10 zanimljivosti japanske tradicionalne arhitekture

U japanskoj arhitekturi, voda nije samo estetski element, već ima duboko simboličko značenje. Voda se često koristi u japanskim vrtovima, bilo u obliku malih jezera, potoka, ili čak vodopada, kako bi se stvorio osećaj mira i spokoja.

Osim toga, voda ima i funkciju čišćenja, kako doslovno, tako i simbolički. Na ulazu u tradicionalne japanske kuće i hramove često se nalazi tsukubai, niska posuda sa vodom koja se koristi za pranje ruku i ispiranje usta pre ulaska, što simbolizuje čišćenje tela i duha.

Drvo igra centralnu ulogu u japanskoj arhitekturi. Tradicionalne japanske građevine često koriste drvo kao glavni konstrukcijski materijal, pri čemu se posebna pažnja posvećuje prirodnim karakteristikama drveta, kao što su tekstura, boja i čak miris.

Arhitekti biraju različite vrste drveta za različite delove građevine, u zavisnosti od njihovih svojstava. Na primer, cedrovina se često koristi za stubove zbog svoje izdržljivosti, dok je cipres idealan za spoljne površine zbog svoje otpornosti na vremenske uslove. Ova upotreba drveta doprinosi osećaju povezanosti sa prirodom koja je duboko ukorenjena u japanskoj kulturi.

Tatami podovi su jedan od najprepoznatljivijih elemenata japanskog unutrašnjeg dizajna. Tatami je vrsta podne obloge napravljene od pletenih slamnatih jastučića obloženih tkaninom. Ovi podovi nisu samo estetski privlačni, već su i funkcionalni; pružaju izolaciju od hladnoće, a istovremeno su dovoljno mekani za sedenje i spavanje.

Veličina i raspored tatami podova često se koriste kao mjera za određivanje veličine prostorije u Japanu. Tradicionalni japanski prostori često su dizajnirani oko modularnog sistema baziranog na dimenzijama tatami podnih jastuka, što doprinosi fleksibilnosti i harmoničnom rasporedu prostora.

Shoji pregrade su ključni element tradicionalne japanske arhitekture, koji služe kao fleksibilna rješenja za pregrađivanje prostora. One su napravljene od laganog drvenog okvira obloženog papiru koji propušta svetlost. Ovaj papir, poznat kao washi, je proziran i dozvoljava difuzno prirodno osvetljenje da prođe kroz prostoriju, čime se stvara meka, prijatna atmosfera.

Shoji pregrade se mogu lako pomerati ili ukloniti, omogućavajući promenljivost u veličini i obliku prostora, što je posebno korisno u manjim domovima. Osim praktične funkcije, shoji pregrade dodaju i estetski element, često sa jednostavnim, ali elegantnim dizajnom koji odražava japansku ljubav prema minimalizmu i skladu.

Asimetrija je važan princip u japanskoj arhitekturi, koji se temelji na ideji da priroda nije simetrična i da prava lepota leži u nesavršenosti i jedinstvenosti. Ovaj koncept je u skladu sa estetskim pravilima kao što je “wabi-sabi”, koje ceni jednostavnost, skromnost, i prihvatanje prolaznosti i nesavršenosti.

U japanskim tradicionalnim kućama i vrtovima, asimetrija se koristi za stvaranje dinamičnih, ali harmoničnih prostora koji oponašaju prirodni pejzaž. Ovo može uključivati nepravilno raspoređene stubove, neujednačene krovove, ili nepravilno oblikovane staze u vrtu, što sve zajedno doprinosi osećaju spontanosti i prirodnog reda.

Genkan je tradicionalni japanski ulazni prostor koji služi kao prelazna zona između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Ovaj prostor se nalazi odmah na ulazu u kuću, često malo niže od ostatka poda. U genkanu, posetioci i ukućani skidaju obuću pre nego što uđu u glavni deo kuće, simbolizujući ostavljanje spoljašnjeg sveta i njegovih nečistoća iza sebe.

Genkan može biti opremljen različitim elemetima kao što su police za cipele, kuke za odlaganje kaputa i kišobrana, i klupa za sedenje. Ovaj običaj je odraz japanskog poštovanja prema čistoći i redosledu, kao i prema granicama ličnog prostora.

Karesansui, poznati i kao “suvi vrtovi” ili “vrtovi zen”, su poseban tip japanskih vrtova koji koriste kamenje, šljunak i pesak umesto vode i biljaka da bi stvorili minimalistički, ali duboko simbolički pejzaž. Ovi vrtovi često se nalaze u zen budističkim hramovima i služe kao prostori za meditaciju i kontemplaciju.

Kamenje i šljunak se pažljivo raspoređuju da evociraju prirodne elemente kao što su planine, ostrva ili tokovi vode, dok se pesak redovno grabi u pažljive obrasce koji simbolizuju talase ili tekuću vodu. Karesansui vrtovi su primer japanske sposobnosti da se složeni prirodni pejzaži svedu na njihovu suštinu, stvarajući prostor koji podstiče na unutrašnje promišljanje i smirenje.

Fusuma su klizne pregrade koje se koriste u tradicionalnim japanskim domovima za razdvajanje prostorija. Za razliku od shoji pregrada koje su prozirne, fusuma su obično neprozirne i često ukrašene slikama ili kaligrafijom. One su napravljene od drvenog okvira obloženog debelešim papirima ili tkaninama, što im omogućava da služe kao efikasan način za zatvaranje ili promenu konfiguracije prostora.

Fusuma pregrade mogu biti umetnička dela, sa detaljnim prikazima prirodnih scena, istorijskih priča ili floralnih motiva, čime dodatno obogaćuju estetiku prostora.

Onsen su prirodne termalne kupke koje su neodvojivi deo japanske kulture i arhitekture. Oni se često nalaze na lokacijama bogatim vulkanskim aktivnostima, gde prirodno vruća voda izvire iz zemlje. Onseni su cenjeni zbog terapeutskih svojstava svoje mineralne vode i služe kao mesto opuštanja i obnove.

Tradicionalno, onseni su dizajnirani sa velikim poštovanjem prema okolnom pejzažu, omogućavajući korisnicima da se potpuno urone u prirodu dok uživaju u toploj vodi. Osim toga, onseni su često deo većih kompleksa koji uključuju smještaj, restorane i druge sadržaje, što ih čini popularnim destinacijama za odmor i opuštanje.

Engawa se odnosi na pokriveni prolaz ili verandu koja obilazi spoljašnji deo tradicionalne japanske kuće. Ovaj prostor deluje kao međuprostor između unutrašnjosti kuće i spoljašnjeg sveta, pružajući mesto za odmor i uživanje u pogledu na vrt ili okolinu.

Engawa često ima klizna vrata ili prozore koji se mogu otvoriti, stvarajući fluidnu granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Ovo ne samo da omogućava prirodno osvetljenje i ventilaciju, već i naglašava japansku težnju ka harmoniji s prirodom, dopuštajući elementima kao što su svetlost, vazduh i čak povremena kiša da postanu deo dnevnog iskustva stanovanja.