Wikiliks (WikiLeaks) zanimljivosti: 10 tajni koje su promenile svet

Da li znate… da je Wikiliks (WikiLeaks) osnovan 2006. godine od strane grupe međunarodnih aktivista, novinara i stručnjaka za tehnologiju, među kojima je Džulijan Asanž bio ključna figura?

Wikiliks (WikiLeaks) je nastao sa idejom da stvori platformu koja bi omogućila uzbunjivačima iz celog sveta da anonimno objavljuju tajne informacije koje su od javnog interesa.

Ova organizacija, koja je postala globalno poznata, bila je pionir u upotrebi enkripcije i sigurnosnih tehnologija, omogućivši izvorima da ostanu anonimni, dok su se istovremeno dokumenti objavljivali javnosti na uvid. Cilj je bio osvetliti nepravilnosti, zloupotrebe i korupciju unutar vladinih i korporativnih struktura širom sveta, što je dovelo do brojnih kontroverzi, ali i značajnih promena u svetskoj politici.

Da li znate… da je prvi dokument koji je Wikiliks (WikiLeaks) objavio bila sudska odluka iz Somalije o naređenju za ubistvo visokih vladinih zvaničnika?

Ovaj dokument je 2007. godine otkrio planove somalijskih vođa da eliminišu političke protivnike. Iako je WikiLeaks tada još uvek bio nepoznata platforma, ovaj dokument postavio je osnovu za ono što će postati globalni fenomen.

Ovo otkriće je pokazalo kako Wikiliks (WikiLeaks) funkcioniše kao sredstvo za razotkrivanje tajnih planova i korupcije, čime je platforma zadobila pažnju međunarodne zajednice. Uprkos opasnostima koje su pratile objavljivanje ovakvih osetljivih informacija, Wikiliks (WikiLeaks) je nastavio da pruža prostor za ovakve uzbunjivače, što je bio samo početak njihove misije da osvetle tamne strane geopolitike.

Da li znate… da je jedan od najpoznatijih otkrića Wikiliksa (WikiLeaks) video pod nazivom “Collateral Murder”, objavljen 2010. godine, koji je prikazao napad američkih vojnika u Iraku?

U ovom videu, snimljenom iz helikoptera Apache, prikazano je kako američke vojne snage otvaraju vatru na grupu civila u Bagdadu, pri čemu su ubijeni i dva novinara agencije Rojters.

Ovo šokantno otkriće je izazvalo veliku debatu o ratnim zločinima i etici ratovanja. Video je pokazao brutalnu stvarnost rata, ali i manjak odgovornosti u određenim vojnim operacijama. Reakcije su bile podeljene – dok su jedni tvrdili da je objavljivanje ovog videa bilo neophodno za razumevanje posledica rata, drugi su kritikovali Wikiliks (WikiLeaks) zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i bezbednosti vojnika na terenu.

Da li znate… da je 2010. godine Wikiliks (WikiLeaks) objavio preko 250.000 američkih diplomatskih telegrama u skandalu poznatom kao “Cablegate”?

Ovi telegrami sadržali su poverljive informacije iz američkih ambasada širom sveta, uključujući tajne izveštaje, diplomatske procene i osvrte na lidere stranih država. Ova masivna količina podataka obuhvatala je period od 1966. do 2010. godine i otkrila je, između ostalog, skrivene diplomatske dogovore, korupciju i nepoštene političke poteze.

Jedan od najzapaženijih otkrića bio je način na koji su SAD koristile svoju diplomatsku mrežu kako bi pratile lidere stranih zemalja, uključujući članove Ujedinjenih nacija. Cablegate je izazvao globalne diplomatske tenzije, jer su mnoge zemlje saznale kako su ih američke diplomate ocenjivale i kakve su bile njihove stvarne namere u međunarodnim pregovorima. Skandal je značajno poljuljao poverenje između svetskih lidera i SAD, dok je WikiLeaks postao sinonim za radikalnu transparentnost.

Da li znate… da mnogi analitičari veruju da su dokumenti koje je Wikiliks (WikiLeaks) objavio 2010. godine doprineli pokretanju Arapskog proleća?

Ovi dokumenti otkrili su raširenu korupciju i zloupotrebu vlasti u nekoliko arapskih zemalja, uključujući Tunis i Egipat, što je dodatno podstaklo građane da se pobune protiv autoritarnih režima.

Na primer, u Tunisu, diplomatski telegrami su otkrili raskošni i luksuzni stil života predsednika Zine El Abidine Ben Alija i njegove porodice, što je izazvalo bes među običnim građanima koji su živeli u siromaštvu i pod represijom. Ovo otkriće, u kombinaciji sa već postojećim nezadovoljstvom, pomoglo je da se ubrza revolucija u Tunisu, što je kasnije dovelo do pada režima i širenja protesta u drugim arapskim zemljama.

Arapsko proleće je postalo simbol borbe za demokratiju, a Wikiliks (WikiLeaks) se smatra jednim od katalizatora za ove promene, otkrivajući mračne strane vlada koje su decenijama kontrolisale svoje narode.

Da li znate… da je Wikiliks (WikiLeaks) od svog osnivanja pod konstantnim pritiskom vlada i velikih korporacija, ali je i dalje jedan od ključnih simbola borbe za slobodu medija i transparentnost?

Iako su mnogi pokušali da ga ugase, Wikiliks (WikiLeaks) je uspeo da preživi kroz anonimne donacije, podršku aktivista i organizacija za ljudska prava, te korišćenje decentralizovanih tehnoloških mreža.

Platforma je postala poznata po svom nepristajanju na cenzuru i objavljivanju materijala od javnog značaja, bez obzira na pritiske. Vlade i velike korporacije su pokušavale da blokiraju Wikiliks (WikiLeaks) na različite načine – pravnim optužbama, finansijskim blokadama i hakerskim napadima. Međutim, uprkos ovim napadima, Wikiliks (WikiLeaks) je postao simbol borbe za slobodno novinarstvo, omogućavajući novinarima i javnosti pristup informacijama koje su tradicionalni mediji često skrivali ili bili primorani da ne objave.

Da li znate… da je Džulijan Asanž, osnivač Wikiliksa (WikiLeaks), proveo skoro sedam godina (od 2012. do 2019. godine) skrivajući se u ekvadorskoj ambasadi u Londonu?

Asanž se sklonio u ambasadu kako bi izbegao izručenje Švedskoj zbog optužbi za seksualno zlostavljanje, koje je negirao. Međutim, Asanž se najviše plašio mogućnosti da Švedska kasnije izruči SAD, gde bi se suočio sa optužbama za špijunažu i objavljivanje hiljada tajnih dokumenata.

Tokom boravka u ambasadi, Asanž je nastavio da vodi Wikiliks (WikiLeaks) i komunicira sa spoljnim svetom, koristeći tehnološke alate kako bi ostao aktivan uprkos svojoj izolaciji. Živeo je u veoma ograničenim uslovima, sa malim prostorom za kretanje, što je negativno uticalo na njegovo zdravlje. U aprilu 2019. godine, nakon što mu je ekvadorska vlada ukinula azil, Asanž je uhapšen od strane britanske policije.

Nakon godina pravnih bitaka, Asanž je postigao sporazum sa američkom vladom u junu 2024. godine. U ovom sporazumu, Asanž je pristao da se izjasni krivim po jednoj tački optužnice u vezi sa zaverom za dobijanje i objavljivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti. Ovaj dogovor omogućio mu je da izbegne dugogodišnju zatvorsku kaznu.

Da li znate… da je Džulijan Asanž bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir nekoliko puta, zbog svog rada na objavljivanju poverljivih dokumenata i borbe za transparentnost?

Njegovi podržavaoci smatraju da je Asanž svojim radom značajno doprineo globalnoj borbi za slobodu informisanja, ukazujući na korupciju i zloupotrebe vlada i moćnih korporacija.

Iako je njegovo ime bilo kontroverzno, neki od najistaknutijih svetskih aktivista i organizacija za ljudska prava smatrali su da je njegov doprinos razotkrivanju istine značajan korak ka stvaranju odgovornijih i pravednijih društava. Nobelova nagrada za mir često se dodeljuje pojedincima i organizacijama koje doprinose miru i pravdi kroz nenasilna sredstva, a Asanžov rad na širenju informacija bez cenzure mnogi vide kao ključni element globalnog mira i odgovornosti.

Iako nikada nije osvojio nagradu, nominacije su dodatno privukle pažnju na njegov rad i kontroverze oko njegove misije.

Da li znate… da je Wikiliks (WikiLeaks) odigrao ključnu ulogu u pomaganju Edwardu Snowdenu, bivšem saradniku američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), koji je 2013. godine otkrio masovni nadzor koji američka vlada sprovodi nad svojim građanima i svetom?

Nakon što je Snowden razotkrio ove informacije, bio je primoran da beži iz Sjedinjenih Država, suočen sa optužbama za špijunažu.

Wikiliks (WikiLeaks) je aktivno učestvovao u organizaciji njegovog bekstva, pruživši logističku podršku i omogućivši mu da stigne do Rusije, gde je dobio politički azil. Džulijan Asanž i WikiLeaks tim su bili ključni u osiguravanju Snowdenove bezbednosti i pomoći mu da izbegne hapšenje.

Snowdenovi otkrića su izazvala globalni šok, otvarajući pitanja o privatnosti, nadzoru i pravima na slobodu govora u digitalnom dobu. Wikiliks (WikiLeaks)s je, kroz svoje delovanje, postao sinonim za zaštitu uzbunjivača poput Snowdena, podržavajući pravo na informisanost i slobodu izražavanja.

Da li znate… da Wikiliks (WikiLeaks), uprkos stalnim pritiscima i pokušajima da ga se ugasi, nastavlja da igra ključnu ulogu u otkrivanju poverljivih informacija?

Nakon što je Džulijan Asanž, osnivač WikiLeaksa, postigao sporazum sa američkom vladom u junu 2024. godine i prihvatio krivicu po jednoj optužnici vezanoj za zaveru za dobijanje i objavljivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti, budućnost organizacije dobila je novu perspektivu.

Ovaj dogovor omogućio je Asanžu da izbegne dugogodišnju zatvorsku kaznu, a umesto toga se fokusira na svoje pravo da nastavi sa radom na Wikiliksu (WikiLeaks). Platforma je u međuvremenu proširila svoje operacije, koristeći napredne tehnologije za zaštitu uzbunjivača i unapređenje sigurnosti objavljivanja informacija. Wikiliks (WikiLeaks) je takođe započeo saradnju sa međunarodnim organizacijama za ljudska prava i slobodu medija, kako bi dodatno osnažio svoju misiju za transparentnost i odgovornost vlada i korporacija širom sveta.

Budućnost Wikiliksa (WikiLeaks) izgleda svetlija nego ikada, s obzirom na rastuću podršku građana i aktivista koji prepoznaju značaj slobode informisanja. Iako se i dalje suočavaju sa pravnim i finansijskim izazovima, Wikiliks (WikiLeaks) ostaje simbol borbe za istinu i javnu odgovornost, nastavljajući da oblikuje način na koji javnost pristupa informacijama u digitalnom dobu.