10 lekcija o hrabrosti i humanosti Anne Frank

Anne Frank ostaje ikonična figura čiji dnevnik pruža duboko lični i dirljivi uvid u živote Jevreja koji su se krili tokom nacističke okupacije Holandije u Drugom svetskom ratu. Rođena kao Aneliz Mari Frank, bila je samo tinejdžerka kada je hronično zabeležila život svoje porodice u skrovištu u tajnom aneksu kako bi pobegli od nacističkog progona. Evo ključnih tačaka iz njene priče:

Annelies Marie Frank, poznatija kao Anne Frank, rođena je 12. juna 1929. godine u Frankfurtu, Nemačka. Nadimak “Anne” postao je poznat širom sveta kroz objavljivanje njenog dnevnika. Uprkos teškoćama koje je proživljavala, Annein dnevnik otkriva njen optimizam i želju za normalnim adolescentnim životom. Jedan od omiljenih hobija Anne, bio je sakupljanje slika I markica poznatih glumaca.

Anneina porodica bila je nemačkog porekla. Njihova odluka da napuste Nemačku 1933. godine bila je odgovor na uspon Adolfa Hitlera i antisemitsku politiku nacističke partije. Otto Frank, Annein otac, preselio je porodicu u Amsterdam, Holandija, gde je pokrenuo posao sa začinima i pekarom. Anna i njena sestra svog oca su zvale “Pim”.

Dnevnik je prvi put objavljen 25. juna 1947

Samo nekoliko nedelja pre nego što su se sakrili, Anne je dobila dnevnik kao poklon za svoj 13. rođendan. Ovaj dnevnik, crvene boje sa šahovskim uzorkom, postao je njen najbliži saputnik tokom dve godine skrivanja. Anne je u njega zapisivala svoje misli, snove i strahove.

Iako je živela u izolaciji i strahu, Anne je uspela da proslavi svoj 14. i 15. Rođendan u skrovištu. Zahvaljujući kreativnosti i podršci stanara i njihovih pomagača, Anne je primila poklone koji su joj pomogli da zadrži osećaj normalnosti i radosti.

Nakon što je na radiju čula poziv da se ratni dnevnici čuvaju kao dokumentacija o patnjama pod nacističkom okupacijom, Anne je odlučila da prepiše i proširi svoj dnevnik. Druga verzija dnevnika (B) sadržala je promišljenija razmišljanja i detaljnije opise događaja.

Anne je većinu svojih zapisa adresirala imaginarnoj prijateljici po imenu Kitty. Ovaj način pisanja omogućio joj je da izrazi svoje najdublje misli i osećanja kao da ih deli s pravom prijateljicom.

Nakon više od dve godine skrivanja, skrovište u kojem su se Frankovi i drugi Jevreji krili je otkriveno. Postoji nekoliko teorija o tome kako su nacisti saznali za skrovište, uključujući izdaju i slučajno otkriće tokom istrage o prevari s hranom.

U logoru Bergen-Belsen, Anne i njena sestra Margot su se razbolele od tifusa, bolesti koja je bila rasprostranjena u logoru. Smatra se da su preminule u februaru ili martu 1945., samo nekoliko nedelja pre oslobađanja logora.

Nakon rata, Otto Frank vratio se u Amsterdam, gde je saznao za smrt svoje supruge i kćeri. Miep Gies, jedna od pomagača porodice tokom skrivanja, sačuvala je Annein dnevnik i predala ga Ottu.

Otto Frank je ispunio Anneinu želju da postane pisac objavljivanjem njenog dnevnika. Od tada, “Dnevnik Anne Frank” je preveden na više od 70 jezika i prodat u više od 30 miliona primeraka, postajući jedan od najvažnijih svedočanstava o strahotama Holokausta.

Anne Frank i njen dnevnik ostaju neizbrisivi simboli ljudske hrabrosti, snage duha i otpora u lice strašnih zla Drugog svetskog rata. Kroz svoje zapisane reči, Anne nas podseća na strahote koje su proživeli Jevreji pod nacističkom okupacijom, ali i na univerzalne teme odrastanja, identiteta, nade i snova u najmračnijim vremenima. Njena priča transcendirala je granice vremena i prostora, postajući deo svetske kulturne baštine i obrazovnih programa širom sveta.

Dok se sećamo Anne Frank, ne smemo zaboraviti ni milione drugih žrtava Holokausta čije su priče možda zauvek izgubljene. Njihova sećanja, baš kao i Anneina, zaslužuju da budu očuvana i prenošena budućim generacijama. Neka Annein dnevnik ostane večiti podsetnik na to koliko je važno čuvati slobodu, pravdu i dostojanstvo svakog života.

ličnosti