10 interesantnih podataka o operaciji “Valkira”

Operacija “Valkira” predstavljala je ozbiljan pokušaj ubistva nacističkog vođe Adolfa Hitlera i obaranja nacističkog režima tokom Drugog svetskog rata. Ovaj plan je bio delo grupe oficira nemačke vojske, sa Klausom von Stauffenbergom kao jednim od glavnih organizatora. Stauffenberg je bio visoko rangirani oficir i član nemačkog otpora protiv Hitlera.

Ideja atentata rodila se iz dubokog nezadovoljstva mnogih nemačkih oficira Hitlerovim vođstvom i politikama. Smatrali su da je Hitler doveo Nemačku u katastrofalni rat i da je nacistički režim uništavao zemlju

Ključni trenutak operacije “Valkira” desio se 20. jula 1944. godine. Tog dana, Stauffenberg je uneo bombu u Hitlerovu bunker-bazu “Volfšance” u Istočnom Pruskom. Bombu je postavio tokom sastanka, nadajući se da će ubiti Hitlera i srušiti nacističku vlast. Tokom sastanka, Stauffenberg je postavio torbu sa bombom ispod stola, ali eksplozija nije usmrtila Hitlera

Nakon eksplozije bombe, Hitler je preživeo iako su drugi ljudi u sobi pretrpeli ozbiljne povrede ili su poginuli. Ovo se često naziva “Hitlerovim čudom” jer je bio izuzetno mali procenat šanse da preživi takvu eksploziju.

Hitler je, iako povređen, brzo preuzeo kontrolu i sproveo brutalne represalije protiv učesnika u atentatu. Odmah su izvršene hapšenja i pogubljenja oficira koji su bili uključeni u planiranje. Mnogi od njih su streljani istog dana

Operacija “Valkira” okupila je značajan broj učesnika iz različitih segmenata nemačkog društva. Ovaj pokušaj atentata nije bio izolovan čin, već dobro organizovana konspiracija koja je uključivala preko 200 ljudi. Među njima su bili oficiri iz različitih vojnih grana, civilni zvaničnici, i članovi nemačkog otpora.

Oficiri nemačke vojske, među kojima su se istakli Claus von Stauffenberg, Henning von Tresckow, i Friedrich Olbricht, igrali su ključne uloge u planiranju i izvođenju operacije. Osim vojnih lidera, civilni zvaničnici i diplomate, kao što je Carl Friedrich Goerdeler, takođe su bili deo konspiracije. Njihov cilj bio je oboriti Hitlera, okončati rat i obnoviti Nemačku

Nakon što je atentat propao, Hitler je brzo sproveo nemilosrdne represalije protiv učesnika operacije “Valkira”. Ubrzo nakon eksplozije, hapšenja su počela. Oficiri koji su bili uključeni u planiranje atentata su pretrpeli suđenja koja su često bila formalna i kratka, a mnogi su odmah osuđeni na smrt.

Stauffenberg i drugi lideri operacije su streljani istog dana kada je atentat propao. Neki drugi ofociri su pogubljeni nekoliko dana kasnije. Ovo je bila samo početna faza represije, jer su Hitlerovi agenti brzo identifikovali i uhapsili veći broj zaverenika širom Nemačke i okupiranih teritorija

Posledice operacije “Valkira” nisu se zaustavile samo na učesnicima. Porodice oficira koji su bili deo konspiracije takođe su trpele posledice. Mnogi od njih su se suočavali sa represijom i progonom od strane Gestapoa i nacističkog režima. Porodice su često deportovane u koncentracione logore ili zatvorene u kućnom pritvoru.

Hitler je želeo da uputi poruku da će svako ko se usudi da se suprotstavi nacističkom režimu i Hitlerovoj vlasti biti surovo kažnjen, bez obzira na to da li je reč o vojnicima ili njihovim porodicama. Ovaj aspekt operacije “Valkira” dodatno osvetljava okrutnost nacističkog režima i cenu koju su ljudi plaćali za svoju hrabrost u pokušaju da okončaju tiraniju

Nakon neuspeha atentata, nacistički režim se trudio da kontroliše informacije i prikaže operaciju “Valkira” kao izolovan incident. Hitler i njegova propaganda brzo su radili na minimiziranju značaja atentata i potisnuli su informacije o tome koliko je blizu Hitler bio smrti.

Kako bi smanjili paniku i održali moral nemačkog stanovništva, režim je strogo kontrolisao medije i ograničio širenje informacija o operaciji. Ljudi nisu bili svesni koliko je atentat bio ozbiljan i kako je mogao dramatično promeniti tok rata.

Iako operacija “Valkira” nije uspela u svom cilju da obori nacistički režim i okonča rat, njen uticaj na tok rata ne može se zanemariti. Atentat je dodatno podržao nemački otpor protiv Hitlera i poslao poruku da postoje ljudi unutar Nemačke koji su spremni da se suprotstave njegovoj vlasti.

Operacija “Valkira” mogla je delimično uticati na ubrzanje kraja Drugog svetskog rata jer je ukazala na unutrašnju krizu nacističke Nemačke. Međutim, nacistički režim je bio čvrst i nasilan, i veći deo Nemačke ostao je pod njegovom kontrolom do kraja rata.

Nakon neuspešnog atentata na Adolfa Hitlera 20. jula 1944. godine, mnoge države su izrazile svoje reakcije na taj događaj. Josip Broz Tito, lider partizana Jugoslavije, verovatno iz bojazni zbog eventualne odmazde, poslao je telegram podrške nemačkom ambasadoru. Iako su partizani vodili borbu protiv nacističkih okupatora i nemačkih saveznika u zemlji, atentat na Hitlera predstavljao je kompleksan trenutak za Tita.

Operacija “Valkira” postala je poznata širom sveta, posebno nakon filma “Valkira” iz 2008. godine, u kojem je Tom Kruz igrao glavnu ulogu Clausa von Stauffenberga. Film je popularizovao ovaj događaj i privukao pažnju na hrabrost i odlučnost ljudi unutar Nemačke koji su se suprotstavili Hitlerovom režimu.

Ovaj film je, uprkos nekim kritikama zbog istorijskih netačnosti, doprineo podizanju svesti o operaciji “Valkira” i o ulozi nemačkog otpora tokom Drugog svetskog rata