10 zanimljiosti o Francuskoj Legiji Stranaca

Legija stranaca, poznata kao i Francuska legija, osnovana je 10. marta 1831. godine kraljevskim dekretom kralja Luja Filipa. Cilj osnivanja bio je da se omogući strancima da služe u francuskoj vojsci, dok se istovremeno sprečava njihovo uključivanje u domaću politiku. Legija je brzo stekla reputaciju kao elitna vojna jedinica, privlačeći regrute iz celog sveta spremne da se bore u najtežim uslovima za francuske interese, počevši od kolonijalnih ratova u Alžiru do mirovnih misija širom sveta.

Zvanični simbol Francuske legije je granata sa sedam plamenova, koja simbolizuje snagu i moć ove elitne jedinice. Ovaj simbol je ukomponovan u legijski grb i na njemu dominira i pojavljuje se na većini insignija i zastava. Legijin moto “Legio Patria Nostra” (Legija je naša domovina) odražava duboku lojalnost i pripadnost koju legionari osećaju prema svojoj jedinici, bez obzira na svoje etničko ili nacionalno poreklo. Moto ističe koncept da legionari nalaze svoj novi identitet i domovinu unutar legije.

U svojim početcima, Legija stranaca je bila poznata kao mesto gde mogu da se nađu oni koji žele da pobegnu od svoje prošlosti. Bez obzira na kriminalne dosijee, sumnjive poslovne transakcije ili status dezertera iz vojski svojih zemalja, Legija je pružala novi identitet i šansu za novi početak. U to doba, proces prijema bio je prilično jednostavan i sa minimalnim proverama, što je omogućavalo gotovo svakome da se priključi, pod uslovom da je spreman na teške izazove vojničkog života.

Međutim, u savremenom dobu, Legija je značajno pooštrila svoje standarde. Sada se od kandidata zahteva prolazak kroz niz rigoroznih testova koji uključuju fizičku kondiciju, inteligenciju i psihološku stabilnost. Ovaj promenjeni pristup ima za cilj osiguranje da se u redove Legije priključuju samo oni najodlučniji i najmotivisaniji pojedinci koji mogu izdržati zahtevnu prirodu vojničkog života.

Legija stranaca pruža izuzetnu priliku svojim vojnicima. Do sada je legijom prošlo stranaca iz 138 zemalja sveta i bilo im je omogućeno da steknu francusko državljanstvo. Nakon tri godine časne službe, legionari imaju pravo da podnesu zahtev za državljanstvo, ali postoji i brži put do državljanstva za one koji su ranjeni u borbi.

Prema pravilu “Francuski po prolivenoj krvi” (Français par le sang versé), svaki legionar koji je ranjen na bojištu automatski dobija pravo na francusko državljanstvo kao priznanje za njegovu žrtvu i doprinos Francuskoj. Ova politika naglašava duboku povezanost između legije i Francuske, smatrajući da je krv prolivena u odbrani zemlje ultimativni izraz lojalnosti i pripadnosti.

Proces regrutacije u Francusku legiju je rigorozan i koncipiran da izabere samo one najotpornije i najodlučnije kandidate. Postupak započinje podnošenjem prijave u jednom od regrutacionih centara Legije, kojih ima širom Francuske. Nakon inicijalne registracije, kandidati prolaze kroz niz fizičkih i psiholoških testova koji uključuju medicinske preglede, sportske testove, psihološke intervjue i sigurnosne provere.

Uspešni kandidati zatim prelaze na četvoromesečni osnovni trening u regrutnom centru u Castelnaudaryju. Ovaj period obuke je izuzetno zahtevan i fokusiran je na fizičku kondiciju, vojničke veštine, oružje, taktike i preživljavanje. Takođe, veliki naglasak stavlja se na učenje francuskog jezika, što je ključno za uspeh u daljoj karijeri unutar legije.

Nakon osnovne obuke, regruti polažu zakletvu i zvanično postaju deo Francuske legije. Nakon toga, oni su raspoređeni u različite jedinice i specijalizacije na osnovu svojih veština, interesovanja i potreba legije. Specijalizovani treninzi mogu uključivati padobranstvo, ronjenje, planinarenje, i mnoge druge oblasti.

Kepi Blanc, ili bela kapa, postala je jedan od najistaknutijih i najprepoznatljivijih simbola Francuske legije. Ova bela kapa se dodeljuje legionarima na kraju njihove četvoromesečne osnovne obuke, tokom ceremonije koja se odvija u legijskom kampu u Castelnaudaryju, u Francuskoj. Ceremonija predstavlja ključan trenutak u životu svakog legionara, označavajući njihov prelazak iz statusa regruta u pravog legionara.

Kepi Blanc ne samo da simbolizuje završetak intenzivnog perioda obuke, već i novi početak u Legiji, gde regruti postaju deo bratstva koje ceni hrabrost, disciplinu i lojalnost.

Bitka kod Camaróna, koja se odigrala 30. aprila 1863. godine, predstavlja jedan od najlegendarnijih momenata u istoriji Francuske legije. Tokom francuske intervencije u Meksiku, mala grupa od 65 legionara pod vodjstvom kapetanom Jeanom Danjouom našla se u okruženju 2,000 meksičkih vojnika. Uprkos nemogućim uslovima, legionari su odlučili da se bore do kraja. Kapetan Danjou, koji je poginuo tokom bitke, ostavio je svoju drvenu ruku koja je postala simbol izdržljivosti i žrtve.

Na kraju, preživela su samo dvojica legionara, koji su se predali nakon što su potrošili svu  municiju. Uslov predaje je bio da zadrže oružje i da sahrane mrtve. Ovaj događaj je postao simbol legijske hrabrosti i požrtvovanosti, i svake godine se obeležava kao deo Cameronskog dana, koji slavi legijski duh i odanost.

Francuska legija stranaca organizovana je u nekoliko regimenti koje su raspoređene širom sveta, u skladu sa strateškim potrebama Francuske. Legija uključuje inženjerske, kavaljerijske i padobranske jedinice, kao i više pukova pešadije. Svaki od pukova ima svoj specifičan zadatak i specijalizaciju, jedni od najpoznatijih pukova su:

• Prvi Puk stranaca (1er Régiment Étranger)
  Osnovan 1841. godine, ovaj puk je mehanizovana pešadija i služi kao osnovna jedinica za obuku i logistiku Legije. Sedište mu je u Aubagneu, u Francuskoj.
• Drugi Puk padobranaca stranaca (2e Régiment Étranger de Parachutistes)
  Ovaj puk je elitna padobranska jedinica Legije, specijalizovana za brze reakcije i operacije iz vazduha. Baziran je u Kalviju na Korsici.
• Treci Puk stranaca inžinjeraca (1er Régiment Étranger de Génie)
  Stacioniran u Laudunu, ovaj puk se fokusira na inženjerske zadatke, uključujući izgradnju i održavanje infrastrukture u teškim uslovima.
• Četvrti Puk kavaljerije stranaca (1er Régiment Étranger de Cavalerie)
  Osnovan 1921. godine, ovaj puk je jedina oklopna jedinica unutar Legije i nalazi se u Orangeu, u Francuskoj. Oni upravljaju tenkovima i drugim oklopnim vozilima.
• Peti Puk stranaca inžinjeraca (2e Régiment Étranger de Génie)
  Baziran u Saint Christolu, ovaj puk je takođe fokusiran na inženjerske zadatke, radeći na izgradnji vojnih objekata i razminiranju.
• Šesti Puk stranaca (3e Régiment Étranger d’Infanterie)
  Ovaj puk je stacioniran u Francuskoj Gvajani i odgovoran je za održavanje sigurnosti u ovoj prekomorskoj teritoriji Francuske.
• Sedmi Puk stranaca (4e Régiment Étranger)
  Ovaj puk je centar za obuku svih regruta Legije i nalazi se u Castelnaudaryju. On je ključna jedinica za osnovnu i naprednu obuku legionara.
• Osmi Puk stranaca (13e Demi-Brigade de Légion Étrangère – 13 DBLE)
  Polupuk koji je sada stacioniran u Džibutiju, poznat je po svojoj ulozi tokom Drugog svetskog rata i svojoj fleksibilnosti u mirovnim i ratnim misijama.

Ova struktura omogućava Legiji da efikasno reaguje na različite vojne i sigurnosne izazove širom sveta, istovremeno održavajući visok nivo obuke i spremnosti svojih jedinica.

Uprkos teškim uslovima, godišnje hiljade kandidata pristupa Francuskoj legiji. Plata za legionare je relativno niska, otprilike 1450 eura mesečno u prve dve godine, što je manje nego što zarađuje najniže rangirani vojnik u američkoj vojsci. Pored toga, beneficije koje legija nudi nisu privlačne, ali to ne odbija one željne avanture i izazova. Legionari su često raspoređeni u teške i opasne uslove, poput onih u Afganistanu i Maliju. Jedna od retkih pogodnosti je obilna dostupnost alkohola, čak i u ratnim zonama, što je deo kulture legije.

Kroz svoju dugogodišnju istoriju, Francuska legija se često nalazili na prvioj liniji fronta, prihvatajući rizik najviše žrtve. Legionari, koji dolaze iz različitih krajeva sveta, pristupaju Legiji sa znanjem da njihov život može biti izgubljen u dalekim zemljama, u zamenu za novi početak i bolji život. Pojedinci se često suočavaju sa izazovima i opasnostima koji prevazilaze uobičajene vojne dužnosti, što je odraz filozofije legije koja je, kako navodi članak iz “Vanity Fair”, transformisala besmisleno žrtvovanje u vrlinu.

Jedan iskusni legionar je objasnio Williamu Langewiescheu iz “Vanity Fair” svoj pogled na život i smrt u Legiji ovim rečima: “Ovako je,” rekao je, “nema smisla razumeti naš život. Vreme nije važno. Mi smo prašina sa zvezda. Mi smo ništa. Bilo da umreš sa 15 ili 79 godina, za hiljadu godina to nema nikakav značaj. Zato ne razmišljaj o svojim brigama o ratu.” Ove reči odražavaju filozofiju koja prevazilazi pojedinačni život i smrt, naglašavajući surovu realnost i fatalistički pristup koji mnogi legionari prihvataju tokom svoje službe.

• Osnovana 1831. godine – Francuska strana legija postoji više od 190 godina, čineći je jednom od najstarijih i najtradicionalnijih vojnih jedinica na svetu.
• 137 nacionalnosti – U Legiji služi 137 nacionalnosti, što je čini najinternacionalnijom vojnom formacijom na planeti.
• 900 legionara – Trenutno, legija broji oko 7.900 aktivnih vojnika, koji su raspoređeni u različitim pukovima i specijalizacijama.
• 11 osnovnih pukova – Legija se sastoji od 11 osnovnih pukova koji uključuju pešadiju, padobrance, inžinjeriju i kavaljeriju, raspoređene širom sveta.
• Četvoromesečni osnovni trening – Svaki regrut prolazi kroz intenzivni četvoromesečni osnovni trening pre nego što postane pravi legionar.
• €1.450 mesečno – Početna plata za novog legionara iznosi oko €1.450 mesečno, što je manje od plate novajlija u mnogim drugim vojskama.
• Godišnje se pridruži oko 3.000 regruta – Svake godine, oko 3.000 ljudi uspe da prođe strogi regrutacioni proces i pridruži se legiji.
• Dugogodišnja služba – Legionari se obično obavezuju na službu od 5 godina, mada mnogi ostanu duže da bi izgradili karijeru unutar legije.
• Svetski ratnici – Legija je učestvovala u preko 10 velikih ratova i mnogim manjim sukobima, uključujući Prvi i Drugi svetski rat, kao i nedavne operacije u Afganistanu i Maliju.
• 45 godina maksimalna starost za regrutaciju – Iako većina vojnih jedinica ima nižu starosnu granicu za regrutaciju, legionari mogu da se prijave sve do 45. godine, što omogućava širem spektru kandidata da postanu deo ove elitne grupe.
• 17 jezika se koristi u komunikaciji – Unutar legije se govori 17 različitih jezika, mada je francuski glavni i obavezan jezik koji svi legionari moraju naučiti tokom osnovne obuke.
• Preko 800.000 ljudi je služilo – Od osnivanja, preko 800.000 ljudi je postalo deo Francuske legije, služeći u različitim jedinicama i ove formacije.
• 70% legionara nisu Francuzi – Iako je Francuska legija deo francuskih oružanih snaga, oko 70% njenih članova su stranci, što dodatno potvrđuje njen međunarodni karakter.
• 4 kontinenta legionarskih baza – Legija ima svoje baze i jedinice stacionirane na četiri kontinenta, uključujući Evropu, Afriku, Južnu Ameriku i Aziju, što omogućava brzu reakciju na krize bilo gde u svetu.
• 3 godine do francuskog državljanstva – Legionari imaju pravo da apliciraju za francusko državljanstvo nakon samo tri godine službe, pod uslovom da su služili časno i bez prekršaja.
• Bezbednosni razlozi za prihvatanje pseudonima – Tokom regrutacije, kandidatima je dozvoljeno da koriste pseudonim, kako bi zaštitili svoj identitet iz bezbednosnih ili ličnih razloga.
• 6 meseci je minimalno vreme obuke za specijalizaciju – Nakon osnovnog treninga, legionari prolaze kroz dodatne obuke koje mogu trajati najmanje 6 meseci, u zavisnosti od izabrane specijalizacije i zahteva misije.
• 365 dana u godini, 24 sata dnevno – Legija je uvek na raspolaganju i spremna za akciju, sa svojim jedinicama koje su u pripravnosti širom sveta, svakog dana, svakog sata.