20 zanimljivosti o Roninima: Tajni Životi Samuraja bez Gospodara

Izraz “ronin” dolazi od japanskih simbola koji se prevode kao “plutajući čovek”, implicirajući nekoga bez pravca ili cilja, slično talasima na moru. Termin se pojavio još u periodima Nara i Heian, gde je prvobitno opisivao seljake koji su napuštali svoje gospodare. Međutim, tek u Kamakura periodu termin “ronin” postaje široko prepoznatljiv, označavajući samuraje koji su odbacili tradiciju i bili primorani da žive lutajući.

Ovaj termin takođe ukazuje na društvenu stigmatizaciju i pokušaj obeshrabrivanja nelojalnosti među ratnicima.

U Edo periodu, promene u političkom pejzažu Japana dovele su do transformacije mnogih samuraja u ronine. Tokom prethodnog Sengoku perioda, samurajima je bilo dozvoljeno da potraže nove gospodare ukoliko bi njihovi prethodni gospodari poginuli u bitkama. Međutim, ujedinjenje Japana pod Toyotomi Hideyoshijem i kasniji striktni moralni kodeksi šogunata Tokugawa ograničili su ovu praksu, ostavljajući mnoge samuraje bez drugih opcija osim seppuku, čime su se našli na putu ka statusu ronina.

Strogim društvenim redom uspostavljenim od strane šogunata, samuraji su bili ključni članovi vojne hijerarhije, služeći svojim gospodarima, daimyima. Ostajući bez gospodara, ronini su svoje mesto u ovoj elitnoj hijerarhiji izgubili, što je dovelo do toga da je samurajska klasa počela da prezire ronine, koji su bili poistovećeni s izgubljenim ili odmetnutim samurajima.

U japanskoj četvorodelnoj klasnoj strukturi, ronini su bili svrstani zajedno sa seljačkom klasom, budući da nisu imali gospodara niti privilegije koje su imale samurajske klase. Ovo je bila posledica strogih kodeksa koje je šogunat postavio za samuraje, što je mnoge ronine gurnulo ka kriminalnim delovanjima, dodatno potčinjavajući ih društvenoj stigmatizaciji.

Kao samuraji bez gospodara, ronini su se odmetnuli od tradicionalnih normi, ne pridržavajući se samurajskog kodeksa časti, Bushido. Ovaj kodeks je diktirao kako samuraj treba da živi i umre. Kada bi samurajev gospodar umro, Bushido je zahtevao da ratnik izvrši seppuku, ali ronini su odbacivali ovu praksu, čime su izazvali sramotu ali i prekinuli sa tradicionalnim vrednostima.

Ronini su bili poznati po svojoj nepredvidljivosti i opasnosti, često povezivani sa kriminalom i nasiljem. Njihova sposobnost u rukovanju mačem, nasleđena iz samurajskih dana, učinila ih je opasnim najamnicima i telohraniteljima, dok su neki odabrali put kriminala i banditizma, čime su dodatno narušili svoju sliku u društvu.

Istorija pamti brojne primere kada su se ronini dizali protiv šogunata i drugih oblika autoriteta, poput čuvenog slučaja 47 ronina koji su osvetili smrt svog daimya, demonstrirajući samurajsku odanost i osvetu, što je kasnije postalo popularna priča u japanskoj kulturi.

Iako je status ronina često bio stigmatizovan, neki samuraji su videli slobodu u tom načinu života, aspirirajući ka nezavisnosti od strogih pravila koje je revidirani Bushido kodeks nametao. Ovi samuraji su bili ključni u pokretima poput Meiji Restauracije, težeći obnovi carske vlasti i eliminaciji stranih uticaja.

Matsuo Basho, ronin iz Edo perioda, odgovoran je za razvoj hokku, forme poezije koja će kasnije evoluirati u haiku. Basho je odstupio od tada popularnih stilova haikai i renga, uspostavljajući 17-slogovnu strukturu koja je postala temelj modernog haikua.

Sa prelaskom Japana iz feudalnog sistema u Meiji period, status ronina se transformisao, prilagođavajući se novim društvenim normama. Ukinuće samurajske klase otvorilo je put za ronine da nađu nove uloge u društvu, kao što su vojska, obrazovanje, ili trgovina, redefinišući njihovu ulogu i mesto u modernizovanom Japanu.