20 interesanthin I malo poznatih činjenica o Halejevoj kometi

Halejeva kometa, jedina poznata kometa sa imenom svog otkrivača, Edmund Halley, predstavlja priznanje za njegov rad u proučavanju kometa i matematičkim izračunima koji su omogućili predviđanje njenog povratka.

Halejeva kometa ima izuzetno dugu putanju. Putanja joj je eliptična i traje oko 76 godina I za to vreme predje put dugacak 12.5 milijardi kolometara.

Ova kometa se smatra “periodičnom” jer se periodično pojavljuje u našem Sunčevom sistemu. Nastala je verovatno pre nekoliko hiljada godina, a veruje se da je poreklom iz tzv. Oortovog oblaka, udaljenog dela Sunčevog sistema gde se nalaze mnogi komadi leda i prašine.

Halejeau kometa ima dimenzije 16 × 7 × 8 km. Svaki put kada Halejeva kometa prođe oko Sunca, ona, usled toplote, gubi oko 1 m površinskog sloja.

Halejeva kometa je neverovatno brza kada se približava Suncu. Brzina njenog kretanja može dostići do 157.000 kilometara na sat dok prolazi kroz perihelion, najbližu tačku Suncu.

Halejeva kometa je bila predmet intenzivnih istraživanja tokom svojih prolazaka blizu Zemlje. 1986. godine, NASA je poslala svemirsku letelicu nazvanu “Giotto” koja je uspešno prolazila u blizini komete i pružila nam prve slike jezgra komete.

Kroz istoriju, Halejeva kometa je često povezivana sa značajnim događajima i smatrala se “prokletom kometom”. Na primer, njen prolazak 1066. godine zabeležen je tokom normanskog osvajanja Engleske, a mnogi su ga tumačili kao loš predznak. Slično, njen prolazak 1910. godine izazvao je paniku kod ljudi koji su verovali da bi kometa mogla izazvati apokalipsu.

Halejeva kometa je jedinstvena jer je jedna od retkih kometa koja je vidljiva golim okom tokom svog prolaska pored Zemlje. Njen svetli rep i jasno vidljivo jezgro čine je spektakularnim astronomskim fenomenom.

Halejeva kometa će se ponovo približiti Suncu i Zemlji oko 2061. godine, omogućavajući budućim generacijama astronomskih entuzijasta da je posmatraju.

Halejeva kometa je imala značajan uticaj na popularnu kulturu. 1997. godine, pojavila se Hale-Bopp kometa, koja je postala jedan od najsvetlijih astronomskih fenomena u poslednjem veku. Privukla je pažnju medija i javnosti i inspirisala mnoge umetnike i autore.

U prošlosti su se komete, uključujući Halejevu, često tumačile kao proroci budućih događaja. Ljudi su verovali da pojava kometa može predskazivati ratove, epidemije i druge nesreće. Danas znamo da su to naučne zablude, ali istorija pokazuje koliko su komete poput Halejeve mogle uticati na ljudsku maštu i verovanja.

Tokom istraživanja Halejeve komete, naučnici su otkrili da sadrži znatne količine vodonika. To je neobično za komete, jer se obično sastoje od leda i prašine. Ovo otkriće postavlja pitanja o poreklu ove komete i njenom odnosu prema drugim objektima u Sunčevom sistemu.

Halejeva kometa je poslužila kao inspiracija i cilj za mnoge svemirske letelice. Njeno proučavanje pomoglo je razvoju tehnologija za svemirska istraživanja i sondiranje dubokog svemira.

Halejeva kometa je bila idealna za istraživanje izbliza jer je prolazila blizu Zemlje. Ovo je omogućilo astronomima da je detaljno proučavaju koristeći teleskope i svemirske letelice. Naučnici su mogli da istraže njen sastav, hemijski sastav, strukturu jezgra i druge karakteristike, što je pridonelo našem razumevanju sastava kometnih jezgara i evolucije Sunčevog sistema.

Prilikom proučavanja Halejeve komete, naučnici su otkrili da jezgro ove komete ispušta cijanogene gasove, uključujući cijanogen i cijankalijum. Ova otkrića su doprinela razumevanju hemijskog sastava kometnih jezgara i procesa koji se odvijaju unutar njih.

Halejeva kometa je pokazala da komete nisu statički objekti i da se njihov izgled i aktivnost mogu dramatično promeniti tokom vremena i tokom njihovih prolazaka kroz Sunčev sistem. Ovo je važno za razumevanje dinamike kometa i njihovih potencijalnih uticaja na Zemlju.

Ova komete se često pominje u književnosti kao simbol ili motiv. Na primer, poznati pisac Mark Twain rođen je u istoj godini kada je Halejeva kometa prošla pored Zemlje 1835. godine, a kada je umro 1910. godine, opet se pojavila. Smatrao je da će njegov život biti “završen” kada komete ponovno bude vidljiva, što je bio jedan od primera ljudskih verovanja o uticaju kometa na njihovu sudbinu.

Svake godine u proleće i jesen, kada Zemlja prolazi kroz putanju komete, možete posmatrati meteoritski roj nazvan Orionidi. Ovi meteoriti su ostaci praškastog oblaka koji je Halejeva kometa ostavila na svojoj putanji.

Tokom prolaska Halejeva komete 1910. godine, poznati fizičar Albert Einstein iskoristio je tu priliku da proveri svoju teoriju relativnosti, posebno u vezi s gravitacionim savijanjem svetlosti oko masivnih tela. Posmatrano je kako kometa prolazi oko Sunca i kako je svetlost od nje savijena gravitacionim poljem Sunca.

Neki naučnici veruju da su komete, uključujući Halejeva kometu, mogle igrati ključnu ulogu u donošenju vode i organskih molekula na Zemlju. To bi moglo uticati na nastanak života na našoj planeti.