10 neverovatnih zanimljivosti o svetu pauka

Za razliku od ljudi čija je krv crvena zbog prisustva hemoglobina, pauci imaju plavu krv zbog proteina zvanog hemocijanin koji sadrži bakar. Hemocijanin se veže za kiseonik u plućima ili žabernim škržima (kod vodenih paukova) i prenosi se do tkiva. Plava boja krvi je rezultat hemocijanina koji nije vezan za kiseonik, dok vezani hemocijanin ima svetloplavu boju.

Ovaj sistem prenosa kiseonika je manje efikasan od hemoglobina, ali dovoljno efikasan za manje zahtevne metabolizme pauka.

Pauk vodena paučina (Argyroneta aquatica) jedinstven je po tome što može da živi pod vodom. Ovaj pauk stvara podvodnu svilenu komoru koja funkcioniše kao ronilačko zvono. On izlazi na površinu da bi uhvatio vazduh, koji zatim prenosi pod vodu u svoje svileno gnezdo. Taj vazduh se zadržava unutar komore, omogućavajući pauku da diše dok je potpuno potopljen. Ovaj pauk se hrani malim vodenim insektima i larvama koje hvata ispod vode.

Fenomen poznat kao “baloniranje” omogućava mladim paukovima, a ponekad i odraslima, da “putuju” vazduhom na velike udaljenosti. Paukovi se penju na istaknute tačke, podižu svoje zadnjice i izbacuju tanke niti svile koje reaguju na elektrostatičke sile Zemlje i vetar. Ove niti svile deluju kao padobran ili balon, noseći pauka kroz vazduh. Ovaj način putovanja omogućava paukovima da kolonizuju nova područja, izbegavaju predatore, ili jednostavno da se rasprše iz prepunjenih staništa.

Većina paukova ima osam očiju koje su raspoređene u dva reda, mada postoje izuzeci gde neke vrste imaju šest, četiri, ili samo dva oka. Oči su obično raspoređene tako da omogućavaju široko polje vidljivosti, što paucima daje sposobnost da detektuju pokrete i opasnosti iz različitih pravaca.

Ove oči nisu jednako sposobne kao ljudske kad je reč o jasnoći slike, ali su izuzetno efikasne u detektovanju pokreta i proceni udaljenosti, što je ključno za lovljenje plena ili izbegavanje predatora. Neki pauci, poput lovaca iz roda Lycosa, imaju izuzetno razvijene centralne oči koje im pružaju oštar vid.

Pauci koriste svoju svilu u različite svrhe, uključujući izradu mreža, zaštite jaja, ili čak kao sredstvo za pomoć pri skakanju ili padu. Kada im svila više nije potrebna ili kada žele da promene lokaciju, oni mogu pojesti svoju staru svilu. Ovo im omogućava da povrate neke od proteina i drugih hranljivih materija koji su uloženi u proizvodnju svile. Taj proces recikliranja pomaže paucima da ostanu efikasni u svojim staništima, gde hrana može biti ograničena.

Neki pauci poseduju neverovatnu sposobnost da menjaju boju svog tela kako bi se bolje uklopili u okolinu. Ova promena boje može pomoći pauku da izbegne predatore ili se bolje sakrije od plena. Zlatni pauk (Misumena vatia) je jedan od poznatijih primera; on može prilagoditi svoju boju od bele do žute, pa čak i zelene, u zavisnosti od boje cveta na kojem se nalazi.

Ova promena boje se dešava polako, tokom nekoliko dana, i omogućena je promenom rasporeda pigmenata unutar ćelija kože.

Pauci su poznati po svojoj sposobnosti da proizvode različite vrste svile, koje koriste u različite svrhe. Oni poseduju nekoliko vrsta puzavaca (žlezda koje proizvode svilu), svaka proizvodi svilu specifične strukture i namene. Na primer, dragline svila, koja je izuzetno čvrsta i izdržljiva, koristi se za glavne strukture mreže i kao sigurnosni konopac dok se pauk kreće.

Lepka svila, koja je lepljiva i elastična, koristi se za lovljenje plena. Pauci takođe proizvode tanke svile za omotavanje plena, kao i čvršće svile za zaštitu jajašaca.

Pauci su majstori u korišćenju vibracija za komunikaciju. Oni ovo postižu tako što stvaraju i osećaju vibracije u svojim mrežama, koje mogu signalizirati prisustvo plena, upozorenje na opasnost ili čak flert u kontekstu parenja.

Pauk može da oseti najfinije vibracije preko svile svoje mreže, omogućavajući mu da precizno locira izvor i potencijalno reaguje. Ovaj oblik komunikacije je ključan za preživljavanje, jer omogućava pauku da ostane statičan i neprimetan dok ne dođe vreme za akciju.

Svake godine se otkrivaju nove vrste pauka, što ukazuje na njihovu veliku adaptabilnost i raznolikost. Pauci se mogu naći u gotovo svim ekosistemima širom sveta, od tropskih prašuma do pustinja i polarnih oblasti. Ova raznolikost vrsta uključuje različite oblike, veličine, boje i ponašanja, od onih koji love koristeći mreže do onih koji aktivno gone plen. Raznolikost vrsta takođe reflektuje raznolikost u njihovim strategijama preživljavanja, reprodukciji i socijalnom ponašanju.

Seksualni kanibalizam je zanimljiv fenomen prisutan kod nekih vrsta pauka, gde ženke mogu pojesti mužjake pre, tokom ili nakon parenja. Ovo ponašanje se smatra evolucijski korisnim jer ženki pruža dodatne hranljive materije koje mogu pomoći u razvoju jaja.

Kod nekih vrsta, kao što je crna udovica, mužjak može čak inicirati ovaj proces, efektivno se žrtvujući kako bi osigurao reproduktivni uspeh. Ovo ekstremno ponašanje ilustruje složene strategije preživljavanja i reprodukcije koje pauci koriste.

• 45,000 vrsta: Na svetu postoji oko 45,000 različitih vrsta paukova, čineći ih jednom od najraznovrsnijih grupa među člankonošcima.
• 8 nogu: Svi pauci imaju osam nogu, što ih razlikuje od većine insekata koji imaju šest nogu.
• 8 očiju: Većina paukova ima osam očiju, koje im omogućavaju izvanrednu percepciju pokreta i dubine prostora.
• 7 vrsta svile: Neki pauci mogu proizvesti do sedam različitih tipova svile, svaki sa specifičnom namenom – od lova do zaštite.
• 170 miliona godina: Fosilni dokazi ukazuju da pauci postoje na Zemlji oko 170 miliona godina.
• 60 metara svile: Neki pauci mogu proizvesti niti svile duge preko 60 metara tokom svog života.
• 3 godine života: Većina pauka živi oko jedne do tri godine, mada neke vrste mogu živeti i duže.
• 2 vrste očiju: Pauci imaju primarne oči koje pružaju oštar vid i sekundarne oči koje detektuju svetlost i pokret.
• 100 jaja: Ženke nekih vrsta paukova mogu položiti više od 100 jaja u jednom mrestu.
• 0 krila: Za razliku od mnogih drugih člankonožaca, pauci nemaju krila, ali neki mogu “leteti” koristeći svilu za baloniranje.