Čarls Dikens: 10 zanimljivosti o viktorijanskom romanopiscu

Da li znate… da Čarls Dikens nije oduvek planirao da postane pisac, već je svoju karijeru započeo kao stenograf i novinar?

Njegov prvi posao bio je zapisivanje parlamentarnih debata, što je zahtevalo izuzetnu preciznost i brzinu. Dikens je savladao veštinu stenografije u veoma kratkom roku, što mu je omogućilo da prati rasprave i prenosi ih u novine.

Kao mladi novinar, radio je za nekoliko poznatih londonskih listova, uključujući “The Morning Chronicle”. Ovo iskustvo mu je pružilo uvid u društvene i političke probleme viktorijanskog doba, koje će kasnije postati ključne teme njegovih romana. Njegov stil pisanja, poznat po živopisnim opisima i vernom prikazu stvarnog života, oblikovan je upravo zahvaljujući ovom ranom profesionalnom iskustvu.

Da li znate… da je Dikens često provodio noći šetajući ulicama Londona?

Ove šetnje su mu bile omiljena aktivnost, posebno kada bi se suočavao sa kreativnim blokadama ili ličnim problemima. Poznato je da bi tokom jedne noći prešao i do 30 kilometara, lutajući od bogatih četvrti do najsiromašnijih delova grada.

Tokom tih šetnji, Dikens je posmatrao život u svim njegovim oblicima – od luksuznih balova bogataša do uličnih prodavaca, beskućnika i siromašnih porodica. Njegova sposobnost da detaljno prikaže društvenu nepravdu i složenost ljudske prirode potiče upravo iz ovih susreta sa stvarnošću. London, sa svojim kontrastima i dinamikom, postao je gotovo lik u njegovim delima, poput romana “Oliver Tvist” ili “Dejvid Koperfild”.

Da li znate… da je Dikens živeo u kući za koju se verovalo da je ukleta?

Njegov dom u Kentu, poznat kao “Gadshill Place”, često je bio predmet priča o natprirodnim pojavama. Gosti su tvrdili da su čuli neobične zvuke, a Dikens je uživao u pričama o duhovima, često ih prepričavajući na svojim okupljanjima.

Dikensovo interesovanje za paranormalno nije bilo samo zabava – on je bio član “Kluba duhova”, grupe koja je istraživala natprirodne pojave i organizovala seanse. Ova fascinacija natprirodnim odrazila se i u njegovom pisanju, posebno u priči “Božićna pesma”, gde se duhovi koriste kao simboli promene, kajanja i nade. Bez obzira na to da li je njegov dom zaista bio uklet, sigurno je da je Dikens kroz ovu intrigantnu temu dodatno obogatio svoju literarnu ostavštinu.

Da li znate… da je Čarls Dikens imao strastveni hobi – izvođenje mađioničarskih trikova?

Dikens nije bio samo sjajan pisac, već i talentovan zabavljač. Na mnogim privatnim okupljanjima u viktorijanskom društvu, izvodio je trikove pod umetničkim imenom “Gospodin Nipčeza” (Mr. Nipcheese), što je bio deo njegovog duhovitog šarma.

Njegovi nastupi bili su deo njegovog načina povezivanja sa publikom, ali i prilika da prikaže svoj talenat za stvaranje iluzija. Kao pisac, voleo je da “zavara” svoje čitaoce, uvodeći ih u složene priče sa neočekivanim preokretima, baš kao što bi mađioničar skrenuo pažnju pre nego što izvede trik. Ova strast za iluzijama takođe govori o njegovoj želji da zabavi ljude, bilo kroz pisanje ili kroz performanse. Mnogi prijatelji i poznanici sećali su se Dikensa ne samo kao genija pera, već i kao zabavnog domaćina koji je znao da nasmeje svakog gosta.

Da li znate… da je Dikensov otac bio direktna inspiracija za neke od njegovih najupečatljivijih likova?

Džon Dikens, otac Čarlsa Dikensa, završio je u zatvoru zbog dugova, što je bila česta sudbina mnogih viktorijanskih porodica. Kada je Džon zatvoren, Čarls je bio primoran da napusti školu i radi u fabrici za poliranje cipela kako bi pomogao porodici. Imao je samo 12 godina.

Ovo traumatično iskustvo ostavilo je duboke ožiljke na Dikensovoj duši. Iako je kasnije pomogao ocu da izađe iz dugova, njihov odnos je ostao složen. Džon Dikens, poznat po svojoj harizmi, ali i lošem upravljanju novcem, postao je osnova za likove poput gospodina Mikobera iz “Dejvida Koperfilda”. Čarls je kroz svoja dela često istraživao teme siromaštva, porodice i odgovornosti, što je nesumnjivo povezano sa njegovim teškim detinjstvom i komplikovanim odnosom sa ocem.

Da li znate… da su okolnosti smrti Čarlsa Dikensa i dalje predmet zanimanja i spekulacija?

Dikens je preminuo 9. juna 1870. godine od moždanog udara u svom domu u Kentu, poznatom kao Gadshill Place. Međutim, veče pre smrti, prisustvovao je večeri koja se često povezuje sa “tajnim društvima” viktorijanskog doba. Ova priča podstakla je razne teorije zavere o poslednjim danima njegovog života.

Dikensovo zdravlje već je bilo narušeno usled iscrpljujućeg tempa rada i brojnih javnih nastupa. Neki veruju da je prekomerno pisanje i emocionalni stres doprineo njegovom preranom kraju. Pored toga, postoji legenda da je Dikens nameravao da napiše završetak svog poslednjeg, nedovršenog romana “Misterija Edvina Druda”, upravo u noći kada je preminuo. Ovaj nedovršeni roman i danas intrigira istraživače i ljubitelje književnosti, dok misterije oko njegove smrti samo dodatno doprinose njegovom statusu kao jedne od najfascinantnijih ličnosti viktorijanske ere.

Da li znate… da je Čarls Dikens imao tajnu ljubavnu vezu koja je godinama ostala skrivena od javnosti?

Nakon 22 godine braka sa Ketrin Dikens, njihov odnos se raspao, delom zbog Dikensove teške naravi i njegove opsesivnosti prema poslu. Nakon razvoda, Dikens je započeo vezu sa mladom glumicom Neli Ternan, koja je bila 27 godina mlađa od njega.

U viktorijanskom društvu, razvod i vanbračne veze nosili su ogromnu stigmu, posebno za javne ličnosti poput Dikensa. Kako bi zaštitio svoj ugled, Dikens je ulagao mnogo truda da ovu vezu održi u tajnosti. Unajmljivao je posebne domove za Neli i izbegavao zajedničko pojavljivanje u javnosti. Njegov lični život, pun konflikata i skrivanja, u velikoj meri kontrastira idealima porodice i morala koje je često promovisao u svojim delima. Tek mnogo godina nakon njegove smrti, detalji o ovoj vezi izašli su na videlo, osvetljavajući kompleksnost njegovog karaktera.

Da li znate… da je Dikens bio izuzetno samokritičan i opsednut savršenstvom kada je pisanje u pitanju?

Njegovi rukopisi su poznati po brojnim ispravkama, prepravkama i detaljnim beleškama. Dikens bi često provodio sate usavršavajući svaku rečenicu, ponekad čak i menjajući čitave delove priče neposredno pre nego što bi ona bila objavljena.

Njegova posvećenost nije se ogledala samo u tekstu – voleo je i da se lično angažuje u pripremi knjiga za štampu, odabiru ilustracija i čak izgledu korica. Ovo opsesivno traženje savršenstva često je iscrpljivalo njegovu energiju, ali je rezultiralo romanima koji i danas fasciniraju čitaoce. Ova potreba za kontrolom može se objasniti njegovim osećajem odgovornosti prema publici, koju je smatrao svojim “drugim porodicom.”

Da li znate… da je Dikens promenio kraj jednog od svojih najpoznatijih romana zbog pritiska čitalaca?

Kada je prvi put napisao završetak “Velikih očekivanja”, kraj je bio prilično tragičan. Pip i Estela, glavni likovi, nisu završili zajedno, što je razočaralo mnoge njegove savremenike.

Pod uticajem prijatelja i izdavača, Dikens je odlučio da promeni kraj i pruži svojim čitaocima ono što su želeli – srećniji završetak. U novoj verziji, Pip i Estela se ponovo sreću pod drugačijim okolnostima, a kraj ostaje otvoren, ostavljajući prostora za optimizam. Ovo je jedan od retkih primera kada je Dikens popustio pred željama publike, jer je inače bio poznat po tome što je čvrsto stajao iza svojih umetničkih odluka.

Da li znate… da su Dikensova dela bila mnogo više od književnih remek-dela – ona su bila i poziv na društvenu reformu?

Kroz romane poput “Olivera Tvista”, “Dejvida Koperfilda” i “Teških vremena”, Dikens je prikazivao teške uslove života siromašnih, nepravde u pravnom sistemu i okrutnosti industrijskog doba.

Dikens nije samo kritikovao nepravdu – aktivno se zalagao za promene. Redovno je pisao članke i učestvovao u kampanjama za reformu rada dece, poboljšanje obrazovanja i humane uslove u zatvorima. Njegova dela su podizala svest o problemima viktorijanskog društva i inspirisala reforme koje su unapredile život radničke klase. Za Dikensa, književnost je bila moćan alat za promenu sveta, a njegova zaostavština i danas inspiriše borbu za pravdu i jednakost.