10 najpoznatijih političkih atentata svih vremena

Džon Vilks But je ubio američkog predsednika Abrahama Linkolna 14. aprila 1865. godine u Fordovom teatru u Vašingtonu, D.C. But je bio poznati glumac i vatreni simpatizer Konfederacije koji je, zajedno sa grupom saučesnika, planirao atentat na Linkolna, potpredsednika Endrjua Džonsona i državnog sekretara Vilijama Sjuarda.

Cilj atentata bio je destabilizacija Unije i omogućavanje Konfederaciji da nastavi borbu, uprkos formalnoj predaji nekoliko dana ranije. U trenutku atentata, But je koristio jednometni pištolj kalibra .44, kojim je pucao Linkolnu u potiljak iz neposredne blizine. But je uspeo da pobegne iz teatra, ali je uhvaćen i ubijen nakon dvanaest dana potrage. Linkoln je bio prvi američki predsednik koji je ubijen, a njegova smrt je imala dubok uticaj na tadašnju američku politiku i društvo.

Baltazar Žerar je 10. jula 1584. godine ubio princa Vilijama I Oranskog, poznatog i kao Vilijam Ćutljivi, koji je bio ključna figura u borbi za nezavisnost Holandije od španske vlasti. Vilijam je bio vođa i finansijer mnogih bitaka koje su obeležile početak Osamdesetogodišnjeg rata. Žerar, katolički Francuz i pristalica Filipa II, verovao je da je Vilijam izdao španskog kralja i katoličku veru. U trenutku atentata, Žerar je pucao u Vilijama iz blizine, pogodivši ga u grudi. Smrt Vilijama Oranskog imala je ogroman politički značaj i predstavlja prvi zabeleženi slučaj ubistva državnog poglavara vatrenim oružjem.

Gavrilo Princip je 28. juna 1914. godine ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda Austrijskog i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu. Atentat je bio direktan povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Princip, član tajne organizacije “Mlada Bosna”, imao je politički cilj da oslobodi južne slovenske teritorije od austrijske vlasti i stvori nezavisnu državu (Veliku Srbiju ili Jugoslaviju).

Nakon neuspelog pokušaja atentata ranije tog dana, Princip je iskoristio priliku kada je Ferdinandov automobil greškom skrenuo u pogrešnu ulicu. Princip je ispalio dva hica iz pištolja Fabrique Nationale kalibra 7,65 mm, usmrtivši Ferdinanda i njegovu suprugu. Ovaj događaj izazvao je lančanu reakciju savezništava i sukoba koji su doveli do globalnog rata.

Jan Kubiš i Jozef Gabčik bili su čehoslovački vojnici koji su izvršili atentat na Reinharda Hajdriha, visokog nacističkog zvaničnika, 27. maja 1942. godine u Pragu. Hajdrih, poznat kao “Praški kasapin”, bio je zloglasan zbog svoje brutalnosti prema Češkom narodu i Jevrejima. Atentat, pod tajnim imenom “Operacija Antropoid”, organizovala je britanska obaveštajna služba.

Gabčik i Kubiš, obučeni od strane Britanaca, padobranom su ubačeni u Češku i postavili zasedu Hajdrihu. Nakon što je Gabčikov pištolj zatajio, Kubiš je bacio protivtenkovsku bombu na Hajdrihov automobil, ozbiljno ga ranivši. Hajdrih je umro jedanaest dana kasnije od infekcije. Ovaj atentat je bio jedini uspešan saveznički pokušaj ubistva visokog nacističkog zvaničnika tokom rata, i imao je značajan moralni i psihološki uticaj na češki otpor.

Šarlota Kordej je 13. jula 1793. godine ubila Žana-Pola Marata, jednog od najistaknutijih vođa Francuske revolucije. Marat, poznat po svojoj radikalnoj politici i podršci krvavim represijama tokom Revolucije, često je provodio vreme u kadi zbog hronične kožne bolesti.

Kordej, koja je smatrala Marata odgovornim za mnoge nasilne smrti, ušla je u njegov dom pod izgovorom da ima informacije o protivnicima Revolucije. Kada je dobila pristup, ubila ga je nožem, zadajući mu smrtonosne rane. Njeno delo izazvalo je različite reakcije – dok je za neke bila heroina koja je pokušala da zaustavi nasilje, drugi su je smatrali zločincem. Smrt Marata dodatno je polarizovalo već podeljeno francusko društvo.

Nathuram Godse je 30. januara 1948. godine ubio Mahatmu Gandija, lidera indijskog pokreta za nezavisnost. Gandi je bio poznat po svojoj filozofiji nenasilnog otpora, ali je njegova podrška Podeli Indije izazvala ogorčenje među hindu nacionalistima. Godse, član Hindu Mahasabhe, verovao je da Gandi žrtvuje hinduističke interese radi pomirenja sa muslimanima.

Tokom Gandijeve redovne večernje molitve u Nju Delhiju, Godse mu je prišao, naklonio se, i pucao tri puta iz blizine poluautomatskim pištoljem Beretta. Gandijeva smrt šokirala je svet i ostavila dubok trag na indijsku politiku i društvo.

Feliks Jusupov je 16. decembra 1916. godine predvodio grupu plemića u atentatu na Grigorija Rasputina, mistika i savetnika carske porodice Romanov. Rasputin je imao veliki uticaj na caricu Aleksandru, što je izazvalo nezadovoljstvo među plemstvom.

Prema legendi, zaverenici su prvo pokušali da otruju Rasputina cijanidom, ali bez uspeha. Jusupov mu je potom pucao u leđa, ali Rasputin je i dalje bio živ. Nakon što je pobegao iz kuće, zaverenici su ga ponovo upucali, premlatili i bacili u reku Nevu.

Kasnija autopsija pokazala je da je uzrok smrti bila hipotermija, što je dodatno doprinelo mit o njegovoj izdržljivosti. Ovaj atentat je bio ključan trenutak u destabilizaciji ruske carske porodice pred Oktobarsku revoluciju.

Li Harvi Osvald je 22. novembra 1963. godine ubio američkog predsednika Džona F. Kenedija u Dalasu, Teksas. Osvald, bivši marinac i deklarisani marksista, vratio se u Sjedinjene Države nakon kratkog boravka u Sovjetskom Savezu. Atentat na Kenedija izveden je sa šestog sprata Teksaškog skladišta knjiga, gde je Osvald radio.

Kenedi je pogođen dok je njegov konvoj prolazio kroz Dalas. Osvald je koristio pušku Mannlicher-Carcano kupljenu poštom ranije te godine. Atentat je izazvao brojne teorije zavere, uključujući moguće učešće KGB-a, CIA-e, mafije i drugih. Smrt Kenedija imala je dubok uticaj na američku politiku i društvo, a misterija oko atentata traje i danas.

Andrej Lugovoj je 1. novembra 2006. godine otrovao Aleksandra Litvinjenka, bivšeg agenta ruske FSB, polonijumom-210. Litvinjenko, poznat po kritikama ruske vlade i predsednika Vladimira Putina, veruje se da je otrovan tokom sastanka sa Lugovojem i Dmitrijem Kovtunom u jednom londonskom hotelu. Litvinjenko je postao prva poznata žrtva induciranog akutnog radijacionog sindroma, odnosno trovanja radijacijom.

Njegova smrt izazvala je međunarodni skandal i dodatno pogoršala odnose između Rusije i Zapada. Litvinjenko je pre smrti optužio Putina za svoju smrt, što je Rusija demantovala.

Marko Junije Brut je, zajedno sa grupom senatskih zaverenika, ubio Gaja Julija Cezara 15. marta 44. godine pre nove ere, na “Marčevske ide”. Cezar, koji je bio vojni diktator Rima, izazvao je nezadovoljstvo među senatorima svojim autoritarnim stilom vladanja. Brut, iako prijatelj Cezara, verovao je da je Cezarova sve veća moć pretnja za republiku.

Tokom zasedanja Senata, Brut i još šezdesetak zaverenika izboli su Cezara na smrt. Prema legendi, Cezarove poslednje reči bile su “Et tu, Brute?”, što znači “I ti, Brute?”. Cezarova smrt dovela je do kraja Rimske Republike i početka Rimske Imperije, označivši prelomni trenutak u rimskoj istoriji.