. veka, nisu bile samo simbol statusa već i pravi izvor problema. Ove perike, koje su nosili muškarci i žene iz visokih društvenih slojeva, često su bile prljave jer se nisu redovno održavale. U kombinaciji sa puderom, koji je bio napravljen od brašna ili skroba, perike su postajale idealno mesto za razvoj insekata poput vaški. Nošenje ovakvih perika bilo je neudobno, ali je moda zahtevala određene žrtve.

U 16. i 17. veku, ukrasni krugovi na manžetnama i oko vrata bili su veoma popularni u evropskoj modi. Međutim, oni nisu bili samo estetski detalj. Ovi “volani”, često izrađeni od skupocenih materijala kao što su svila i čipka, imali su praktičnu svrhu – služili su kao diskretni ubrusi. Plemići su ih koristili za brisanje lica ili ruku tokom obroka ili u društvenim prilikama, čime su izbegavali neugodno mrljanje na odeći.

U 15. i 16. veku, moda je odgovorila na zdravstvenu krizu na neobičan način – kroz kodeke. Ovi mali komadi tkanine, koji su pokrivali muške genitalije, postali su popularni ne samo kao modni dodatak, već i kao način da se prikriju simptomi sifilisa, tada veoma rasprostranjene bolesti. Muškarci su nosili kodeke kako bi sakrili rane i ožiljke koji su se javljali kao posledica sifilisa, što je ovom modnom detalju dalo dvostruku funkciju – estetsku i praktičnu.

U vreme popularnosti američke serije “Happy Days” tokom 1970-ih, kožne jakne bile su simbol buntovništva i kriminalnog ponašanja. Zbog toga su producenti serije dozvolili liku Fonzija da nosi kožnu jaknu samo kada je bio u blizini motocikla, kako bi izbegli negativne asocijacije i pridržavali se tadašnjih televizijskih standarda. Vremenom, kožna jakna je postala ikona stila i simbol samopouzdanja, prevazilazeći svoje rane negativne konotacije.

Kravate, koje danas smatramo modnim detaljem, prvobitno su služile veoma praktičnoj svrsi – zaštiti vrata i pluća od hladnoće. U 17. veku, evropski muškarci su nosili komade tkanine vezane oko vrata, poznate kao “kravate”, koje su im pomagale da se zaštite od vlažnog i hladnog vremena. Ove kravate su vremenom postale znak elegancije i prefinjenosti, evoluirajući u modne dodatke koje danas prepoznajemo.

Šeširi su nekada bili nezamenljiv deo svakodnevne garderobe, i gotovo niko nije izlazio iz kuće bez njega. Bili su simbol društvenog statusa i praktična zaštita od sunca i kiše. Međutim, sredinom 20. veka, šeširi su izgubili na popularnosti. Danas, vidimo povratak sličnog trenda u obliku dukseva s kapuljačom, koji su postali deo moderne svakodnevne mode, kombinirajući praktičnost i stil. Kapuljače su praktične, udobne, i pružaju osećaj privatnosti, slično kao što su šeširi nekada bili.