10 neobičnih i manje poznatih fobija za koje niste čuli

Ablutofobija – Strah od kupanja, pranja ili čišćenja. Ablutofobija je relativno retka fobija, ali može imati ozbiljne posledice na ličnu higijenu osobe. Zanimljiva činjenica je da se često razvija u detinjstvu nakon negativnog iskustva sa vodom. Lečenje uključuje postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju strah, uz podršku terapeuta.

Anuptafobija – Strah od samoće. Osobe sa anuptafobijom često osećaju intenzivan strah od ideje da nikada neće pronaći partnera. Statistike pokazuju da je ovaj strah češći  kod žena nego kod muškaraca. Terapija fokusirana na povećanje samopouzdanja i razbijanje negativnih uverenja o samoći pokazala se kao efikasna

Chrometofobija – Strah od novca. Ovaj strah može biti usmeren na sam novac ili na transakcije koje uključuju novac. Iako zvuči neobično, chrometofobija može ozbiljno uticati na sposobnost osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu. Lečenje obuhvata kognitivno-bihevioralnu terapiju, koja pomaže u preispitivanju i menjanju misli koje izazivaju strah.

Dendrofobija – Strah od drveća. Dendrofobija je fobija koja može zvučati neobično, ali za osobe koje je doživljavaju predstavlja vrlo stvaran i često ograničavajući strah. Ovaj strah može biti posebno izražen u šumama ili parkovima, ali čak i pojedinačna stabla mogu izazvati intenzivnu anksioznost.

Zanimljivo je da dendrofobija ponekad proizlazi iz dubljih strahova, kao što su strah od izolacije ili strah od insekata koji mogu živeti u drveću. U nekim slučajevima, može biti povezana sa traumatičnim iskustvima vezanim za drveće, kao što su nesreće ili prirodne katastrofe.

Lečenje dendrofobije često uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT), koja pomaže u identifikaciji i promeni negativnih misli koje doprinose fobiji. Tehnike postepene ekspozicije takođe mogu biti korisne, pri čemu se osoba postepeno i kontrolisano izlaže drveću ili šumskim okruženjima, počevši od manje zastrašujućih situacija.

Efebifobija – Strah od tinejdžera. Ova fobija može značajno uticati na socijalne interakcije i profesionalni život pojedinaca, posebno onih koji rade u obrazovnom sistemu ili u sektorima koji direktno ciljaju mlade kao što su marketing i zabava.

Zanimljivo je da efebifobija nije samo rezultat negativnih iskustava sa mladima, već može biti i odraz dubljih strahova povezanih sa starenjem, gubitkom kontrole ili nesigurnošću u vlastite autoritete. Lečenje često uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju za preispitivanje i promenu negativnih pretpostavki o mladima, kao i tehnike za izgradnju samopouzdanja u interakcijama sa tinejdžerima.

Fobofobija – Strah od straha samog, što može izgledati kao začarani krug za one koji pate od ove fobije. Osobe sa fobofobijom mogu postati prekomerno zabrinute ili opsednute idejom da će doživeti strah ili anksioznost, što samo po sebi stvara stanje pojačane anksioznosti.

Fobofobija može biti posebno izazovna za lečenje jer se osnova straha nalazi u samom iskustvu straha, što zahteva pristup koji se fokusira na opšte tehnike upravljanja anksioznošću, učenje relaksacionih tehnika kao što su duboko disanje i meditacija, te rad na izgradnji otpornosti na stres

Geniofobija – Strah od brade može zvučati neobično, ali za one koji pate od geniofobije, brade mogu izazvati intenzivan osećaj nelagode ili čak panike. Ovaj strah može biti povezan sa negativnim iskustvima ili kulturnim stereotipima koji povezuju brade sa određenim negativnim osobinama ili opasnostima.

Lečenje geniofobije obično uključuje metode desenzitizacije, gde se osoba postepeno i kontrolisano izlaže onome što izaziva strah (u ovom slučaju, bradama), kako bi se smanjila reakcija straha. Terapeuti mogu koristiti slike, video snimke, a kasnije i direktnu interakciju sa osobama koje imaju bradu, u kontrolisanom okruženju.

Heliophobia – Strah od sunca često proizilazi iz zabrinutosti za zdravstvene rizike povezane sa izlaganjem suncu, kao što su opekotine od sunca i rizik od kožnog raka, ali može prerasti u iracionalni strah koji utiče na svakodnevni život i aktivnosti.

Osobe sa heliofobijom mogu nositi prekomerno zaštitnu odeću, izbegavati izlazak napolje po sunčanom vremenu ili čak razviti simptome anksioznosti pri pomisli na izlaganje suncu. Terapijski pristupi uključuju rad na kognitivnim distorzijama povezanim sa sunčevom svetlošću, postepenu ekspoziciju svetlosti u kontrolisanim uslovima, i učenje zdravih navika zaštite od sunca.

Ideofobija – Strah od ideja ili misli. Ova relativno neobična fobija manifestuje se kao intenzivan strah ili anksioznost prema složenim mislima, idejama ili filozofskim konceptima. Osobe koje pate od ideofobije mogu se osećati preopterećeno ili čak doživeti napade panike kada se suoče sa zahtevnim intelektualnim zadatcima ili dubokim razmišljanjima. Zanimljivo je da ovaj strah može biti povezan sa strahom od neuspeha ili strahom od suočavanja sa vlastitim uverenjima i vrednostima.

Lečenje ideofobije zahteva pristup koji se fokusira na postepeno izlaganje i suočavanje sa izvorom straha u kontrolisanom okruženju. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) se pokazala posebno efikasna, jer pomaže pojedincima da prepoznaju i izazovu iracionalne misli koje doprinose njihovoj anksioznosti. Pored toga, tehnike opuštanja kao što su duboko disanje i meditacija mogu pomoći u smanjenju opšteg nivoa anksioznosti.

Nomofobija – Strah ostati bez mobilnog telefona.

Nomofobija, skraćenica od “no mobile phone phobia”, postaje sve prisutnija u današnjem društvu, gde mobilni telefoni igraju centralnu ulogu u našim svakodnevnim životima. Ova fobija obuhvata intenzivan strah ili anksioznost kod same pomisli na gubitak pristupa mobilnom telefonu, bilo zbog prazne baterije, zaboravljanja uređaja kod kuće, ili gubitka signala.

Istraživanja pokazuju da veliki procenat populacije, posebno među mladima, pokazuje znakove nomofobije. Neke studije sugeriraju da više od 50% korisnika mobilnih telefona iskusi neki oblik anksioznosti kada su odvojeni od svojih uređaja.

Osim anksioznosti, simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, nervozu, razdražljivost i u nekim slučajevima, fizičke simptome poput glavobolje ili mučnine kada osoba nije u mogućnosti da koristi svoj telefon.