10 zanimljivosti o Mihajlu Pupinu

Mihajlo Pupin je 1924. godine dobio počasnu diplomu sa Univerziteta Kembridž, jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu. Ovo priznanje nije samo odraz njegovog izuzetnog doprinosa nauci i tehnologiji, već i međunarodnog ugleda koji je stekao kroz svoj rad. Počasne diplome sa Kembridža dodeljuju se samo osobama koje su ostvarile izuzetna dostignuća u svojim oblastima, a Pupinova diploma je dodatno potvrđivala njegov značaj u svetskoj naučnoj zajednici.

Tokom Prvog svetskog rata, Mihajlo Pupin je igrao ključnu ulogu kao naučni savetnik predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu. Njegova stručnost u elektrotehnici i telekomunikacijama bila je od velikog značaja za vojne operacije i komunikacije. Pored toga, Pupin je koristio svoj uticaj i veze da promoviše interese Srbije i njenih saveznika, radeći neumorno na jačanju veza između Srbije i SAD. Njegova savetodavna uloga nije bila ograničena samo na naučna pitanja, već je obuhvatala i političke i diplomatske aspekte.

Jedan od najneobičnijih načina na koji je Pupinov rad prepoznat jeste imenovanje asteroida po njemu – 12718 Mihalopupin. Ova čast dodeljuje se samo izuzetno zaslužnim naučnicima koji su ostavili trajan trag u svojim oblastima. Asteroid 12718 Mihalopupin otkriven je 1991. godine i njegovo ime služi kao večiti podsetnik na Pupinov doprinos nauci. Ovaj asteroid kruži između Marsa i Jupitera, a njegovo imenovanje je simbol globalnog priznanja Pupinovih inovacija i dostignuća u nauci.

Mihajlo Pupin je tokom svog života prijavio preko 34 patenata u oblasti telekomunikacija i elektrotehnike. Njegov najpoznatiji izum su Pupinove zavojnice (Pupin’s coils), koje su značajno poboljšale domet telefonskih linija. Ove zavojnice omogućile su prenos telefonskih signala na mnogo veće udaljenosti bez gubitka kvaliteta, što je bilo revolucionarno u to vreme. Pupinov rad na ovim zavojnicama postavio je temelje za modernu telekomunikacionu infrastrukturu, omogućavajući bolju i efikasniju komunikaciju širom sveta.

Pupin je bio izuzetno poštovan i u svojoj domovini Srbiji i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proveo veći deo svog života. Dobitnik je Ordena Svetog Save, jednog od najviših priznanja koje Srbija dodeljuje za izuzetne zasluge. U Americi, Pupin je dobio Edisonov zlatni medaljon, prestižno priznanje koje dodeljuje Američki institut inženjera elektrotehnike (AIEE). Ova priznanja reflektuju njegovo značajno doprinos nauci i tehnologiji, kao i njegovu ulogu u unapređenju odnosa između Srbije i SAD.

Pupinova autobiografija “Od pašnjaka do naučenjaka” (“From Immigrant to Inventor”) osvojila je Pulicerovu nagradu 1924. godine. U ovoj knjizi, Pupin detaljno opisuje svoj put od skromnog detinjstva u malom srpskom selu do postizanja vrhunskih naučnih i tehnoloških dostignuća u Americi. Knjiga ne samo da pruža uvid u njegov život i rad, već i inspiriše čitaoce pričom o upornosti, inovativnosti i predanosti. Pulicerova nagrada, jedno od najprestižnijih priznanja u svetu književnosti, dodatno potvrđuje značaj i uticaj Pupinove životne priče.

Jedan od najemotivnijih i najponosnijih trenutaka u Pupinovom životu desio se 28. jula 1918. godine, kada je u čast Mihajla Pupina srpska zastava zavijorila na Beloj kući u Vašingtonu. Ovaj događaj se desio, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Na savet svog prijatelja Mihajla Pupina, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Vudro Vilson, naredio je da se srpska zastava zavijori iznad Bele kuće i drugih javnih zgrada u Vašingtonu. Ovaj čin je bio simbol solidarnosti Amerikanaca sa srpskim narodom koji je pretrpeo velike patnje tokom rata​.

Predsednik Vilson je tom prilikom održao i govor u kojem je izrazio divljenje hrabrosti i odlučnosti srpskog naroda u njihovoj borbi za slobodu. Takođe je pozvao građane SAD da se u svojim crkvama mole za srpski narod i njihove saveznike, ističući zajedničke vrednosti slobode i nezavisnosti za koje su se obe nacije borile​.

Ovo je bio prvi put da je zastava jedne strane zemlje vijorila na Beloj kući, što je bio izuzetan gest priznanja i poštovanja prema Pupinovom doprinosu i radu.

Mihajlo Pupin je bio jedan od osnivača Američkog instituta inženjera elektrotehnike (AIEE) 1884. godine, koji je danas poznat kao Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE). IEEE je jedno od najvećih i najprestižnijih stručnih udruženja na svetu, sa više od 400.000 članova širom sveta. Pupinova uloga u osnivanju ovog udruženja bila je ključna za razvoj i širenje novih tehnologija i inovacija u oblasti elektrotehnike i elektronike. Pored toga, Pupin je bio aktivan član i drugih naučnih i tehničkih udruženja, gde je delio svoje znanje i iskustvo sa kolegama i mladim istraživačima.

Mihajlo Pupin je bio u redovnom dopisivanju sa nekim od najvećih umova njegovog vremena, uključujući Alberta Ajnštajna i Nikolu Teslu. Ova prepiska pokazuje koliko je Pupin bio cenjen u naučnoj zajednici. Njegova komunikacija sa Ajnštajnom obuhvatala je diskusije o teoriji relativiteta i drugim važnim naučnim temama. Sa Teslom je delio interesovanja za elektrotehniku i telekomunikacije, iako su ponekad imali različite pristupe i mišljenja. Ova dopisivanja su od velike važnosti jer pružaju uvid u intelektualne razmene između ovih velikana nauke i tehnike.

Nakon Prvog svetskog rata, Mihajlo Pupin je imao ključnu ulogu u političkim naporima da se Vojvodina pripoji Kraljevini Srbiji. Koristeći svoj uticaj i ugled u Americi, Pupin je lobirao kod američkih vlasti i međunarodnih organizacija za priznanje prava Srbije na teritorije koje su bile pod Austro-Ugarskom. Njegov doprinos u ovim pregovorima bio je od suštinskog značaja za postizanje povoljnih ishoda za Srbiju na mirovnoj konferenciji u Versaju. Pupinova politička i diplomatska aktivnost pokazuje njegovu posvećenost nacionalnim interesima Srbije.