15 interesantnih činjenica o filmu Kosa (Hair)

Režiser Miloš Forman je primenio jedinstven pristup prilikom odabira glumaca za film “Hair”. Želeo je uhvatiti autentičnost hipi pokreta, pa je aktivno tražio stvarne hipike da igraju sporedne uloge u filmu. Mnogi statisti i sporedni glumci u filmu bili su stvarni pripadnici kontrakulturnog pokreta iz tog vremena. Ova odluka je dodala dodatni sloj stvarnosti prikazu hipi načina života.

Ikonoska scena u Central Parku u filmu “Hair”, u kojoj likovi igraju i pevaju “Aquarius”, predstavljala je logistički izazov tokom snimanja. Filmski stvaraoci su morali obezbediti posebnu dozvolu za snimanje u Central Parku i koordinirati sa gradskim zvaničnicima kako bi upravljali velikom masom statista i osigurali sigurnost kako za glumačke postave tako i javnosti. Energija koreografije u sceni i entuzijastično učešće statista stvorili su dinamičnu i živahnu atmosferu na ekranu.

Režiser Miloš Forman je težio dokumentarnom osećaju u filmu “Hair”, zamućujući granice između fikcije i stvarnosti. Da bi to postigao, ponekad je koristio kamere koje su se držale u rukama da bi uhvatio spontane trenutke na setu. U određenim scenama, glumci su interagirali sa stvarnim prolaznicima koji nisu bili svesni da su deo filma. Ova nescriptirana interakcija doprinela je autentičnosti i sirovosti atmosfere filma.

Miloš Forman je organizovao nekonvencionalne audicije za “Hair”. Glumce je tražio da pevaju, igraju i učestvuju u improvizacionim vežbama kako bi procenio njihovu sposobnost da dočaraju slobodarski duh likova. Ovaj pristup mu je omogućio da odabere izvođače koji ne samo da su imali potrebne talente, već su se i povezali sa suštinom hipi pokreta.

Kostimografkinja filma, En Rot, tesno je sarađivala sa glumačkom postavom kako bi razvila kostime koji bi odražavali ličnost i stil svakog lika. Za lik Kloda, kojeg je igrao Džon Sejvadž, Rot je dizajnirala jaknu inspirisanu uniformom kao vizualni prikaz njegove unutrašnje borbe između pridržavanja društvenih normi i omogućavanja hipi idealima. Kostimi su odigrali značajnu ulogu u prenošenju rasta i transformacija likova kroz priču.

Da bi uhvatio energiju i spontanost nastupa uživo, pesme u “Hair” su snimane na setu umesto u tradicionalnom studiju. To je omogućilo glumcima da se potpuno posvete muzici i pruže nastupe koji su delovali iskreno i trenutno. Snimanje muzike uživo doprinelo je živopisnim i upečatljivim muzičkim sekvencama filma.

Neke od plesnih sekvenci u “Hair” su bile improvizovane na licu mesta od strane glumačke postave. Miloš Forman je podsticao glumce da se opuste i izraze kroz pokret, rezultirajući spontanim i energičnim plesnim numerama. Nekoreografisana priroda ovih scena je dodala element nepredvidljivosti i zabave muzičkim trenucima filma.

Iako je “Hair” pretežno smešten u Njujorku, film je zapravo sniman na različitim lokacijama. Produkcija je iskoristila različite delove Sjedinjenih Američkih Država kako bi uhvatila putovanje likova, od gradskih ulica do ruralnih pejzaža. Ova raznolikost postavki je dodala dubinu priči i prikazala iskustva likova dok su putovali kroz različite okoline.

“Hair” je ostavio trajan uticaj kako na filmsku industriju, tako i na popularnu kulturu. Njegova hrabra prikazivanja hipi idealima i istraživanje društvenih normi otvorili su put budućim filmovima koji su se bavili sličnim temama. Ikonička muzika, pamtljivi likovi i živahni vizuali i danas inspirišu generacije umetnika, čineći “Hair” vremenskim prikazom šezdesetih godina i kulturnim osloncem za razumevanje tog doba.

Film “Hair” se suočavao sa ktitikom i cenzurom zbog provokativnog sadržaja i tema. Neke verzije filma su bile uređene ili cenzurisane u određenim zemljama kako bi se uklonile ili ublažile scene koje su smatrane previše eksplicitnim ili politički osetljivim. Ova reakcija je istakla sposobnost filma da izazove društvene norme i pomakne granice, izazivajući diskusije o umetničkoj slobodi i kulturnoj reprezentaciji.

Pre nego što je postao film, “Hair” je nastao kao Brodvejski mjuzikl. Pozorišna produkcija, sa muzikom Galta MakDermota i tekstopiscima Geromom Ragnijem i Džejmsom Radom, debitovao je 1967. godine. Uspeh mjuzikla na Brodveju inspirisao je adaptaciju za veliki ekran. Filmska verzija, režirana od strane Miloša Formana, imala je za cilj da uhvatiti isti duh pobune i društvene kritike koja je učinila pozorišni mjuzikl senzacijom.

Klimaktični kraj filma sadrži dirljivu i snažnu sliku: sporo kretanje likova u statičku sliku na vrhu brda sa pogledom na Njujork. Ova završna scena predstavlja refleksiju putovanja likova, hvatajući trenutak jedinstva i razmišljanja. Vizueli sugerišu privremenu pauzu u haosu života, simbolizujući prolaznu prirodu njihovih iskustava i većeg pokreta kontrakulture.

Džon Sejvadž, koji je tumačio glavnog lika Kloda, prvobitno se prijavio za drugu ulogu u filmu. Međutim, režiser Miloš Forman je video potencijal u Sejvadžovoj audiciji i na kraju ga je izabrao za ulogu Kloda, odluka koja je značajno uticala na dinamiku filma. Sejvadževa interpretacija unutrašnjeg sukoba i transformacije Kloda doprinela je emocionalnoj dubini priče.

Muzički repertoar filma “Hair” prošao je neke promene tokom prelaska sa pozornice na ekran. Iako su osnovne pesme i teme ostale nepromenjene, neke muzičke numere su dodate ili izmenjene za filmsku adaptaciju. Ova činjenica je omogućila filmskim stvaraocima da prilagode muziku vizuelnoj priči i uhvate energiju izvođenja glumaca na ekranu.

“Hair” je dobio dve nominacije za nagradu Akademije (Oskar) 1979. godine. Film je bio nominovan u kategorijama za Najbolju originalnu muzičku i Najbolji umetnički dizajn i dekoraciju. Iako nije pobedio u nijednoj od ovih kategorija, nominacije su doprinele uticaju filma na filmsku scenu i njegov doprinos muzici i vizuelnom dizajnu.