10 Neobičnih zdravstvenih koristi smeha

Smejanje ima značajan uticaj na imunološki sistem. Studije pokazuju da smejanje povećava proizvodnju antitela i aktivira imune ćelije, kao što su T-ćelije, koje su ključne u borbi protiv infekcija.

Takođe, smejanje pomaže u oslobađanju imunoglobulina A u sluznici disajnih puteva, što pruža dodatnu zaštitu od respiratornih infekcija. Redovno smejanje može ojačati imuni sistem, smanjiti učestalost bolesti i pomoći telu da efikasnije se bori protiv virusa i bakterija.

Smejanje deluje kao prirodni analgetik zahvaljujući sposobnosti da oslobađa endorfine, hemikalije u mozgu koje prirodno smanjuju osećaj bola. Osim toga, smejanje može povećati prag tolerancije na bol, čineći nas manje osetljivim na fizički i emocionalni bol.

Endorfini, koje luči hipofiza tokom smejanja, dovode do osećaja euforije i olakšanja, što može pomoći osobama koje pate od hroničnog bola. U nekim studijama, pacijenti sa artritisom, fibromijalgijom i drugim hroničnim bolnim stanjima došlo je do smanjenja bolova nakon perioda redovnog smejanja ili učestvovanja u terapiji smejanjem.

Smejanje ima izuzetno pozitivan uticaj na smanjenje stresa. Kada se smeješ, tvoje telo smanjuje proizvodnju hormona stresa kao što su kortizol i adrenalin. Ovi hormoni su odgovorni za ‘bori se ili beži’ reakciju i kada su u visokom nivou mogu da izazovu različite zdravstvene probleme.

Smanjenjem ovih hormona, smejanje pomaže u opuštanju mišića i smanjenju napetosti u telu, što dovodi do opšteg osećaja smirenosti i dobrobiti. Takođe, smejanje može poboljšati raspoloženje tako što povećava nivo serotonina, neurotransmitera koji doprinosi osećaju sreće. Redovno smejanje može pomoći u upravljanju stresom, smanjenju anksioznosti i promovisanju opšte mentalne ravnoteže.

Smejanje ima značajan uticaj na zdravlje srca. Kroz poboljšanje cirkulacije i opuštanje krvnih sudova, smejanje može doprineti smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Kada se smejemo, naše srce i krvni sudovi su pod manjim stresom, što omogućava bolji protok krvi kroz telo. Ovo može pomoći u smanjenju arterijskog pritiska i smanjenju rizika od formiranja krvnog grušavanja.

Redovno smejanje takođe pomaže u smanjenju nivoa ‘lošeg’ LDL holesterola i povećanju ‘dobrog’ HDL holesterola, što je korisno za održavanje zdravlja krvnih sudova. Smejanje takođe može pomoći u smanjenju upale u telu, što je takođe faktor rizika za kardiovaskularne bolesti

Smejanje može imati značajan uticaj na smanjenje krvnog pritiska. Kada se ljudi smeju, njihovi krvni sudovi se opuštaju i šire, što omogućava lakši protok krvi kroz njih. Ovaj proces, poznat kao vazodilatacija, može pomoći u smanjenju krvnog pritiska, posebno kod osoba sa blagim ili umerenim hipertenzivnim stanjima.

Osim toga, smejanje pomaže u smanjenju stresa i napetosti, koji su često povezani sa povišenim krvnim pritiskom. Redovno smejanje može biti koristan deo sveukupnog pristupa kontroli krvnog pritiska, zajedno sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću.

Smejanje ne samo da poboljšava mentalno zdravlje, već može poslužiti i kao forma lagane fizičke vežbe, posebno kada je reč o toniranju mišića. Kada se smejemo, aktiviramo brojne mišićne grupe, uključujući one u stomaku, leđima, ramenima i licu.

Intenzivan smeh, koji uključuje kontrakciju abdominalnih mišića, može pomoći u toniranju i jačanju ovih mišića. Iako smejanje ne može zameniti tradicionalne vežbe, kao što su trbušnjaci, ono ipak doprinosi blagom jačanju i toniranju mišića trbuha i može biti zabavan dodatak redovnom režimu vežbanja.

Smejanje ima značajan uticaj na plućnu funkciju. Kada se smejemo, duboko udišemo, što povećava kapacitet pluća i poboljšava ventilaciju. Ovo duboko disanje pomaže u izbacivanju vazduha koji se zadržava u plućima, čime se oslobađa više mesta za sveži vazduh bogat kiseonikom.

Osim toga, smejanje može delovati kao prirodna vežba disanja, slično vežbama koje se koriste u pulmonarnoj rehabilitaciji. Redovno smejanje može pomoći osobama sa respiratornim problemima, kao što su astma ili hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB), poboljšavajući opšte stanje i sposobnost da se lakše diše. Takođe, smejanje može jačati i dijafragmu, glavni mišić koji se koristi za disanje.

Smejanje ima ogroman uticaj na mentalno zdravlje. Može pomoći u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, poboljšavajući opšte psihološko stanje. Kada se smejemo, oslobađamo endorfine, prirodne hemikalije u mozgu koje stvaraju osećaj sreće i euforije.

Ovo može pomoći u stvaranju pozitivnijeg pogleda na život, čak i u teškim vremenima. Smejanje takođe pomaže u smanjenju negativnih efekata stresa i može povećati samopouzdanje i socijalnu interakciju, što je važno za mentalno zdravlje. Redovno uključivanje smejanja u svakodnevni život može doprineti boljem opštem mentalnom blagostanju i kvalitetu života.

Smejanje igra ključnu ulogu u izgradnji i održavanju socijalnih odnosa. Deljenje smeha sa drugima može stvoriti snažne veze, poboljšati komunikaciju i izgraditi osećaj zajedništva. Kada se smejemo zajedno sa drugima, to može pomoći u smanjenju barijera, olakšati otvorenost i podsticati pozitivnu socijalnu interakciju.

Smejanje takođe može biti efikasan način za rešavanje konflikata i izgradnju povjerenja među ljudima. U grupama, zajednički smeh može poslužiti kao sredstvo za ujedinjavanje članova grupe, stvarajući osećaj pripadnosti i podrške. Snažne socijalne veze su ključne za emocionalno blagostanje i mogu doprineti boljem mentalnom zdravlju.

Istraživanja su pokazala da smejanje može imati pozitivan uticaj na dugovečnost. Redovno smejanje i osećaj humora mogu doprineti dužem i kvalitetnijem životu. Ovo se može delimično pripisati pozitivnim efektima smejanja na fizičko zdravlje, kao što su smanjenje stresa, poboljšanje imunološkog sistema i kardiovaskularnog zdravlja. Osim toga, smejanje i pozitivan stav mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i mentalnih stanja kao što su depresija i anksioznost. Ljudi koji se često smeju i imaju pozitivan pogled na život često imaju bolju socijalnu podršku i veće zadovoljstvo životom, što takođe može doprineti njihovom dužem životnom veku.