10 zanimljivost o filmu Bilo jednom u Holivudu (Once Upon a Time in Hollywood)

Jedan od najupečatljivijih aspekata filma Bilo jednom u Holivudu  (Once Upon a Time in Hollywood) jeste verna rekonstrukcija Los Anđelesa iz 1969. godine. Tarantino je poznat po svom perfekcionizmu, pa je ovaj projekat bio prava poslastica za produkcijski tim. Mnogi bioskopi, prodavnice, bilbordi i ulice, koji su davno nestali ili promenjeni, morali su da budu oživljeni na ekranu.

Jedan od primera je legendarni Cinerama Dome, kultni bioskop koji se pojavljuje u nekoliko scena. Tarantino je insistirao na tome da se detalji kao što su fasade, neonski natpisi i plakati tog vremena što vernije prikažu. Takođe, u scenama vožnje kroz grad, produkcijski tim je koristio klasične automobile, autentične reklame i čak simulirao ulično osvetljenje iz šezdesetih. Ovaj trud rezultirao je nostalgičnom atmosferom, koja je oduševila kako publiku tako i filmske kritičare.

Lik Cliff Bootha, koga igra Brad Pitt, izazvao je mnoštvo diskusija zbog svoje intrigantne i misteriozne prošlosti. Jedan od najkontroverznijih elemenata filma je pitanje da li je Cliff zaista ubio svoju suprugu, što se samo nazire u kratkoj i humoristički intoniranoj sceni.

Prema glasinama, Tarantino i Pitt su zajedno radili na razvoju ovog dela priče, ali bez eksplicitnog odgovora. Tarantino je navodno dao Pittu slobodu da osmisli detalje Cliffove prošlosti, koje su ostali deo njihove privatne interpretacije. Čak ni ostali članovi ekipe nisu znali šta je prava istina, jer je reditelj želeo da ovaj element ostane misterija. Ova odluka je doprinela da lik postane još složeniji i intrigantniji, a publika je mogla sama da odluči u šta da veruje.

Jedna od scena koja je izazvala najviše reakcija bila je borba između Cliff Bootha i Bruce Leeja, koju su mnogi smatrali uvredljivom za nasleđe slavnog majstora borilačkih veština. U sceni, Bruce Lee (koga igra Mike Moh) deluje arogantno, a Cliff Booth ga lako savlada u fizičkom obračunu.

Bruceova porodica, predvođena njegovom ćerkom Shannon Lee, kritikovala je način na koji je predstavljen. Tvrdili su da je scena ismevala njegovu ličnost i doprinos borilačkim veštinama. Tarantino je, međutim, branio svoj stav, navodeći da je Lee poznat po svom samouverenom stavu i da je ovo umetnička interpretacija za potrebe filma.

Iako je scena polarizovala publiku, njen humoristički ton i intenzivna koreografija učinili su je jednom od najzapamćenijih u filmu. Ova scena takođe je otvorila širu raspravu o Tarantinovom stilu i njegovoj sklonosti da reinterpretira istorijske ličnosti na nekonvencionalan način.

Jedna od najspektakularnijih scena u filmu Once Upon a Time in Hollywood jeste ona u kojoj Rick Dalton koristi bacač plamena kako bi “rešio problem”. Iako bi mnogi pomislili da je ova scena urađena uz pomoć specijalnih efekata, istina je daleko impresivnija. Leonardo DiCaprio zaista je rukovao pravim bacačem plamena tokom snimanja.

Quentin Tarantino je poznat po svom insistiranju na autentičnosti, što često znači korišćenje stvarnih rekvizita umesto digitalnih efekata. Kako bi bezbedno izveo scenu, DiCaprio je prošao specijalnu obuku za rukovanje ovim opasnim oružjem. Ekipa na setu morala je da preduzme stroge mere bezbednosti, uključujući prisustvo vatrogasaca i dodatnih tehničara, kako bi se osigurala sigurnost svih prisutnih.

Ovaj detalj je dodatno pojačao osećaj realizma u filmu i doprineo tome da ova scena postane jedna od najzapamćenijih, naročito zbog kombinacije humora i napetosti koja ju je pratila. DiCapriova posvećenost ovom zadatku još jednom je pokazala njegovu profesionalnost i spremnost da ide iznad očekivanja.

Jedan od najdirljivijih elemenata filma je način na koji je Quentin Tarantino odlučio da oda počast Sharon Tate, tragično preminuloj glumici. Margot Robbie, koja igra Sharon, uložila je ogroman trud da njen lik učini što autentičnijim, a u tome joj je pomogla i porodica Tate. Naime, Margot je tokom snimanja nosila prave komade nakita koji su nekada pripadali Sharon Tate, uključujući narukvicu i minđuše.

Osim toga, Margot Robbie je proučavala stare snimke i intervjue kako bi što vernije dočarala Sharonin nežan i optimističan duh. Njena porodica, posebno Sharonina sestra Debra Tate, pohvalila je ovaj pristup i izrazila zahvalnost Tarantinu što je lik Sharon prikazan s poštovanjem i toplinom.

Jedna od najupečatljivijih scena, u kojoj Sharon ulazi u bioskop kako bi gledala svoj film, odslikava ovu pažnju prema detaljima. Margot Robbie je u ovoj sceni uspela da na ekranu dočara ljubav prema životu i radost koju je Sharon zračila, čime je dodatno obogatila emotivnu dubinu filma.

Quentin Tarantino je poznat po svom stavu protiv prekomerne upotrebe CGI-a (računarski generisanih efekata). Međutim, film Bilo jednom u Holivudu  (Once Upon a Time in Hollywood)  predstavljao je izuzetak u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Kako bi oživeo Los Anđeles iz 1969. godine, Tarantino je morao da se osloni na CGI, posebno kada su u pitanju znamenitosti koje više ne postoje.

Digitalna tehnologija korišćena je za rekonstrukciju poznatih lokacija kao što su restorani, bioskopi i ulični pejzaži koji su nestali ili su promenjeni tokom decenija. Iako je CGI bio neophodan, Tarantino je i dalje zadržao kontrolu nad detaljima, koristeći kompjuterske efekte samo tamo gde nije bilo moguće fizički rekonstruisati scene.

Ovaj balans između praktičnih efekata i CGI-a omogućio je filmu da ostane veran Tarantinovom prepoznatljivom stilu, dok je istovremeno pružio publici autentičan vizuelni doživljaj jednog izgubljenog vremena. Kritičari su posebno pohvalili način na koji je CGI korišćen – diskretno, ali efektno, čime je dodatno istaknuta nostalgija koja prožima ceo film.

Jedan od najsnažnijih trenutaka filma je pojavljivanje Charlesa Mansona, kojeg tumači Damon Herriman. Manson se pojavljuje samo u jednoj sceni, kada dolazi na imanje gde su ranije živeli Terry Melcher i Candice Bergen, sada dom Sharon Tate i Romana Polanskog. Iako ova scena ima snažan efekat, prvobitno je planirano da Manson ima mnogo veći prostor u priči.

Quentin Tarantino je snimio dodatne scene koje su istraživale Mansonovu manipulativnu ličnost i njegovu interakciju sa članovima njegove sekte. Međutim, tokom montaže, Tarantino je odlučio da skrati njegovo prisustvo kako bi fokus ostao na Ricku Daltonu i Cliffu Boothu. Na ovaj način, priča zadržava svoj balans između nostalgije za zlatnim dobom Holivuda i mračnih događaja koji su označili kraj te ere.

Ove izbrisane scene postale su predmet rasprava među fanovima, a neki se nadaju da će ih jednog dana videti u nekom proširenom izdanju filma. Herriman je kasnije izjavio da mu je rad na ovom liku bio fascinantan, iako je njegovo vreme na ekranu svedeno na minimum.

Leonardo DiCaprio, jedan od najplaćenijih glumaca današnjice, napravio je neočekivan potez kada je odlučio da smanji svoj uobičajeni honorar za film Bilo jednom u Holivudu  (Once Upon a Time in Hollywood). DiCaprio je želeo da učestvuje u projektu bez ugrožavanja budžeta, kako bi omogućio Tarantinu da snimi film tačno onako kako je zamislio.

Prema izveštajima, DiCaprio je smatrao da je ovo jedinstvena prilika da sarađuje ne samo sa Tarantinom već i sa Brad Pittom, glumcem s kojim je retko imao prilike da deli ekran. Njegova posvećenost projektu govori o tome koliko je verovao u priču i njen potencijal da ostavi trajan utisak na publiku i filmsku industriju.

Ovaj gest pokazuje DiCapriovu profesionalnost i spremnost da stavi umetničku viziju iznad finansijske koristi, što je retkost u savremenom Holivudu. Na kraju, ovaj potez se isplatio jer je film postao veliki hit, a njihova saradnja postala nezaboravna.

Jedan od najupečatljivijih elemenata filma je performans Brad Pitta u ulozi Cliff Bootha, za koju je osvojio Oskara za najbolju sporednu ulogu. Jedan od ključnih trenutaka njegovog nastupa bio je delimično improvizovan. Naime, scena u kojoj Cliff hrani svog psa Brandy, koristeći specijalnu hranu i komandujući mu s preciznošću, nije u potpunosti bila deo originalnog scenarija.

Tarantino je tokom snimanja dopustio Pittu da slobodno prilagodi svoje ponašanje u interakciji sa psom. Pittova opuštenost, humor i prirodan način na koji je izgradio odnos sa Brandy učinili su ovu scenu autentičnom i neodoljivom za publiku. Ova scena dodatno je obogatila lik Cliff Bootha, pokazujući njegovu složenost – kombinaciju grubosti i brižnosti.

Uloga Cliff Bootha postala je jedno od najomiljenijih ostvarenja Brad Pitta, a improvizacija mu je donela ne samo nagrade već i dodatno poštovanje publike i kritike.

Bilo jednom u Holivudu  (Once Upon a Time in Hollywood) nije samo priča o Holivudu šezdesetih godina, već i intimna posveta Quentinovom detinjstvu. Tarantino je odrastao u Los Anđelesu u vreme kada su bioskopi, reklame i popularna kultura oblikovali duh tog doba. Lik Ricka Daltona inspirisan je glumcima koji su u to vreme bili na prelazu između zvezdanog statusa i zaborava, dok je Cliff Booth osmišljen kao oličenje holivudskih kaskadera koje je Tarantino oduvek poštovao.

Poseban detalj su radio džinglovi i reklame, koji su direktno preuzeti iz Tarantinovih sećanja. Njegova ljubav prema ovim elementima vidljiva je u svakom kadru filma. Čak je i soundtrack pažljivo biran kako bi evocirao osećaj vremena. Film je, u suštini, lična priča o vremenu i mestu koje su oblikovali Tarantina, dok istovremeno predstavlja univerzalnu poruku o prolaznosti slave i snazi prijateljstva.

Ova emotivna dubina daje filmu posebnu težinu i čini ga jednim od najličnijih Tarantinovih ostvarenja.