20 zagonetnih tajni ljudskog mozga

Neuroni su brzi prenosnici signala u mozgu i telu. Oni mogu da prenesu signale brzinom većom od 320 kilometara na čas, što je brže od vecine bolida Formule 1.

Svaki dan, tvoj mozak generiše više električnih impulsa nego svi mobilni telefoni na planeti zajedno. Ova električna aktivnost omogućava mozgu da funkcioniše i kontroliše različite aspekte tvojeg tela.

Mozak je većim delom sastavljen od vode, tačnije, oko 75%. Ova voda je ključna za održavanje moždane funkcije i zaštite od povreda.

Iako se ranije verovalo da mozak prestaje da proizvodi nove neurone nakon određenog perioda, danas znamo da mozak može da stvara nove neurone tokom celog života. Ovaj proces se naziva neurogeneza.

Kapacitet za skladištenje informacija u mozgu je ogroman. Smatra se da mozak može da sadrži podatke ekvivalentne otprilike 2,5 petabajta, što je mnogo više od kapaciteta većine modernih računara.

Iako se čini da snovi traju dugo, većina snova zapravo traje samo nekoliko sekundi. Mozak ima sposobnost da generiše duboke i kompleksne priče u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Iako mozak čini samo oko 2% tvoje telesne mase, troši neverovatnih 20% ukupne dnevne energije koju tvoje telo koristi. Ovo je zato što mozak zahteva mnogo energije za svoje složene funkcije.

Električna aktivnost u tvojem mozgu je dovoljna da napaja običnu sijalicu. Ovo naglašava neverovatnu snagu mozga u generisanju električnih impulsa.

Sećanja nisu uvek tačna i pouzdana. Vreme i spoljni faktori mogu uticati na to kako se sećamo događaja, što može dovesti do lažnih ili netačnih sećanja.

Kada je izložen potpunoj senzornoj deprivaciji, mozak može početi da generiše halucinacije kako bi kompenzovao nedostatak spoljnih podražaja. Ovo je poznato kao sindrom praznog hodnika.

Mozak nema sposobnost da oseća bol. Iako mozak igra ključnu ulogu u percepciji i interpretaciji bola, sam po sebi nije osetljiv na bolne podražaje.

Iako mnogi ljudi veruju da mogu da obavljaju više zadataka istovremeno, mozak  zapravo nije efikasan u “multitaskingu”. Umesto toga, prebacuje se brzo između različitih zadataka, što može smanjiti produktivnost i kvalitet izvršavanja zadataka.

Neuronske ćelije u mozgu mogu nastaviti da ispalju električne impulse čak i nakon smrti osobe. Ovaj fenomen je poznat kao postmortemna aktivnost i može potrajati nekoliko minuta do sati nakon što srce prestane da kuca.

Sa starenjem, brzina obrade informacija u mozgu opada. Ovo može rezultirati sporijim reakcijama i smanjenom kognitivnom sposobnošću.

Iako sam mozak nema receptore za bol, glavobolje su česte i često bolne. Bol se, zapravo, oseća u okolnim strukturama glave, kao što su krvni sudovi i mišići, što uzrokuje osećaj bola u glavi.

Mozak ima sposobnost da se prepravlja i menja svoju strukturu i funkciju kroz procese poput neuroplastičnosti. Ovo omogućava oporavak nakon povreda i prilagodbe na promene u okolini.

Svaki ljudski mozak je jedinstven, s različitim šemama i vezama između neurona. Ovo dovodi do različitih kognitivnih sposobnosti među ljudima.

Mozak može da modulira percepciju bola. Kada smo fokusirani na nešto drugo ili kada se osećamo srećno, mozak može smanjiti osećaj boli.

Brzina obrade informacija u ljudskom mozgu je neverovatna. Mozak može obrađivati informacije mnogo brže od najbržih računara na svetu. Ova sposobnost omogućava nam da donosimo brze odluke i reagujemo na različite situacije u realnom vremenu.

Mozak je izuzetno aktivan tokom spavanja. To je vreme kada se obrađuju i konsoliduju sećanja i obavljaju druge važne funkcije poput čišćenja štetnih toksina iz mozga.