Hipersonična raketa “Orešnik”: 10 zanimljivosti koje otvaraju novo poglevlje na svetskoj sceni

Raketa “Orešnik” je svoju borbenu premijeru imala 21. novembra 2024. godine tokom ruskog napada na Ukrajinu. Cilj napada bio je vojno-industrijski kompleks u gradu Dnjepru, ključan za ukrajinsku odbranu. Lansiranje ove rakete izazvalo je veliku pažnju međunarodne zajednice, jer predstavlja eskalaciju sukoba i demonstraciju moći nove generacije ruskog naoružanja.

Ovaj događaj ukazuje na to da “Orešnik” nije samo prototip, već potpuno operativno oružje spremno za primenu u realnim vojnim situacijama. Prva upotreba ove rakete otvorila je mnoga pitanja o njenim tehničkim karakteristikama i strateškim implikacijama u globalnoj bezbednosnoj areni.

Jedna od najimpresivnijih karakteristika rakete “Orešnik” je njena hipersonična brzina, koja prelazi 11 Maha. Ova brzina, koja iznosi preko 13.500 kilometara na sat, čini je gotovo nemogućom za presretanje postojećim protivraketnim sistemima. To je posledica upotrebe napredne aerodinamičke tehnologije i specijalnih materijala otpornijih na ekstremne temperature izazvane trenjem pri velikim brzinama.

Hipersonične rakete poput “Orešnika” predstavljaju izazov za globalne odbrambene sisteme jer se kreću toliko brzo da ostavljaju vrlo malo vremena za detekciju i odgovor. Njihova brzina, u kombinaciji sa sposobnošću manevrisanja tokom leta, čini ih revolucionarnim oružjem u modernom ratovanju.

“Orešnik” ima domet od 5.000 kilometara, što ga svrstava među strateške rakete dugog dometa. Ova karakteristika omogućava Rusiji da cilja teritorije daleko van svojih granica, uključujući veći deo Evrope, Bliskog istoka i delove Severne Amerike. Takav domet pruža značajnu prednost u strateškim vojnim operacijama, omogućavajući napade na ključne infrastrukturne i vojne ciljeve iz velike udaljenosti.

Raketa koristi kombinaciju tečnih i čvrstih goriva, što doprinosi njenoj efikasnosti i povećava fleksibilnost prilikom lansiranja sa različitih platformi. Ovaj domet je posebno značajan u geopolitičkom kontekstu, jer omogućava Rusiji da zadrži strateški pritisak NATO saveznika i druge potencijalne protivnike.

Raketa “Orešnik” poseduje sposobnost nošenja više nezavisno ciljanih bojevih glava (MIRV). Ovo znači da jedna raketa može da ispali više bojevih glava na različite ciljeve tokom istog leta. Svaka bojeva glava je opremljena sopstvenim navigacionim sistemom, što omogućava precizno gađanje više meta na različitim lokacijama.

Ova karakteristika čini “Orešnik” izuzetno efikasnim u strateškim operacijama, jer jednim lansiranjem može uništiti nekoliko ključnih ciljeva, poput vojnih baza, industrijskih kompleksa ili komunikacionih čvorišta. MIRV tehnologija je razvijena kako bi povećala kapacitet uništenja i otežala protivniku odbranu, jer je presretanje svih bojevih glava istovremeno izuzetno teško.

Osim toga, ova sposobnost čini “Orešnik” zastrašujućim oružjem u arsenalu Rusije i dodatno doprinosi njegovom strateškom značaju u vojnoj doktrini.

Jedna od glavnih prednosti rakete “Orešnik” je njena fleksibilnost u pogledu vrste bojevih glava koje može nositi. Ova raketa može biti opremljena nuklearnim bojevim glavama, ali i konvencionalnim eksplozivnim punjenjem, što je čini pogodnom za širok spektar vojnih scenarija.

U slučaju nuklearne eskalacije, “Orešnik” bi mogao da igra ključnu ulogu u odvraćanju ili sprovođenju udara. S druge strane, konvencionalne bojeve glave omogućavaju njenu upotrebu u preciznim taktičkim operacijama, gde je potrebna velika preciznost i minimalna kolateralna šteta.

Ova mogućnost prilagođavanja bojevih glava omogućava Rusiji da koristi raketu na način koji najbolje odgovara specifičnoj situaciji, što dodatno doprinosi njenoj efikasnosti i strateškom značaju.

Raketa “Orešnik” nije razvijena od nule, već se oslanja na tehnologiju i dizajn prethodne generacije raketa, poput RS-26 “Rubež”. Ova balistička raketa je bila poznata po svojoj sposobnosti da gađa mete na srednjim i velikim udaljenostima, koristeći naprednu tehnologiju navigacije i pogona.

“Orešnik” unapređuje nasleđe RS-26 dodavanjem hipersoničnih sposobnosti i naprednih sistema za izbegavanje radara, što je čini tehnološki sofisticiranijom i efikasnijom. Takođe, zahvaljujući ovom tehnološkom nasleđu, razvoj “Orešnika” je bio brži i jeftiniji, jer je koristio već testirane komponente i tehnologije.

Ovo povezuje “Orešnik” sa širim kontekstom razvoja ruskog balističkog naoružanja, pokazujući kontinuitet u inovacijama koje Rusija primenjuje kako bi osigurala dominaciju u oblasti strateških raketa.

Jedna od najsavremenijih karakteristika rakete “Orešnik” je njena sposobnost izbegavanja radarskih sistema. Zahvaljujući naprednim stealt-tehnologijama i specijalnim premazima na površini rakete, njena detekcija je značajno otežana. Pored toga, “Orešnik” se kreće na izuzetno niskim visinama tokom većeg dela svog leta, što dodatno smanjuje šanse da bude otkriven.

Ova tehnologija omogućava raketi da pređe velike udaljenosti bez upozorenja neprijateljskih sistema odbrane. Radarska nevidljivost rakete, u kombinaciji sa njenom hipersoničnom brzinom, čini je gotovo nemogućom za presretanje, što značajno povećava njen operativni učinak.

Razvoj rakete “Orešnik” nije bio slučajan već je deo strateškog odgovora Rusije na sve veće prisustvo zapadnog naoružanja u istočnoj Evropi i Ukrajini. Kako je NATO sve češće postavljao odbrambene i ofanzivne sisteme blizu ruskih granica, Moskva je razvila “Orešnik” kao demonstraciju svojih vojnih mogućnosti i upozorenje potencijalnim protivnicima.

Ovaj potez dodatno naglašava eskalaciju u globalnom sukobu i potrebu za novim pregovorima o kontroli naoružanja. Raketa “Orešnik” je postala simbol ruskog tehnološkog odgovora na savremene pretnje i prilagođavanja geopolitičkim promenama.

Pre lansiranja “Orešnika” tokom sukoba u Ukrajini, Rusija je obavestila Sjedinjene Američke Države putem kanala za smanjenje nuklearnog rizika. Ovo obaveštenje je deo procedura koje omogućavaju da se smanji mogućnost nenamernih eskalacija među nuklearnim silama.

Ovaj potez, iako deo međunarodnih sporazuma, naglasio je ozbiljnost situacije i potencijalne posledice upotrebe hipersonične tehnologije. Uprkos tome, lansiranje je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i dodatno zaoštrilo odnose između dve sile.

Hipersonična raketa “Orešnik” ima potencijal da promeni globalnu ravnotežu moći. Njene napredne karakteristike, poput brzine, radarske nevidljivosti i preciznosti, čine je oružjem koje izaziva strah kod potencijalnih protivnika. Ova raketa je pokazatelj kako nove tehnologije mogu redefinisati pravila ratovanja i izazvati novu trku u naoružanju.

Uvođenje “Orešnika” predstavlja izazov za postojeće međunarodne sporazume o kontroli naoružanja i zahteva prilagođavanje odbrambenih strategija širom sveta. Njegova moć i sposobnosti simbolizuju novu eru u vojno-strateškoj konkurenciji, gde hipersonične rakete sve više dolaze u prvi plan.