10 zanimljivosti o zlatu za koje možda niste čuli

Najveci komad zlata (zlatna cigla), teška je 250 kilograma. Ovaj raritet čuva se u Toi Gold Muzeju u Japanu.

Naše telo sadži 0.2 mg zlata. Većina tog zlata nalazi se u krvi. Male količine zlata nadjene su i u listovima eukaliptusa.

Više čistog zlata se nalazi u 1 toni kompjutera, nego u 1 toni zlatne rude.

U jednoj Olimpijskoj zlatnoj medalji nalazi se samo 1.34% zlata.

Najveće zalihe zlata na našu planetu došli su putem meteorita, koji su „bombardovali“ Zemlju više od 200 miliona godina.

Vrednost zlata odredjuje se u karatima. Postoji 10, 12, 14, 18, 22 i 24 karatno zlato. Što ima više karata, zlato je čistije. 24-karatno zlato topi se na temperaturi od 1063 stupnja celzijusa.

2014 godine vlada u Dubaiu započela je kampanju u borbi protiv gojaznosti, dajući svakome detetu 2 grama zlata za svaki kilogram koji skinu.

Pretpostavlja se da se pod zemljom nalazi još toliko zlata, da bi cela naša planeta mogla da se „prelije“ slojem debljine 30 centimetara. Problem je u tome što vecina tog zlata se nalazi u jezgru ili na dubini od 1000 metara i više…

Zlata ima na svim kontinentima. Do sada je iz zemlje eksploatisano 165,446 metričkih tona zlata. Kada bi se svo to zlato spojilo dobili bi smo zlatnu kocku dimenzija 25x25x25 metara. Najviše zlata eksploatisano je iz mesta Witwatersrand – Južnoafrička Republika.

Po ceni od 1205.5 dolara po unci, ukupna vrednost zlata na palneti iznosi 6,412,310,567,488 dolara ili 958 dolara po glavi stanovnika.

• Težina i vrednost: Jedna kubna stopa zlata teži oko 19,3 kilograma, što čini zlato jednim od najtežih metala.
• Raritet: Procenjuje se da je do sada iz rudnika izvađeno oko 190.000 tona zlata. To je dovoljno da se napuni samo dva olimpijska bazena.
• Upotreba u industriji: Oko 78% godišnje potrošnje zlata koristi se za izradu nakita, dok se ostatak koristi u industriji, uključujući elektroniku i zubarsku industriju zbog njegove visoke provodljivosti i otpornosti na koroziju.
• Distribucija: Većina zlata se koristi u Aziji, posebno u Indiji i Kini, koje zajedno čine oko 50% globalne potrošnje zlata na godišnjem nivou.
• Najveći proizvođači: Kina, Australija i Rusija su vodeći svetski proizvođači zlata, često izvlačeći stotine tona ovog dragocenog metala godišnje.
• Najveći zlatnik: Najveći zlatnik na svetu je kanadski “Maple Leaf” koji teži 100 kilograma i čistoće je 99.999%. Prvi put je kovan 2007. godine.
• Dobijanje iz tone rude: Iz jedne tone zlatne rude može se dobiti samo oko 5 grama čistog zlata, što dodatno naglašava njegovu retkost i vrednost.
• Ponovno dobijanje: Oko 30% svetskog zlata dolazi iz recikliranja, što uključuje staro zlato iz nakita i elektronskih uređaja.
• Zlato u okeanima: Procenjuje se da u svetskim okeanima ima više od 20 miliona tona zlata, ali je njegovo izvlačenje trenutno tehnološki neizvodljivo i ekonomski neisplativo.
• Istorijski značaj: Zlato se koristi kao valuta više od 2.500 godina, što ga čini jednim od najstarijih sredstava plaćanja u ljudskoj istoriji.