10 zanimljivosti o sletanju na Mesec (Misija Apollo 11)

Apollo 11 bila je prva misija koja je omogućila ljudima da kroče na Mesec. Lansirana je 16. jula 1969. godine iz svemirskog centra Kenedi u Floridi. Ova misija predstavlja vrhunac svemirskog programa koji je pokrenut željom predsednika Džona F. Kenedija da se čovek pošalje na Mesec i bezbedno vrati na Zemlju pre kraja decenije. Astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins bili su deo ove istorijske avanture.

Nakon trodnevnog putovanja kroz svemir, Armstrong i Oldrin sleteli su na Mesec u lunarnom modulu, dok je Kolins ostao u komandnom modulu u orbiti oko Meseca.

Kada je Nil Armstrong 20. jula 1969. godine iz lunarnog modula “Eagel” zakoračio na Mesec, izgovorio je reči koje su postale legendarne: “Ovo je mali korak za čoveka, al jedan veliki skok za čovečanstvo.” Ovaj momenat nije samo istorijski za svemirska istraživanja, već je simbolizovao ljudsku sposobnost da prevaziđe granice mogućeg. Armstrong i Oldrin su proveli oko dva i po sata šetajući po Mesecu, postavljajući instrumente i eksperimente, te snimajući fotografije i video zapise.

Tokom svoje kratke šetnje po Mesecu, Armstrong i Oldrin su prikupili 21,5 kilograma materijala sa lunarnog tla, uključujući stene i prašinu. Ovi uzorci su kasnije prenešeni na Zemlju i analizirani u raznim naučnim laboratorijama. Analize su pružile neprocenjive informacije o sastavu i istoriji Meseca, potvrđujući da se Mesec sastoji od sličnih materijala kao Zemlja, ali bez znakova života. Ovi uzorci su igrali ključnu ulogu u razumevanju geološke prošlosti Meseca i formiranja solarnog sistema

Lunarni modul, poznat kao “Eagel”, bio je posebno dizajniran da transportuje astronauta sa komandnog modula, koji je ostao u orbiti, do površine Meseca. “Eagel” se sastojao od dve sekcije: spustne koja je sadržala raketne motore i opremu potrebnu za sletanje na Mesec, i usponu koja je omogućila astronautima da se ponovo pridruže komandnom modulu.

Nakon završetka misije na površini, uspona sekcija se odvojila od spustne i vratila astronaute u orbitu gde su se pridružili Kolinsu za povratak na Zemlju. Spustna sekcija ostala je na Mesecu kao trajni artefakt misije Apollo 11.

Tokom istorijske misije Apollo 11, posebna pažnja je posvećena komunikacionoj opremi. Mikrofon koji je korišćen u lunarnom modulu dizajniran je tako da funkcioniše u ekstremnim uslovima svemira, uključujući vakuum i niske temperature koje se mogu naći na površini Meseca.

Ovaj mikrofon omogućio je milionima ljudi širom sveta da čuju Armstrongove reči “To je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo” u trenutku kada je zakoračio na Mesec. Tehnologija mikrofona morala je da bude robustna da izdrži sletanje i aktivnosti na Mesecu, a istovremeno dovoljno osetljiva da jasno prenese glas astronauta nazad na Zemlju.

Apollo program, koji je kulminirao sletanjem na Mesec 1969. godine, bio je jedan od najskupljih projekata u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ukupni troškovi programa iznosili su oko 25,4 milijarde dolara u to vreme, što bi u današnje vreme iznosi više od 150 milijardi dolara.

Ovaj ogroman finansijski napor uključivao je razvoj tehnologija, izgradnju raketa, obuku astronauta i brojne testne misije. Sredstva su bila alocirana iz federalnog budžeta, a program je bio centralni deo Hladnog rata i težnje SAD-a da pokažu tehnološku i naučnu superiornost nad Sovjetskim Savezom.

Raketa Saturn V, koja je lansirala Apollo 11, ostaje jedna od najmoćnijih i najvećih raketa koje su ikada izgrađene. Visoka 110 metara, raketa je imala sposobnost da nosi oko 140.000 kilograma tereta. Njena konstrukcija sastojala se iz tri dela koji su se postepeno odbacivale kako bi se smanjila težina i povećala efikasnost putovanja kroz svemir. Raketa Saturn V bila je ključna za uspeh misija Apollo, omogućavajući SAD-u da ostvari svoj cilj slanja čoveka na Mesec i siguran povratak na Zemlju.

Inženjeri i tehničari koji su radili na izgradnji lunarnog modula Apollo 11 ostavili su skriveni potpis unutar jednog od panela letelice. Ovi potpisi nisu bili vidljivi tokom normalne upotrebe modula, ali je to bio način da se ti anonimni radnici ovekoveče kao deo istorijske misije.

Potpisivanje delova svemirskih letelica postao je neformalni običaj među tehničkim timovima kao simbol ponosa i ličnog doprinosa u velikim aeronautičkim projektima. Ovaj gest simbolizuje ličnu povezanost ljudi koji su radili iza kulisa, čiji trud i posvećenost često ostaju nezabeleženi u istorijskim izveštajima.

Na modulu koji je ostao na Mesecu, astronauti su ostavili simbole koji su imali posebno značenje, kao omaž različitim kulturama i civilizacijama. Ovi simboli ukazivali su na božanstva i mitske figure povezane sa Mesecom i putovanjem. Na primer, prikazani su simboli koji predstavljaju Mesec u različitim kulturama, kao što su lunarni simboli iz egipatske, rimske i grčke mitologije.

Na Mesecu su takodje ostavljeni razni predmeti, uključujući zastavu Sjedinjenih Američkih Država, pločicu sa porukama mira od lidera sveta, i medaljone u čast poginulih astronauta i kosmonauta.

Ovo je učinjeno kao način da se simbolično prikaže da misija na Mesec reprezentuje celo čovečanstvo, a ne samo jednu naciju ili kulturu.

Originalni video snimci prvog sletanja na Mesec, koji su prenosili Armstrongove i Aldrinove aktivnosti u realnom vremenu, slučajno su prebrisani tokom incidenta u arhivama NASA-e. Ovi snimci bili su skladišteni na magnetnim trakama koje su kasnije greškom ponovo korišćene za snimanje drugih podataka.

Ovaj gubitak predstavljao je veliki udarac za istorijske zapise, ali su inženjeri i istraživači uspeli da restauriraju neke od ovih snimaka iz sekundarnih izvora i televizijskih prenosa. Restauracija je omogućila da se detalji misije sačuvaju za buduće generacije, iako originalni kvalitet snimaka nije u potpunosti obnovljen.

• Datum lansiranja: Apollo 11 je lansiran 16. jula 1969. godine.
• Trajanje misije: Ukupno trajanje misije bilo je 8 dana, 3 sata, 18 minuta i 35 sekundi.
• Dužina šetnje po Mesecu: Nil Armstrong i Baz Oldrin proveli su ukupno oko 2 sata i 15 minuta šetajući po Mesecu.
• Broj posade: Tročlana posada činili su Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins.
• Udaljenost do Meseca: Apollo 11 prevalio je oko 384,400 kilometara do Meseca.
• Brzina povratka: Pri povratku u Zemljinu atmosferu, komandni modul dostigao je brzinu od oko 39,897 kilometara na sat.
• Količina prikupljenih uzoraka: Armstrong i Oldrin prikupili su oko 21,5 kilograma lunarnog materijala.
• Broj fotografija: Tokom misije na površini Meseca napravljeno je preko 500 fotografija.
• Pratnja TV gledalaca: Procenjuje se da je prve korake na Mesecu uživo na televiziji pratilo preko 600 miliona ljudi širom sveta.
• Masa lunarnog modula: Masa praznog lunarnog modula “Eagle” bila je oko 15,200 kilograma.
• Masa komandnog modula: Komandni modul “Columbia” imao je masu od oko 30,320 kilograma.
• Ukupan broj misija Apollo do Meseca: Apollo 11 bio je prvi od ukupno šest Apollo misija koje su uspešno sletele na Mesec.
• Visina lunarnog modula: Lunarni modul “Eagle” bio je visok oko 7 metara.
• Pređena udaljenost na Mesecu: Armstrong i Oldrin prešli su pešice oko 250 metara od mesta sletanja do različitih tačaka za prikupljanje uzoraka.
• Broj eksperimenata postavljenih na Mesecu: Dva glavna eksperimenta postavljena su tokom misije Apollo 11 – pasivni seizmički eksperiment i uređaj za merenje refleksije laserskih zraka.
• Trajanje leta do Meseca: Od lansiranja do sletanja na Mesec, Apollo 11 proveo je 76 sati u letu.
• Količina potrošenog goriva za sletanje: Lunarni modul potrošio je oko 8,200 litara goriva za spustanje na lunarnu površinu.
• Temperatura na površini Meseca tokom sletanja: Tokom dana, temperatura na Mesecu može doseći do 127 stepeni Celzijusa, dok noću pada ispod -173 stepeni Celzijusa.
• Povratak na Zemlju: Posada Apollo 11 se bezbedno vratila na Zemlju 24. jula 1969. godine, sletivši u Tihom okeanu blizu Havaja.