20 fascinantnih zanimljivosti iz života Alberta Einsteina (Ajnstajna)

Albert Einstein često je zaboravljao na obroke dok je radio. Legenda kaže da je jednom prilikom, dok je bio duboko zagledan u svoje teorije, zaboravio da je već pojedao ručak pa je ručao dva puta.

Iako poznat po svom briljantnom umu, Einstein je često zaboravljao imena ljudi, datume i čak i kako doći do svoje kuće. Prijatelji i kolege navikli su na njegovu zaboravljivost i često su ga pratili kući.

Einsteinova sekretarica, koja je postala njegova druga supruga, Elsa, morala je da se navikne na njegove ekscentrične zahteve, uključujući i pravilo da mu donosi supu tačno u 12:05 svakog dana.

Einstein je bio strastveni violinista. Verovao je da bi, da nije postao fizičar, postao muzičar. Smatrao je da je muzika “drugačiji sistem za otkrivanje univerzuma”.

Poznato je da Einstein nije voleo da nosi čarape. Čak i tokom poseta najprestižnijim univerzitetima, odlazio je bosonog ili u sandalama, tvrdeći da mu čarape nisu udobne.

Iako je veći deo života bio pacifista, Einstein je promenio svoje mišljenje tokom Drugog svetskog rata, shvatajući opasnost od nacističke Nemačke, te je podržao upotrebu atomskih bombi.

Einstein je imao sina sa šizofrenijom, o kome se retko govori. Pokušao je da mu pomogne raznim tretmanima, ali je njihov odnos ostao komplikovan.

Kada su ga pitali da objasni svoju Teoriju relativnosti, Einstein je rekao: “Stavite ruku na vruću peć na minut, i činiće vam se kao sat. Sedite pored lepe devojke na sat, i činiće vam se kao minut. To je relativnost.”

Einstein je jednom dobio ponudu da postane predsednik Izraela, koju je ljubazno odbio. Objasnio je da nema ni potrebne veštine ni iskustvo za politiku, pokazujući svoju skromnost i praktičnost.

Einstein je bio strastveni jedriličar, iako, po sopstvenom priznanju, nije bio dobar u tome. Nikada nije naučio da pliva, pa je njegova ljubav prema jedrenju bila pomalo ironična. Volio je da provodi vreme na vodi, uživajući u miru i tišini.

Iako je matematika bila ključna u Einsteinovim teorijskim radovima, on je često tražio pomoć od svojih kolega matematičara da razradi složenije detalje svojih teorija, pokazujući da čak i geniji trebaju pomoć.

Einstein je bio poznat po svom nemaru prema konvencionalnom kodeksu oblačenja. Često je fotografisan u neformalnoj odjeći, poput zgužvane košulje bez kravate, što je za njegovo vreme bilo prilično neobično.

Prema nekim izvorima, u poslednjim godinama svog života, Einstein je postao vegetarijanac, izražavajući žaljenje što nije ranije usvojio taj način ishrane. Smatrao je da vegetarijanstvo doprinosi zdravijem i moralnijem načinu života.

Zanimljivo je da je fotografija na kojoj Einstein pokazuje jezik prvobitno snimljena kao deo serije fotografija namenjenih za novinske izveštaje. Međutim, Einsteinu se toliko dopala da je naručio devet kopija te fotografije i poslao ih prijateljima kao čestitke. Fotografija je nastala na njegovom 72. rođendan.

U mladosti, Einstein je pokazivao sklonosti ka anarhizmu, divljenje prema ljudima koji su nepodaštavali autoritet i tradicionalne vrednosti. Njegovo interesovanje za socijalnu pravdu ostalo je prisutno kroz ceo život.

Einstein je bio strastveni pušač lule. Smatrao je da mu pušenje pomaže da se opusti i koncentriše. Postoje mnoge fotografije na kojima se vidi kako uživa u pušenju lule dok razmišlja o složenim problemima.

Kao mladić, Einstein je napustio školu u Nemačkoj, frustriran strogim pravilima i autoritativnim nastavnicima. Einstein je jednom izjavio da ga je školski sistem napustio, a ne on školski sistem. Bio je kritičan prema obrazovanju koje se više fokusira na memorisanje činjenica nego na podsticanje kreativnosti i samostalnog mišljenja. Ova rana pobuna protiv autoriteta oblikovala je njegov slobodouman pristup učenju i istraživanju.

Iako je bio poznat po svojim naučnim dostignućima, Einstein je takođe bio veoma svestan važnosti zaštite intelektualne svojine. Bio je jedan od osnivača Njemačkog društva za zaštitu autorskih prava.

Iako je najpoznatiji po svojim doprinosima teorijskoj fizici, Einstein je takođe pokazao duboko interesovanje za filozofiju, politiku i društvene probleme. Njegova široka paleta interesovanja i sposobnost da artikuliše misli na jasan i pristupačan način učinili su ga jednim od vodećih intelektualaca svog vremena.

Pre svoje smrti Ajnštaj je, izjavio da ne želi da se njegovo telo ili organi proučavaju. Ali patolog Tomas Harvi odlučio je da ne poštuje njegovu želju i ukrao je naučnikov mozak tokom obdukcije. Prvo je uklonio očne jabučice i dao ih Ajnštajnovom ocnom lekaru, dr Henriju Abramsu. Zatim je mozak odneo kući, isekao ga na 240 komada i ubacio u celofan. Do danas nije jasno koji su ga razlozi naveli na ovo.