Napoleon Bonaparta: 10 neobičnih detalja iz njegovog života

Da li znate… da se jedan od najpoznatijih citata koji se pripisuje Napoleonu Bonaparti, “Od velikog do smešnog je samo jedan korak,” možda zapravo I nije njegov?

Ovaj citat se često povezuje sa njegovim povlačenjem iz Rusije 1812. godine, kada je njegova vojska pretrpela ogromne gubitke i Napoleon je bio primoran da se povuče.

Međutim, postoji malo dokaza da je Napoleon zaista izgovorio ove reči. Iako se one često pripisuju njemu, neki istoričari veruju da bi to mogao biti apokrifan citat – rečenica koja mu je naknadno pripisana, ali bez potvrde iz pouzdanih izvora. Ova neizvesnost samo dodaje sloj mistike oko njegovog lika i dela, ostavljajući prostor za spekulacije o tome kako su njegove reči mogle biti interpretirane ili izmišljene od strane njegovih sledbenika i kritičara.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta bio kratkovid, što je značilo da je imao problem sa vidom na daljinu?

Ova činjenica je posebno zanimljiva s obzirom na njegovu vojnu karijeru, gde je precizno posmatranje terena i neprijateljskih položaja bilo ključno za uspeh.

Napoleonov problem sa vidom nije bio javno poznat za vreme njegovog života, ali se kasnije otkrilo da je često koristio dvoglede kako bi bolje video na bojištu. Njegova sposobnost da vodi vojske uprkos ovom hendikepu dodatno naglašava njegovu briljantnost kao vojskovođe. Kratkovidost ga nije omela u donošenju strateških odluka koje su ga učinile jednim od najpoznatijih vojnih lidera u istoriji.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta bio opsednut mirisima i imao je izraženu sklonost ka korišćenju kolonjske vode?

Napoleon je voleo sveže i aromatične mirise, posebno one sa notama citrusa i lavande. Kolonjska voda nije bila samo deo njegove svakodnevne higijene, već je predstavljala i njegov način da se oseća osveženo i samouvereno tokom stresnih situacija.

Priča se da je Napoleon trošio nekoliko boca kolonjske vode mesečno, čak i tokom svojih vojnih kampanja. Njegova opsesija mirisima nije bila ograničena samo na kolonjsku vodu – takođe je voleo parfemisane maramice i druge mirisne proizvode. Ova fascinacija mirisima govori o njegovoj želji da uvek ostavi snažan utisak, kako na bojnom polju, tako i u društvenom životu.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta nosio otrovnu pilulu sa sobom tokom svojih vojnih pohoda, namenjenu za samoubistvo u slučaju zarobljavanja?

Ova pilula, koju je Napoleon uvek nosio, bila je deo njegovog plana da izbegne poniženje i zarobljeništvo ukoliko bi situacija na bojištu postala beznadežna.

Međutim, kada je Napoleon uzeo ovu pilulu nakon katastrofalnog poraza u Rusiji 1812. godine, doživeo je neugodno iznenađenje. Pilula je bila previše stara i izgubila je svoju toksičnost, što je rezultiralo samo mučninom, ali ne i smrću. Ovaj događaj je samo dodatno osvetlio dramatičnost njegovog života – čak ni plan za beg od zarobljavanja nije išao kako je planirano.

Ova anegdota pruža uvid u Napoleonovu odlučnost i spremnost da izbegne sudbinu poraženih, ali i u ironičnu stranu njegovih pokušaja da kontroliše sopstvenu sudbinu. Njegov neuspeh da okonča svoj život na ovaj način, mnogi tumače kao sudbinski znak da mu je suđeno da se suoči sa posledicama svojih postupaka.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta bio strastveni čitalac i ljubitelj književnosti?

Iako ga istorija pamti pretežno kao vojskovođu i političara, Napoleon je imao duboku ljubav prema knjigama. Gde god da je putovao, nosio je sa sobom impresivnu biblioteku, koja je sadržala preko 100 knjiga, pažljivo odabranih da mu pruže intelektualnu stimulaciju tokom dugih vojnih pohoda.

Njegova zbirka knjiga obuhvatala je dela velikih autora kao što su Homer, Cezar, Plutarh, Volter i drugi, čija su dela oblikovala njegov pogled na svet i politiku. Napoleon je verovao da je obrazovanje ključ moći i često je govorio da je njegovo poznavanje istorije i književnosti ono što mu je omogućilo da postane tako uspešan lider.

Čak i u trenucima najvećeg stresa, Napoleon bi pronalazio utehu u čitanju, što je bio način da se opusti i pronađe inspiraciju. Ova ljubav prema knjigama dodatno osvetljava njegov kompleksan karakter – iza vojnog stratega stajao je čovek dubokih intelektualnih interesa, koji je verovao u moć reči i znanja.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta bio ključni arhitekta modernog pravnog sistema, poznatog kao Napoleonov kodeks?

Ovaj zakonik, službeno nazvan Građanski zakonik Francuske (Code civil des Français), uspostavljen je 1804. godine i predstavlja jednu od najvažnijih pravnih reformi u istoriji. Napoleonov kodeks je bio revolucionaran jer je konsolidovao raznolike i često protivurečne zakone Francuske u jedinstven i koherentan pravni sistem.

Pre uvođenja Napoleonovog kodeksa, Francuska je bila pravno razjedinjena zemlja, sa različitim zakonima koji su važili u različitim regionima, često zasnovanim na lokalnim običajima, feudalnim zakonima i kanonskom pravu. Ovaj pravni haos otežavao je efikasno funkcionisanje države, posebno nakon Francuske revolucije, koja je srušila stare društvene strukture. Napoleon je prepoznao potrebu za jedinstvenim pravnim sistemom koji bi obezbedio pravnu jednakost, zaštitu privatne svojine i građanske slobode za sve građane.

Napoleonov kodeks je imao nekoliko ključnih principa. Prvo, uspostavio je načelo jednakosti pred zakonom, eliminisavši privilegije koje su ranije uživali plemstvo i sveštenstvo. Drugo, propisao je jasna pravila o ugovorima, nasleđivanju, braku i razvodu, pružajući građanima stabilan i predvidljiv pravni okvir za svakodnevni život. Treće, naglašavao je sekularni karakter države, odvajajući zakon od crkve.

Ovaj pravni sistem nije ostao ograničen samo na Francusku. Napoleonov kodeks je postao model za mnoge zemlje širom Evrope i sveta, uključujući Belgiju, Italiju, Nemačku, Švajcarsku, ali i zemlje Latinske Amerike. Njegov uticaj je i danas prisutan u pravnim sistemima mnogih država.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta imao neobičan fetiš – na kosu svoje supruge Žozefine?

Ova manje poznata činjenica otkriva jednu intimniju i možda iznenađujuću stranu Napoleonove ličnosti, koja se retko spominje u tradicionalnim biografijama.

Tokom svojih vojnih pohoda, Napoleon je često bio razdvojen od svoje voljene Žozefine, i u tim trenucima je pokazivao svoju emotivnu stranu kroz pisma koja joj je slao. U nekoliko tih pisama, Napoleon je molio Žozefinu da mu pošalje pramenove njene kose. Ovaj gest nije bio samo izraz ljubavi i nostalgije, već i simbol njegove duboke povezanosti sa njom, iako je njihov odnos bio sve samo ne jednostavan.

Za Napoleona, ti pramenovi kose nisu bili samo uspomena, već su predstavljali fizički deo njegove supruge, koji mu je donosio utehu u trenucima kada su bili razdvojeni. Ovaj fetiš na kosu otkriva koliko je Napoleon bio vezan za Žozefinu, uprkos brojnim izazovima u njihovom braku, uključujući njegove afere i politički pritisak koji je na kraju doveo do njihovog razvoda.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta imao ambiciozne planove da stvori veliko carstvo u Americi?

Pre nego što je prodao teritoriju Luizijane Sjedinjenim Američkim Državama 1803. godine, Napoleon je imao viziju da proširi francuski uticaj na severnoameričkom kontinentu.

Francuska je već imala značajne kolonijalne posede u Americi, a Napoleon je planirao da ih ojača i proširi, stvarajući tako novu francusku imperiju u Novom svetu. Međutim, ovaj san se brzo srušio zbog nekoliko ključnih faktora. Prvo, Haiti, tadašnja francuska kolonija, doživela je veliki ustanak robova koji je doveo do gubitka kontrole nad ostrvom. Ovo je značilo da je Francuska izgubila ključnu bazu u Karipskom moru, koja je trebala biti osnova za dalje ekspanzije.

Drugi važan faktor bili su ratovi u Evropi. Napoleon je bio prisiljen da usmeri većinu svojih resursa i vojske na evropske frontove, boreći se protiv koalicija koje su se formirale protiv njega. Suočen sa finansijskim i vojnim pritiscima, Napoleon je zaključio da je najbolje da proda teritoriju Luizijane kako bi prikupio sredstva za svoje ratne napore u Evropi.

Prodajom Luizijane za sumu od 15 miliona dolara, Napoleon je udvostručio teritoriju Sjedinjenih Država i praktično okončao francuske kolonijalne ambicije u Severnoj Americi. Ovaj čin, iako pragmatičan, označio je kraj Napoleonovih snova o velikom francuskom carstvu na američkom kontinentu.

Da li znate… da je Napoleon Bonaparta bio duboko fasciniran drevnim Egiptom i da je njegova egipatska kampanja imala mnogo veći cilj od pukog vojnog osvajanja?

Kada je Napoleon pokrenuo vojnu ekspediciju u Egipat 1798. godine, nije se radilo samo o vojnoj strategiji; on je želeo da donese prosvetiteljstvo i modernizaciju u ovu drevnu zemlju, ali i da izvuče prestiž za sebe i Francusku iz povezivanja sa slavom i misterijama faraona.

Tokom ove kampanje, Napoleon je sa sobom poveo veliki broj naučnika, inženjera, arheologa i umetnika – poznatih kao “savanti” – koji su proučavali egipatsku kulturu, istoriju i prirodne resurse. Ovi naučnici su sproveli mnoga istraživanja koja su dovela do velikih otkrića, od kojih je najpoznatije otkriće Rozeta kamena, koji je kasnije postao ključ za dešifrovanje hijeroglifa.

Napoleonova fascinacija Egiptom nije bila samo akademske prirode; on je ujedno video sebe kao naslednika velikih vojnih osvajača poput Aleksandra Velikog. Hteo je da se poveže sa slavnim vođama prošlosti i da ostavi trag u istoriji ne samo kao vojskovođa, već i kao pokrovitelj nauke i kulture.

Iako je egipatska kampanja vojno završila neuspehom, uticaj koji je ona imala na evropsku kulturu bio je ogroman. Napoleonova ekspedicija pokrenula je pravu “egiptomaniju” u Evropi, koja je inspirisala umetnike, pisce i arhitekte. Na ovaj način, Napoleon je, čak i bez osvajanja Egipta, uspeo da ostavi dubok i trajan utisak na svet.

Da li znate… da postoje različite teorije o uzroku smrti Napoleona Bonaparte?

Iako je zvanična verzija da je umro od raka želuca 5. maja 1821. godine, mnogi istoričari i istraživači su tokom godina iznosili alternativne teorije koje sugerišu da bi uzrok njegove smrti mogao biti nešto drugo, pa čak i trovanje.

Zvanična autopsija, koju je obavio Napoleonov lični lekar, potvrdila je prisustvo čira i raka želuca, što se uklapa sa simptomima koje je Napoleon ispoljavao u poslednjim mesecima života, kao što su bolovi u stomaku, povraćanje i slabost. Međutim, skeptici su primetili da je Napoleon imao neuobičajeno visok nivo arsena u svojoj kosi, što je otkriveno analizama koje su sprovedene mnogo kasnije, u 20. veku.

Neki veruju da je arzen, koji je u to vreme bio prisutan u tapetama, bojama i kozmetici, mogao biti slučajni uzrok njegove smrti. Drugi, pak, smatraju da bi Napoleon mogao biti namerno otrovan od strane svojih britanskih stražara ili čak njegovih bliskih saradnika, u pokušaju da ga uklone iz političke igre. Misterija oko uzroka njegove smrti i danas ostaje neodgonetnuta, dodajući još jedan sloj intrige i fascinacije ovom istorijskom ličnosti.