10 žena koje su dale veliki doprinos nauci

Oblast: Astronomija

Henrietta Leavitt je radila na Harvard College Observatory, gde je otkrila i formulirala važan odnos između perioda svetlosti i sjaja Cefeida, promenljivih zvezda čiji se sjaj menja na predvidljiv način. Njeno otkriće omogućilo je astronomima da prvi put precizno izmere razdaljinu do udaljenih galaksija, što je bio ključan korak u razumevanju strukture i veličine svemira.

Iako njena otkrića nisu bila odmah priznata i valorizovana tokom njenog života, kasnije su postala osnova za Edwin Hubbleovu formulaciju zakona o širenju svemira, postavši jedan od temelja moderne astronomije.

Oblast: Fizika

Lise Meitner, zajedno sa Otto Hahn i Fritz Strassmann, otkrila je proces nuklearne fisije, što je omogućilo razvoj nuklearne energije i oružja. Njeno otkriće je bilo revolucionarno, menjajući tok istorije i fizike. Meitnerova, koja je bila Jevrejka, pobegla je iz Nacističke Nemačke, a njen rad na nuklearnoj fisiji je nastavljen u Švedskoj.

Upkos njenom ključnom doprinosu, Nobelova nagrada za fisiju je dodeljena Otto Hahnu. Meitnerova je kasnije dobila priznanja, uključujući Elementium 109, meitnerijum, koji je nazvan u njenu čast.

Oblast: Fizika

Chien-Shiung Wu, poznata kao “prva dama fizike”, izvela je eksperiment koji je opovrgao zakon konzervacije pariteta, dokazavši da pri slabim nuklearnim interakcijama ne postoji simetrija između levo i desno. Njen rad je bio fundamentalan za razvoj teorije slabih interakcija u fizici čestica.

Wu je takođe radila na projektu Manhattan, gde je razvijala metode za obogaćivanje uranijuma. Njeni doprinosi u fizici su bili široko priznati, iako nije dobila Nobelovu nagradu, primila je brojna druga visoka priznanja za svoj rad.

Oblast: Hemija i Fizika

Marie Curie je bila prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu i jedina osoba koja je dobila nagrade u dve različite naučne discipline – fizici i hemiji. Njen rad na radioaktivnosti, uključujući otkriće elemenata polonijuma i radijuma, postavio je temelje za razvoj nuklearne fizike.

Curie je takođe razvila mobilne radiološke jedinice za dijagnostikovanje povreda u Prvom svetskom ratu. Njena istraživanja o radioaktivnosti dovela su do razvoja radioterapije za lečenje raka. Curieova posvećenost nauci, uprkos ličnim i profesionalnim izazovima, ostavila je trajno nasleđe.

Oblast: Hemija

Dorothy Crowfoot Hodgkin je bila pionir u razvoju kristalografije X-zraka, što je omogućilo detaljno mapiranje struktura vitalnih bioloških molekula. Njeno najpoznatije otkriće uključuje strukturu penicilina i vitamina B12, za šta je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

Hodgkinova je takođe identifikovala strukturu insulina, doprinoseći razumevanju njegovog mehanizma u tretmanu dijabetesa. Njen rad je imao ogroman uticaj na medicinu i biohemiju, čineći je jednom od najistaknutijih naučnica 20. veka.

Oblast: Medicina

Virginia Apgar je revolucionizirala neonatalnu medicinu sa razvojem Apgar skore, brzog testa za procenu zdravlja novorođenčadi neposredno nakon rođenja. Apgarova je kroz svoju karijeru bila posvećena poboljšanju zdravlja majki i beba, posebno u oblasti prevencije i lečenja novorođenačkih teškoća.

Njena metoda, koja ocenjuje disanje, srčanu aktivnost, mišićni tonus, reflekse i boju kože, postala je standardna praksa širom sveta i ključni alat za smanjenje stope smrtnosti i poboljšanje rezultata kod novorođenčadi.

Oblast: Medicina

Gertrude Elion je razvila nov pristup otkrivanju lekova, koristeći biohemijsko razumevanje bolesti za specifikaciju lekova koji mogu ciljati specifične patogene. Njen rad dovelo je do razvoja niza lekova, uključujući prvi efikasan tretman za leukemiju i prve antiviralne agente.

Elionova je za svoje inovacije u farmaceutskoj hemiji nagrađena Nobelovom nagradom za medicinu. Njeni doprinosi su transformisali tretmane za brojne bolesti, čineći je jednom od najuticajnijih figura u medicinskoj nauci.

Oblast: Biologija

Rita Levi-Montalcini je otkrila nervni rastući faktor (NGF), ključni protein koji igra vitalnu ulogu u rastu, održavanju i preživljavanju nervnih ćelija. Ovo otkriće je imalo dalekosežne implikacije za neurologiju i onkologiju, pružajući nova razumevanja u mehanizmima bolesti kao što su Alzheimerova bolest i rak.

Levi-Montalcini je radila u teškim uslovima tokom Drugog svetskog rata, nastavljajući svoja istraživanja uprkos antisemitskim zakonima. Njena posvećenost nauci i otkriće NGF-a doneli su joj Nobelovu nagradu za medicinu.

Oblast: Biologija

Elsie Widdowson je bila pionir u oblasti nutricionizma, čija su istraživanja imala ključnu ulogu u razumevanju ljudske prehrane i njene uloge u zdravlju i bolesti. Sa kolegom McCanceom, razvila je temeljne tehnike za proučavanje nutritivnih vrijednosti hrane, što je dovelo do revizije britanskih i globalnih dijetetskih preporuka.

Njeno rad na prilagođavanju britanske ishrane tokom ratnih godina doprineo je opstanku i zdravlju nacije u teškim vremenima. Widdowsonova je takođe istraživala uticaj ishrane na razvoj i zdravlje kroz ceo životni ciklus, postavljajući standarde i nutritivne smernice.

Oblast: Biologija

Rachel Carson je autor knjige “Tišina proleća”, koja je izazvala široko javno i naučno preispitivanje upotrebe pesticida. Carsonova je detaljno opisala kako DDT i drugi pesticidi uzrokuju štetu na životnou sredinu, uništavajući divlje životinje i stvarajući potencijalne rizike za ljudsko zdravlje.

Njeno delo je bilo ključno u pokretanju modernog ekološkog pokreta i dovelo je do formiranja Agencije za zaštitu okoline (EPA) u Sjedinjenim Državama, kao i do zabrane DDT-a. Carsonova je posthumno priznata za svoj doprinos ekologiji i zaštiti životne sredine.